Close
Sigmund-Frojd

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – Frojd i mimoilaženja (3)

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – Frojd i mimoilaženja (3) je nastavak tekstova o ličnom razvoju . To pisanje nije uvek jednostavno pogotovo kad se radi za samouke. Kako se radi o široj čitalačkoj publici koja stvari posmatra u skladu sa svojom individualnom pozicijom zavisno od: uzrasta, interesovanja, obrazovanja, stečenih životnih iskustava itd. Stoga je potrebno uz prethodni tekst  još malo pojasniti pojmove istine i iluzije jer nije uvek lako pogoditi meru pisanja.

Ukazano je na mimoilaženja između podsvesti i svesnog dela ličnosti. S obzirom da se broj čitalaca i direktnih, iskrenih meilova povećava ovakvi tekstovi predstavljaju temelj za naredno pisanje kako bi se postiglo više razumevanja, samim tim i bolja interakcija koja je ključ za nastavak i razvoj. 

Mimoilaženja (diskrepancija)

Za pomenuta mimoilaženja se koristi pojam „diskrepancija“ kojim se ukazuje da su mimoilaženja svesnog i podsvesti (između mišljenja i bivstvovanja) otišla predaleko i da je možda vreme da se obratimo za pomoć kvalifikovanoj osobi. Radi se o mentalnoj higijeni pa nikad ne treba zaboraviti da mnogo toga možemo i trebamo sami da uradimo. Na kraju i ako se obratimo nekome za pomoć to takođe trebamo sami da uradimo ili neće funkcionisati.

Šta nam je potrebno?  

Ako nas „odvedu“ na ukazivanje pomoći to će „raditi“ na fizičkom nivou ali samopomoć na unutrašnjem planu neće ići u dobrom smeru. U konačnom dobro je ako jednom godišnje častimo sebe nekom mentalnom radionicom, seansom, intenzivom, psihodramom, preporađanjem, gaženjem vatre, tečajem o permakulturi, drugačijoj ishrani …

Dobra knjiga, dobar film, zasluženi odmor se takođe računaju ali sad govorimo o nečem „jačem“. Takvi susreti mogu da izbistre situaciju, skrate vreme za shvatanje i analizu čime se pravilno usmeravamo i ubrzavamo na duhovnom putu ličnog razvoja. Tako i naše okruženje menjamo u boljem smeru.

Moramo da pronađemo prave motive zbog koji smo takvi kakvi jesmo, zbog kojih radimo to što radimo. Nekad bi se kladili da nas pokreće ljubav prema otadžbini ili bližnjem, da smo verni, časni i pošteni, da držimo zadatu reč ili zakletvu. Ali ako malo „otresemo prašinu“ i zagrebemo možda nađemo nešto sasvim suprotno:želju za moći, mazohizam, zavisnost, želju za brzom i lakom zaradom … što bi reko From „ono što mislimo ne znači da smo ono što jesmo“.

 

[table id=1 /]

 

Genijalnost Frojdove misli

Danas stotinak i više godina posle punog kreativnog zamaha Nikole Tesle se svi slažu da je u pitanju čovek koji je izmislio 21.vek. Naučnici govore o pedesetak Nobelovih nagrada koje su do sad zahvaljujući radu Nikole Tesle dobili i dobijaju neki drugi naučnici. Recimo slobodno, ako je Tesla izmislio i osvetlio 21 vek unutrašnje osvetljenje pripašće putu koji je Frojd trasirao uprkos nedorečenostima i nenamernim pogrešnim shvatanjima i tumačenjima.

Pre nego nas je Tesla osvetlio morao je da oduzme moć Edisonovoj jednosmernoj struji, dok je Edison morao da se nosi sa propagatorima osvetljenja na gas. Galilej je svojevremeno „vlasnicima istine“ oduzeo dragu nam iluziju da je zemlja središte sveta, Darvin nam je oduzeo iluziju da smo stvoreni od boga, ali niko nije doveo u pitanje naše svesno mišljenje kao krajnju mogućnost u koju čovek može da se pouzda. Onda nas je Frojd lišio ponosa u vlastitu racionalnost.

From o Frojdu

„Do Frojda iskrenost je mogla da se definiše kao govor onoga u šta verujemo. Posle njega ova definicija više ne zadovoljava“. Razlika između ta dva je rezultat oblikovane nesvesne želje na osnovu nesvesnog verovanja. Ovu misao možemo još malo da okrenemo „Većina ljudi živi u svetu samoprevare u kojoj su njihove misli prava i jedina realnost“1E.From, Veličina i granice Frojdove misli, str 31.

Mnogo je kvalitetne stručne i popularne literature napisano o Frojdu. i njegovom radu. Naravno svako u skladu sa svojim dometima ne bežeći od krivih tumačenja i zastranjivanja, često izvlačeći iz Frojdovog dela samo ono što razumeju (onako kako razumeju).

Frojd i prostorno vremenske „greške“

From je diveći se Frojdovom delu ostajući u okvirima naučne objektivnosti ukazao na prostorno vremenski okvir, čime su Frojdove greške dobile svojevrsno opravdanje istovremeno nas podsećajući da se „danas od čoveka se pravi homo consumens, dok je seks postao artikal“.

Jedna od Frojdovih grešaka je poistovećenje buržoaskog tadašnjeg društva sa civilizacijom i civilizovanim društvom. On jeste priznavao postojanje drugih kultura, ali su one za njega ostale primitivne i nerazvijene.

Žena prema Frojdovoj krajnje patrijahalnoj pristrasnosti nije jednaka muškarcu već je osakaćeni, kastrirani muškarac (inspirisano Platonovim „Simpozijumom“).

Da je Frojd bio u stanju da zamisli besklasno društvo, odustao bi od Ida i Ega kao univerzalnih kategorija ljudskog uma, ali ne i od uma.

Šta je psihoanaliza

 Psihoanaliza je dugotrajan naporan proces kako za terapeuta tako i za pacijenta. Služi se tehnikom slobodnih asocijacija. Sve što pacijent kaže (snovi, doživljaji, sećanja …) je predmet analize.  Tokom rada analitičar interpretira tj tumači ono što je primio služeći se sučeljavanjima i razjašnjenjima.

Kroz proces se razvija poseban odnos pacijenta i analitičara (transferna neuroza). Razjašnjenja dovode do gubitka simptoma što direktno vodi u promenu ponašanja i promenu ličnosti. Put do dobrog psihoanalitičara vodi kroz dugotrajnu istrajnu praksu pod supervizijom.   

Transfer

Tokom analize stvara se vrlo važan iskren odnos između pacijenta i analitičara (transfer i kontratransfer). Reč je o mešavini divljenja, ljubavi, privrženosti, zahvalnosti … Druga strana medalje krije mešavinu mržnje, suprotstavljanja i agresije. Ili kako to reče From „nijedan analitičar ne može da bude toliko neprivlačan ili glup a da ne proizvede ovaj učinak na inteligentnu osobu“ u čemu on vidi osećaje koje je dete imalo prema roditeljima.

Sličan transfer postoji kod svih psihoterapijskih škola ali treba reći da je Frojd bio prvi koji je uradio analizu samog transfera. Dotle su se analitičari zadovoljavali divljenjem … samom sebi.

Frojd i religija

Sam Frojd nije bio religiozan. Za njega religija je bila jedna od humanističkih disciplina. Za njega religije i bogovi imaju iluzorni zadatak ispunjenja želja. Slično snovima koji u potisnutom delu rešavaju isto to. Govorio je da „vera kompenzuje patnje  koje civilizovani život nameće čoveku“. Isto tako „Bogovi istiskuju užas prirode. Mire nas sa okrutnošću sudbine posebno onda kad se ona pokazuje kao smrt“. 

Za njega religija ublažava osećaj bespomoćnosti koje smo osećali pred hirovitim silama prirode od vremenskih nepogoda do bolesti i smrti. Nagrada za ovozemaljsku patnju je besmrtnost.

Interesantan je deo u kojem tvrdi da je „neuroza lična religija svakog čoveka a da je religija univerzalna opsesivno prislilna neuroza“. Po njemu ona utiče na potiskivanje i odustajanje od seksualno destruktivnih impulsa. Zato je religija iluzija koja nije nužno bezvredna. Opet „izvori“ (nekritične ljudske želje) su joj pogrešni.

Frojd, Mojsije i „jevrejska krivica“

 Frojd je poznavao Bibliju ali ko što rekosmo nije bio religiozan. Po njemu Biblija (pisana ljudskom rukom) predstavlja spoljašnju manifestaciju unutrašnje traume jevrejskog naroda. Ruku na srce Bog Starog zaveta jeste strog i mnogo toga zabranjuje pa ga Frojd upoređuje sa strogim superegom kojem je dozvoljena jedino sublimacija u intelektualno.

Razlog što ga ni „njegovi“ nisu voleli je ljubav prema istini koja ga je odvela da dovede u pitanje ono što „svi znaju“: tvrdnju da Mojsije najveći sin jevrejskog naroda nije bio Jevrejin već odbegli sveštenik Egipćanin 2 Za više pogledati: S.Frojd (1988),Mojsije i monoteizam, Grafos, Beograd, Knjiga izdata 1937 godine.

Pozivajući se na dostupne izvore logično povezujući on navodi da je tvrdokornim Jevrejima dosadilo Mojsijevo propovedanje zbog čega je na kraju ubijen (čega u Bibliji nema, kao ni Mojsijevog groba prim RL). Počinivši (još jednom) oceubistvo stvoreni su uslovi za pojavu hrišćanstva gde je sin umesto oca otkupio grehe hrišćana, dok Jevreji do današnjih dana čekaju novog mesiju3Frojd to smatra čežnjom za Mesijom..

Narcizam malih razlika

Razloge za mržnju drugih naroda prema Jevrejima Frojd tumači ubistvom oca bez pokajanja4„acting out“ – proces kada aktivno ili verbalno ili fizički nešto učinimo, obično agresivno umesto da o tome razmišljamo i to analiziramo. Često način ispoljavanja neurotičara tokom psihoanalize. i da je tek „nedavno“ katolička crkva skinula anatemu sa Jevreja Bogoubica. Uz to ide i kompleks kastriranja, najdublji nesvesni arhaični strah koju drugi narodi od malih nogu „povezuju“ sa obrezivanjem koji se nad jevrejskim mališanima sprovodi i danas. Običaj koji je Mojsije najverovatnije preuzeo od Egipćana, koji se danas primenjuje i u Islamu5Frojd zapaža i da jedino Judaizam kao monoteistička religija nigde ne pominje besmrtnost i zagrobni život.

Razloge za mržnju prema Jevrejima Frojd pojačava argumentacijom da su se Jevreji uvek međusobno pomagali i da su uvek bili manjina čiji je značaj nadilazio njihovu brojnost. Frojd je na taj način objasnio mržnju i prezir većih naroda prema jevrejskoj manjini što je okarakterisao kao „narcizam malih razlika“. 

Setimo se „doprinosa“ koji je narcizam malih razlika (iracionalni strahovi potpomognuti maipulativnom medijskom netrpeljivošću) dao na ovim prostorima početkom devedesetih godina kad je  dojučerašnjim komšijama (i braći) Srbima, Hrvatima i Bošnjacima „uspelo da se zamrze“ preko svake mere.

Frojd i danjašnje vreme

Po uvreženom mišljenju psihoanalitičara otkriće infantilne seksualnosti6S.Frojd (1905), Tri rasprave o teoriji seksualnosti  poslužile  su kao štit protiv otkrivanja stvarnih i odlučnih sukoba u čoveku i između ljudi. Tabu da seksualnost počinje sa pubertetom je narušen Frojdovim otkrićem da korene seksualnosti možemo da tražimo u ranom detinjstvu. Tako je Frojd uz svoju pomoć blagovremeno „obeležen“.

Edipov kompleks predstavlja vezanost deteta za majku i nije nužno da se to objašnjava kao seksualni fenomen ali strah od gubitka svakako postoji. Jednostavno dete u majci ima zaštitnika, kad poraste nema nikoga. Dok odnos prema ocu ne mora da stvori neprijateljstvo. Ako ima ugnjetavanja to svakako utiče na želju za uništenjem ili slobodom. Danas ne moramo da čekamo smrt roditelja da bi vodili svoj život. Nema više patrijahata ali Edipov kompleks i dalje leži u korenu svake neuroze.

Stavimo sve u ravan političara koji tvrde da vole svoju zemlju, svoj narod, da sve rade zbog nas. Možemo li to da tumačimo drugačije? Kao želju za moći ili kao zavisnost od sledbenika. U svakom slučaju to u većini slučajeva nije njihova istina već Frojdova koji uočava da se narcisoidnost često krije iza patriotizma, religioznosti, političke pripadnosti i uopšte poistovećivanja sa grupom (najboljom na svetu) što ujedno predstavlja koren fanatizma.

Pripreme za rat vrše se delimično i mobilizacijom grupne narcisoidnosti7Pogledati naslov „Narcizam malih razlika“. Naravno narcisoidnost kod sebe možemo da suzbijemo razvijanjem ljubavi za druge.    

Pomenimo i sagledavanje snova koji po Frojdu ne izražavaju samo iracionalne želje već i duboke spoznaje pri čemu je važno uočavanje razlike kao što je važno uočavanje razlike i prepoznavanja instikata života i smrti (Erosa i Tanatosa8http://www.academia.edu/16941151/VIKARIJSKA_TRAUMATIACIJA).

Za ponovno „oživljavanje“ Frojda što je opravdanje i konačna ambicija ovog teksta pomenimo citat iz Frojdovog pisma Ajnštajnu: „Proces civilizacije vodi stalnom, tako reći „konstrukcijskom“, „organskom“ potiskivanju instikata“9Jako važan deo na koji ćemo se pozvati kod pisanja tekstova o čitanju..  

 

Naivnost genija

Frojd je poput Tesle imao preveliku dozu naivnosti van oblasti u kojoj je iskazivao apsolutnu dominaciju. Ostajao je u Beču kad je nacistička opasnost postala realnost iako su ga prijatelji nagovarali da krene što pre. Tek posle dolaska kući njegove ćerke koju je Gestapo pritvorio prihvatio je savete prijatelja pa je se sa porodicom odselio u Englesku 1938 godine. Umro je 1939 godine. 

Pominje se lično Musolinijevo zalaganje kod Hitlera ali i velika novčana suma kojom su njegovi prijatelji „podmazali“ izlazak iz prisajedinjene Austrije.

Frojd je (kao i Tesla svojevremeno) pokazivao dozu „prilagodljivosti“ (ali nedovoljnu) pa je pred kraj života (1937 g) priznao da je već star i da pre smrti može da kaže ono o čemu se ranije nije usuđivao10Javno izneta i obrazložena teza da je Mojsije bio Egipćanin.

      

Zaključimo

Protivnici Frojda govore da je on „samo zapadni interpretator mnogobožačkih znanja“. Onda se zaborave koristeći njegova psihoanalitička zapažanja u nekim drugim obračunima. To jednostavno nije tačno jer bi nam Frojd to priznao u svojoj naučnoj eruditskoj iskrenosti koja izaziva divljenje. Na isti način mogli bismo da „šutnemo“ (ali nećemo) Teslu koji je bolje od savremenika razumeo Omov zakon. 

Frojd je naučnu karijeru počeo kao neurofiziolog odakle je preko hipnoze stigao do psihoanalize. Uspeo je da velikim iskrenim intelektualnim naporom stvori teorijsku građevinu koja je dovela u opasnost mnoga ranija shvatanja sa živim pristalicama i „čuvarima revolucionarnog plamena“.

Frojd je imao problem više. Bio je Jevrejin u Beču tada bezmalo idealnoj sredini za odbacivanje ne samo njega i njegovog učenja već i čitavog njegovog naroda. Zato je bio oduševljen Jungom, prvim nejevrejem koji je prihvatio psihoanalizu. Njegovo razočarenje je kasnije utoliko bilo veće kad je Jung napustio i njega i psihoanalizu. 

Iz istih razloga je kasno postao profesor iako mu je do toga bilo jako stalo. Iz istih razloga nikad (kao ni Tesla) nije dobio Nobelovu nagradu. Kažu da još uvek u Beču nema svoju ulicu.

Kao Tesla i njima slični velikani koji su „uzdrmali savest čovečanstva11Frojd“ stoički je podnosio posledice svojih otkrića. Danas udruženja psihoanalitičara u svetu broje preko 10000 članova.


Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – Frojd i mimoilaženja (3)

5.00 (100%) 1 Ako ste već stigli dovde skoristite mogučnost da komentarišete, podelite, ocenite … Nije obavezno ali može da koristi. Hvala na utrošenom vremenu.

(Visited 480 times, 1 visits today)