Close
Čitanje, razmišljanje i pisanje, uz malu pomoć Šopenhauera (2)

Čitanje, razmišljanje i pisanje, uz malu pomoć Šopenhauera (2)

Čitanje, razmišljanje, pisanje … 

Da bi se stasalo u dobrog pisca potrebno je da se kružni proces: čitanje, razmišljanje i pisanje, podeli i analizira po delovima. U tome će nam pre svih pomoći Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer 1788 – 1860). 


Nemački filozof pisce deli na dve vrste: 

čitanje, razmišljanje, pisanje
Pisanje
  • one koji pišu zbog same stvari i
  • one koji pišu zato da bi pisali

Prvi su „imali misli ili su stekli iskustvo koje im se čini vrednim da bude saopšteno“. Recimo da su to oni koji radom i razmišljanjem razvijaju svoj dar.

Ovi drugi su po njemu baš drugi :). Reč je o osobama kojima su potrebne pare „pa stoga i pišu za novac“. O njima je Nemac izneo mnogo lošeg. Oni svoje misli „raspredaju koliko god mogu više“, puni su poluistina, naopakih i preterano kolebljivih misli. „Vole polutamu da bi izgledali ono što nisu“. Pisanje im je neodređeno jer mu nedostaje „potpuna razumljivost“.

Kada je bolje ne čitati

Čim primetimo da neko nije svestan svoje polutame, da piše kako bi ispunio normu i napunio novinu, „da bi potrošio papir“,  ili da bi sebi inkasirao neku crkavicu, treba odmah prestati sa čitanjem, jer podvukosmo u prethodnom tekstu „vreme je skupo“.

pisanje-čitanje-razmišljanje
pisanje, čitanje, razmišljanje

Čitaoci nisu toliko glupi da bi neko mogao više puta da ih obmane. Ostavimo takvog pisca da obmanjuje sebe. Ako sutra i napiše nešto vredno čitanja, imaće problem da to doturi do publike. Zato se takvi tekstovi često potpisuju inicijalima.

 

Ukazivanje na loše pisanje

Šopenhauer primećuje da u novcu kao da postoji neko prokletstvo i da „pisac postaje rđav čim piše zbog nekakve koristi“.

Pisanje
Mentalne-veštine-pisanje

Da bi se loši pisci ovajdili potrebno je da čitaoci budu svesno izmanipulisani. To se radi dok naivni čitaoci postaju saučesnici pa još i plaćaju za to. Mnogo je takvih bisera ali ovaj tekst nema ambiciju da ih demontira, već da na njih ukaže.  

Uostalom možete i sami da se u to uverite. Ide leto kada su političari na odmoru, a žutu štampu svakako treba napuniti „sadržajem“. Istovremeno narodu će se odvratiti pogled od životnih tema.

pisanje-slučaj-Žare-Goci
Šopenhauer-pisanje-mentalne-veštine

Novinarima, (takvih novina), će biti dovoljno da pozovu neku starletu i zamole da prokomentariše nešto što je o njoj rekla neka druga starleta (ili pevaljka). Istovremeno će pozvati i onu drugu sa istim pitanjem. Onda će jedna o drugoj govoriti svašta i tako iz broja u broj. Na kraju, negde pre jeseni će se pomiriti i izljubiti u redakciji koja je i pokrenula čitavu stvar. Čitaoci će i o tome biti uredno obavešteni.

pisanje-o-svemu-što-neko-hoče-da-čita
Šopenhauer-pisanje-mentalne-veštine

Intelektualno đubre

 

čitanje-pisanje-razmišljanje
pisanje-sa-twitera

„Svako kome je potreban novac, jednostavno sedne i piše knjigu, a publika je toliko glupa da je kupuje.Uzgredna posledica ovoga je upropašćavanje jezika. Drugim rečima, „gutači đubreta“, nazovimo tako naivne i neiskusne čitače, istovremeno postaju nesvesni saučesnici u sopstvenom duhovnom uništenju.

Sve religije nas upozoravaju da bez Duha ničeg nemamo, čak i ako na prvi pogled sve imamo. Naravno potrebno je vreme da bi novajlije jasno znale o čemu se ovde radi. Potrebno je pročitati mnogo dobrog (i lošeg) da bismo jasno mogli da razlučimo šta je šta. Posle toga dobro štivo počinje da nas štiti od intelektualnog đubreta, rentakar pisaca i filozofa.

https://twitter.com/JelenaVou/status/857652486085246979

Glupost publike

„Veliki broj rđavih pisaca živi isključivo od gluposti publike, jer ona neće ništa da čita osim onoga što je danas štampano: žurnaliste. Pravo ime! U prevodu ono bi značilo „nadničari“. Kako pre jednog i po veka tako i danas – samo mnogo gore – postoje ljudi koji su se prodali za novac ili položaj dok nas ubeđuju da to rade iz najdubljih uverenja.

Novine se pišu za široke narodne mase zbog čega fond reči koji se koriste ne prelazi nekoliko stotina. Od nekoliko desetina hiljada reči jednog jezika dnevne novine koriste samo deseti deo, što je ozbiljnim misliocima i piscima nedovoljno za razmišljanje i pisanje.

Ako učimo strani jezik onda žuta štampa dobro dođe kao usmerenje i početna provera napretka. Nakon toga dolazi nadgradnja jezika koji učimo. U engleskom se ta osnova zove Dolčeova lista, koja je dovoljna da progovorite ili čitate dnevnu štampu.  

 

Loši autori i loše pisanje

Nije nesuglasje, ali Šopenhauer u nastavku govori o tri vrste autora. To su: 

  • oni koji pišu bez razmišljanja
  • oni koji misle u toku pisanja
  • oni koji su razmislili pre nego su počeli da pišu

Prvi su oni površni prepisivači i oni koji pišu po sećanju. Drugi su po njemu „oni koji misle da mogu da pišu„. Treći oni retki i pravi, pišu zato što su mislili.

Recimo da su za dobro čitanje, razmišljanje i pisanje potrebna u početku „sva trojica“. Ne zaboravimo i „pisanje bez razmišljanja“ kao i „razmišljanje u toku pisanja“ se takođe računaju, ali samo kao višestruko korisna vežba.

Oslobodite genija u sebi

Da biste oslobodili genija u sebi i postali pisac, potrebno je da u početku budete dualna, a kasnije i trostuka ličnost. Taj treći je genije u vama. Svako ga poseduje ali do njega dolaze retki. To je „baja“ koji u početku intuitivno, a kasnije svesno, po svojoj volji ,“izaziva kod sebe delovanje više imaginacije“ – umetnički, kreativni nivo svesti. I to je „sve“. 

Ako volite da pišete, ako ste nekad kod drugih ili kod sebe osetili i prepoznali tu „iskru“, dogovorite se sa sobom i krenite u avanturu. Iskru ne biste prepoznali kod drugih da ne znate o čemu se radi. Između genija koji piše i početnika koji u sebi nosi uspavanog genija stoji 100.000 nesvesno napisanih reči – za početak.

Kako do genija u sebi

Mnogo dobrih zaključaka i uputstava – kako osloboditi genija u sebi, iznela je spisateljica Dorotea Brend (Dorothea Brande), jedan vek posle Šopenhauerovog pisanja u knjizi „Becoming a Writer“ (1934). Knjiga je kod nas prevedena kao „Kreativno pisanje – razvijte svoj dar pisanja“ (Babun, Beograd, 2011). Postoji i odličan prikaz koji svakom početniku može da približi materiju, posle čega vam ostaje „samo“ vežba.  

Josip Novaković u knjizi „Radionica pisanja fikcije“ (Fiction Writer’s Workshop, 1995) u uvodnom delu ističe: „možete dopustiti sebi da nekoliko nedelja pišete bilo šta – recimo stotinu stranica – da vidite hoće li se pojaviti nekakav zanimljiv uzorak“.

Autor ovog teksta vam ne kaže „možete“ već „svakako trebate da dopustite ili priredite sebi …“. Isto tako ne „stotinu stranica“ već 100.000 reči, što je pet puta više.

Sledeće neslaganje – za razliku od Novakovića autor ovog teksta je siguran da će tu „nešto izaći“. To „nešto“ su zaboravljene, davno potisnute scene koje kasnije mogu da se koriste za pisanje.

Ima li neslaganja u preporukama

Uostalom možda ni nema neslaganja. Novković svoje čitaoce ranije uvodi u radionicu pisanja čime se pre dolazi do početnih uspeha. Početni uspesi pomažu novajliji da još malo poradi na sebi, tako što će napisati još desetak stranica bilo čega i tako u više navrata do famoznih 100 000 reči.

Oni koji ne bi da poslušaju ni Doroteu, ni Novkovića, ni moju malenkost će tokom pisanja verovatno morati više puta da prepisuju, dopisuju, dorađuju i prerađuju svoje tekstove pre objavljivanja uz obavezno pitanje „da li je ovo za mene“. Trošiće više vremena na pisanje i sređivanje, čime se posredno dolazi do istog. Na kraju najbolje je da svako dođe do svog genija putem koji sam odabere. Promena puta (tokom puta) se takođe računa.       

Prednosti otkrivenog i oslobođenog genija

Naknadnim, svesnim pretraživanjem nesvesno napisanog na poklon dobijate ne samo svog genija već i novi početak. Otvaraju se novi mentalni kapaciteti i nesputana, do tada neviđena kreativnost željna primene i komunikacije. Ostaje vam svesni dogovor sa sobom da li hoćete  da se u narednim godinama ili do kraja života bavite pisanjem. Sasvim je u redu bilo koja odluka. Ipak sačekajte nekoliko dana da ne biste tako važnu odluku doneli u euforičnom stanju.

Kao što vrhunski šahista na svom putu mora pored ozbiljnih analiza da se „nalupa“ cugera, tako i pisac mora svom geniju da kupi slobodu nesvesnim ispisivanjem stotinak hiljada reči. Slikari, vajari i svi drugi, takođe imaju svoju „normu“, poput kuvara, poslastičara ili kosača.

Majstori ne „gube vreme“ ne ovaj način, jer su to za njih gluposti. Oni radije idu na „siguricu“ zbog čega uvek ostaju „samo“ – nekad i vrhunski, majstori. 

Dubinskom pretragom i igrom do genija u sebi

Veliki umetnici, velemajstori, pravi naučnici, kuvari i filozofi eksperimentišu malo dublje. Ozbiljno rade ali se i igraju, svesno gubeći vreme u svesno-nesvesnoj kreativnoj igri, ne gubeći iz vida zašto to rade. Oni su spremni da iz tog „smeća“, izgubljenog vremena, boje i papira prigrabe iskru koja se pojavljuje.

Genija u sebi nećete izvući ni uz pomoć farmacije i ostale hemije i stimulativnih sredstava. Takav put „možda“ postoji, ali ga autor ne preporučuje. Samim tim ovaj sajt nije za vas. 

https://twitter.com/hekata_/status/857735000510410752

Šahista će dok igra cuger iznenada videti rešenja koja promiču svesnoj analizi. Videće i koji stil igre mu najviše leži, ali i gde su mu „rupe“ u obrazovanju, gde je „najtanji“ sa teorijom …

Budući pisac će u nesvesno svesnom pisanju pronaći svoj stil, videti koje bi stilske vežbe trebao da proradi, ko ga inspiriše, kad najbolje piše, šta treba da provežba, na koje radionice treba da ide… 

Sigurno nesigurni genije i novi početak

Posle ovih vežbi spremni smo za novi početak i uspeh, iako naš genije još uvek nema siguran hod ali se više ne može nazad. Zato se setimo Ničea koji kaže: „Na pravoj visini sve se stiče i jedno je: misli filozofa, dela umetnika i valjani činovi.

Asistirati osobi na „pravi“ način dok traži ili oslobađa genija u sebi, pomoći ptičici posle probijanja ljuske ili zaštititi biljčicu posle klijanja kao i prijateljstva koja nastaju iz toga su predivni osećaji koji oplemanjuju život.

Ako vam je potrebna pomoć zakažite besplatne konsultacije.

————-

Analizom posećenosti sajta ustanovili smo da se posetioci zadržavaju oko dva minuta ili nešto manje od jednog školskog časa (38 minuta). Raspona gotovo da nema. Jasne su namere i jednih i drugih. Podržavamo i jedne i druge, ma šta to značilo 🙂