blizu

„Mentalne veštine“ učenje na daljinu – godina druga

 


Ovih dana, zbog posla koji se malo provodio za praznike. Takođe su se zezali. Jedini su samo hakerski napadi koji još uvek ne razumem. Da provodim neko vrijeme živi 1485 puta pokušavajući da uđu na sajt sa "druge strane" stvarno ne znam. Zbog toga sam se žao zbog svega toga, pa sam ih blokirao. Oni svakako trebaju pažnju i terapiju, ali na putu učenje oni su pogrešni.

Taman pomislim blokirao sam buljuke napasnika ne mogu da se vrate ali badava. Eto novog talasa. Jedino ako bi da vežbaju na meni pa da se posle "Ovde" na nekom drugom mjestu. Siguran sam da ovo nije mesto.

Sve ovde napisano može da se uzme ili ukrade ali za to im nije potrebno da prilaze sajtu sa „druge strane“ već da jednostavno prepišu to što smatraju vrednim prepisivanja. Ni na kraju ne postoji puno prepisivanja koliko učenje to radimo jer na kraju smo postali drugačiji i bolji.

plagiranje

Takođe postoje takvi "revelatori". Neću reći ali ne hvataju, već jednostavno uzimaju ono što im treba, idu na drugo mjesto i potpisuju se. Kada i ako su optuženi da kopiram iz njih, "mi ćemo razgovarati". Dotle nema nikakvih problema sa njima. Za sada mi je stalo samo ono što rade "učenje"Da se sutra pridružim nekome „boljim“ lokacijama sa tvojimočigledno lošim namerama.

Tekstovi

Paradoksalno je na prvi pogled šta je Sada je to lakše ima manje tekstova. Odgovoriću. To što putem prepiske i diskusije znam šta čitaoci žele (i gde sam preopširan) još uvek ne znači da to mogu odmah da napišem. Jednostavno zahvaljujući zainteresovanim čitaocima (i) sajtu dobio sam nove kontakte i klijente. Zbog nekad ni napisano ne stižem da prilagodim i uredim. 

Bez obzira da li znate šta publika traži, vreme je da to učinite dobro. Inače neće biti povratnih informacija. Ono što nađete na sajtu neće biti dobar oblik, već zato što je prolazio kroz filter učenja i vremena. U uvodnom dijelu nismo ni rekli da sajt pripada onima kojima se ne briga učenja, vežbanja i preispitivanja.

Prednost samoukih

Samouki su zahvalni za posao. To su zreliji ljudi koji žele nešto postići i spremni su platiti cenu ostvarenja: u novcu, vremenu, znoju ili kombinovanju sve od izvora do izvora.

Mentalne-veštine-doživotno-učenje
Mentalne-veštine-doživotno-učenje

Kada mlada osoba pohađa školu, često ne zna da li to radi po sopstvenom nahođenju svojih roditelja. Osim "glavnog toka", ovo često služi dosta nepotrebnih ili neprikladnih materijala. Dakle, u moje vreme svi su morali uče (minimum): marksizam, odbrana I, II. Prvaci su naučili čak i odluke AVNOJ-a.

Hajde da dodamo brzinu kakva je danasškolski sistem nije prilagođen praksi i potrebama. Pored sistemskih loših rešenja i motivisanih nastavnika, učinili su više da planiraju i programiraju nego što su to činili oko nas (čast pojedincima).

 UČišćenje, vežbe i promene su doživotne. Stvarno učenje počinje kada se dovoljno srećemo (ishodi učenja) i kada namerno donosimo odluku da idemo nešto sa sobom.

Autoritet "autoriteta"

Moj pokojni prijatelj, pesnik Milan Nikolić, često je povukao paralele između profesionalnog glumca (bilo kog umetnika) u glavnom gradu i entuzijastičnog glumca amatera pokrajine. Oni moraju da igraju skoro sve što imaju, jer im je potrebno (ako išta drugo) da edukuje dete i jedu tri puta dnevno. Glumac iz pokrajine živi od nečega drugog za šta može izabrati sve: od uloge publike do direktora.

<class = "wpcs"> Lično sam naišao na nagoveštaje da su obrazovani glumci, slikari ili menadžeri "nešto drugo" dok su amateri verovatno treći. Danas kada je sve znanje dostupno od neto do privatnih časova (ili) danas kada su svi škole za prodaju ovo ne bi trebalo da bude nerešeni problem. Na kraju desnog rejtinga učenje Pružamo i potrošače naših usluga.

Zamišljena veličina

Dugo (ili ne tako davno) bio sam vlasnik ili suvlasnik firmi u kojima je radilo desetine radnika. Samo znam koliko sam morala da naučim kroz razne knjige, poslovne škole i razgovore sa neupućenim vlastima. opet, učio Koristio sam ga i primenionaučio.

Tada se pojavio izuzetan momak koji je po svaku cenu želeo da postane direktor kompanije sa zaposlenima u 60-u. Pričao je da je diplomirani ekonomista (za razliku od mene) i da je on bio "predodređen" da bude upravo to. Bio je toliko zabrinut da je bilo malo čudno "šta čeka" sa njegovim okruženjem.

Kad je prekoračio granice pitao sam ga da li zna koliko u Kragujevcu ima diplomiranih ekonomista i zašto bi baš on od nekoliko hiljada drugih bio taj (bez konkursa naravno)? Onda sam da bih ga spasio mucanja rekao da može ko u Nemačkoj da mi deponuje procenjenu vrednost i ja ću mu prepustiti firmu. Može odmah da otpusti sve i dovede nove ljude po svom nahođenju ja se neću mešati. Doći ću posle sto dana da zajedno uporedimo cifre i ako rezultati ne budu kako treba uzeću depozit i otići bez povratka. Ili ću podići dobit. Nije ga prihvatio.

Hajde da završimo

Danas postoji toliko knjiga, filmova i kombinovanih tutorijala o bilo čemu što nas zanima. Sa druge strane nikako ne možemo da sačekamo dok sve ne proučimo pa da se tek onda otisnemo u željenom smeru. Mnogo toga će ostati nepročitano i neprovežbano, ali to što Naučite mora imati vrednost ako želimo da živimo u našim rukama. U suprotnom, čekamo mirnu, sigurnu državu najsavremenije luke sa diplomskim stepenom, bez velikih oscilacija, koja je postala gotovo legitimna i legitimna.

 

Postoji mnogo ljudi koji naginju momku kog sam pomenuo. Oni maštaju o sigurnom državnom poslu u nekoj firmi gde ne može da se propadne a opet može da se „utiče“ na tendere. Nešto poput gradskih komunalnih službi: groblje, toplane, vodovod, pijaca, čistoća … Dodajmo sudstvo, policiju i ostala ministarstva gde su zapošljavanja isključivo stranačka. Svi ovi sistemi su postavljeni u buttercup. Mnogi ljudi zavise od njih, pa čak i ako nešto bude neprijatno, država će učiniti "Uđite".

U privatnom poslu obično čine sam sistem. Što se tiče kapitala, obično se krećemo od ogrebotina ili pozajmljivanja, sa velikim entuzijazmom (i tako dalje).Kada kompanija čini, konsoliduje i postaje profitabilna, po pravilu dolazi oni koji se preporučuju prljavim i nepoštenim načinima, kažu ko stoji iza njih i koji nas sve mogu pogoršati ili osloboditi posao. Naravno, susret ovih svetova se takođe traži učenje i prilagođavanje. Igrajmo taj deo.

 

Moje iskustvo

Sajt je postao ekonomski održiv na nivou minimalca za vlasnika godinu dana posle starta. Dodajmo pre toga tri meseca „škole“ za izradu sajtova koja je organizovana za novinare koji (koliko toliko) umeju da pišu što takođe podrazumeva učenje samo pre toga. Zaključujem pod uslovom da vlasnici sajtova imaju šta da kažu,  da to što kažu ili nude putem sajta nekoga zanima (što će znati posle prezentacije) moguće je da posle dve godine stanu na noge i ostvare malu finansijsku nezavisnost.

Sve je bolje

Možda će sajtovi koji se bave uzbudljivijim temama dobiti bolje rezultate ranije. Kucajući na pretraživač Teodo-sić, ponavljao sam ponuđenu opciju ponuđenu Teodoru Džehveroviću. Ako sudimo po broju gore pomenutih TD, možemo zaključiti da smo teoretičari Teodošića u teškoj manjini. naučite da živite uz njega i uživate u svojim dostignućima i poklonima koji će biti više nego što možete zamisliti sada.

 

Očigledno je da postoje unosnija zanimanja ali sam siguran da se do lepog posla, više novca i ugleda može stići ne samo izgledom već i konstantnim vežbanjem, učenje i usavršavanje. Naravno, postoje i drugi načini za one koji stvarno žurite.

Smatrao sam obaveznim da iznesem svoja iskustva zbog poštenja prema sebi i čitaocima uvažavajući istovremeno „stručnjake i brojne eksperte“ koji nam nude uspeh preko noći. Tekst je za one koji sutra mogu da vide sebe u ogledalu i da sve ostale mogu da pogledaju u oči.

 

 

GTranslate Please upgrade your plan for SSL support!
GTranslate Your license is inactive or expired, please subscribe again!