You cannot copy content of this page
Close

Tajne čitanja – čitanje i brzo čitanje

Tekst o čitanju nije za one koji znaju: pravila šminkanja, kapiraju kako im radi automobil i znaju ko je kriv za raspad bivše SFRJ, dok ih pitanje kako im radi mozak uopšte ne dotiče.

Možda su ova dva pasusa nepotrebna jer znalci pomenuti u prvom pasusu svakako ne gube vreme sa (na) ovakvim sajtovima.

Mozak i čitanje

Od kako sam od neurologa saznao da naš mozak prvobitno nije „konstruisan“ za čitanje ne prestajem da se oduševljavam. Čitanje je inače ono što vaš mozak radi upravo sad i to nepogrešivo.

Čovek je kažu neurolozi jedina vrsta koja samu sebe podučava. Znate li da su naše neuronske mreže morale da budu „reciklirane“ da bi se usvojilo čitanje.

Dobrobiti od čitanja

Čitanjem širimo vidike, razvijamo maštu, postajemo pametniji i bolje komuniciramo sa drugima. Istovremeno čitanjem poboljšavamo koncentraciju, povećavamo fond reči čime dodatno brusimo misleći aparat.

Čitanjem postajemo sigurniji u svakodnevnim nastupima. Čitanje nam pomaže da se radno odmorimo i još jedna sitnica: kažu Rusi da čitanjem postajemo mlađi.

Čitanje – interesantni podaci

Naš mozak je građen po genetskom nacrtu koji je našim precima lovcima i sakupljačima omogućavao preživljavanje.

Naša iluzija da je čitanje jednostavno moguća je samo zato što su ti procesi zahvaljujući godinama prakse postali automatski i nesvesni.

Moram da kažem i jedan poražavajući podatak o čitanju. Jedan od deset punoletnih ne stiže do rudimentarnog poznavanja teksta.

Čitanje i pisanje – nastanak abecede

Čitanje je u starom svetu nastalo ne više od 5 puta. Kao mesto nastanka prvog pisma pominje se Plodni polumesec ali bi isto tako to mogla da bude i Vinča. Recimo da nove metode koje su dostupne arheolozima poput ugljenika C14 mogu da razreše ovu dilemu.

Problematično je i vreme nastanka prve abecede. Trenutno se govori o 5400 godina pisma od čega 3800 godina abecede. Gledano kroz evolucijske termine ovo su zaista treptaji oka.

Da bi se imala ispravna predstava važno je shvatiti da je nemerljivo lakše od srpskog i hrvatskog napraviti srpskohrvatski, kao što je još lakše dodati par slova i napraviti crnogorski. Ovde se ne govori o tome.

Početak čitanja i pisanja

Kad učimo novu veštinu, mi recikliramo neke od naših starih primatskih moždanih sklopova – naravno, ukoliko ti sklopovi mogu da tolerišu tu promenu.

Naš korteks je rezultat mnogo hiljada godina evolucije u svetu bez čitanja zbog čega rođenjem nismo stekli sklopove za tu funkciju.

Mi-čitamo-od-malih-nogu
Čitanje-i-prelistavanje

Zbog toga su takvi sklopovi naknadno stvoreni. Sklopovi u sebi kriju nesavršenosti iz kojih vidimo kompromise našeg mozga između potrebnog mehanizma za čitanje sa jedne i dostupnih mehanizama sa druge strane.  

Samo sam hteo da kažem da čitanje ne funkcioniše poput brzog, nepogrešivog skenera kako nam po knjigama i jutjuba poručuju armija brzih čitača i ostalih autoriteta.

Čitanje kao proces

Mnogi koji čitaju ovaj tekst poseduju određena predznanja iz knjiga Džefrija Dadlija i Tonija Buzana. Kultna Buzanova knjiga „Brzo čitanje“ na strani 40 daje novu definiciju čitanja.

Knjiga-iz-koje-smo-učili
Toni-buzan-brzo-čitanje

Pored njih tu je i armija koja je učila iz ovih knjiga. Ponovićemo ukratko bez razrade. Po Buzanu čitanje je sedmodelni proces koji se sastoji od sledećih nivoa: 1. Prepoznavanje, 2. Asimilacija, 3. Intro-integracija, 4. Ekstra integracija, 5. Zadržavanje, 6. Prisećanje i 7. Komunikacija.

Po Buzanu da bi se ovladalo brzim čitanjem potrebno je ovladati svakim od ovih sedam procesa i onda ih uklopiti u celinu.

Kao što ćemo pokazati u nastavku Toni Buzan nije bio upoznat sa radovima neurologa o procesima koji se dešavaju u mozgu tokom čitanja zbog čega je sledbenike naveo na blago pogrešne zaključke.

 

Kraj prvog dela

Radosav Lazić 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© 2019 Mentalne veštine | WordPress Theme: Annina Free by CrestaProject.