Close

Geneza religijskih verovanja

Geneza religioznih verovanja je povezana sa genezom vladajućih religija od kojih se u startu izdvajaju ili ne pristupaju manje religiozne grupe, mnogo  kasnije nazvane verskim sektama.

Između geneze vere, religije, samim tim i verskih sekti može da se povuče analogija sa istorijom filozofije, gde se u određenim društveno istorijskim okolnostima pojavljuju nova učenja oplemenjena savremenim saznanjima.

Neolitska-Vinča

Nova saznanja se isto tako, posle izvesnog vremena napuštaju ili oplemenjuju. Nekad u centar interesovanja dolaze druga učenja koja tragajući za konačnim odgovorima, vremenom ustupaju mesto novim učenjima, oplemenjujući kompletan predmet.

Woman carrying a churn on her head and a ram with cornets on its back. From Gilat in the Negev. Pottery figurines, Chalcolithic Period

Frojd prvi oblik pojavljivanja religije vidi u totemizmu čime potvrđuje povezanost religije sa društvenim pravilima i moralnim obavezama koje postoje od samog početka razvoja društva.

Naporedo sa kulturnim napredovanjem ljudskog roda i promenama u strukturi ljudske zajednice dolazilo je i do religioznih promena koje su često  praćene sukobima.

Prvi korak posle obožavanja totema jeste kako to kaže Frojd „očovečenje poštovanog bića“. „Na mesto životinje stupaju ljudski bogovi čije se izvođenje iz totema ne prikriva. Ili se bog još predstavlja životinjskim oblikom ili barem s licem životinje, ili totem postaje povlašćeni pratilac boga, od njega neodvojiv“. [1]

Legende dopuštaju, što se u odnašnjem okruženju činilo prihvatljivim da da bog ubije tu totem životinju koja je ipak samo njegova prethodnica.

„U jednom ne tako lakom odredivom trenutku tog razvoja“, nastavlja Frojd „pojavljuju se velika materinska božanstva, verovatno pre muških bogova, koja se zatim dugo održavaju pored njih“[2] . Matrijahat kasnije iznova biva zamenjen  nanovo uspostavljenim patrijahalnim poretkom.

magna_mater_catal_hoyuka_muzej_u_ankari-

Frojd svoje gledište potkrepljuje Evansovom tvrdnjom da je razaranje Minosove palate na Kritu bilo posledica zemljotresa i da je u tom trenutku kao verovatno i u kompletnom Egejskom svetu uvažavan kult Velike majke.

Razorni zemljotres na Kritu bio je dokaz da ženska božanstva nisu bila kadra da zaštite svoj dom. Tako im je tron uzdrman a ubrzo su zamenjena muškim božanstvima. „Tada je bog vulkana imao prvi pravo da je zameni. Zevs je još uvek „zemljotresac““, pri čemu Frojd zaključuje da su muška božanstva možda prvobitno bili sinovi  pored velikih majki koji tek kasnije jasno poprimaju crte očevog lika.[3]

Bogova u politeizmu ima mnogo i oni odražavaju odnose patrijahalnog doba koje je prepuno nedovoljno formiranih bogova. Oni se uzajamno ograničavaju, preko svojih posrednika sukobljavaju, a nekad i podređuju zajedničkom vrhovnom bogu.

Pored „praznina“ koje ističu autori koji se bave ovom problematikom oni isto tako ukazuju na mnoštvo istorijskih dokaza kao što su totemizam i muški savezi, gde su se pojedini obredi održali u prilično očuvanim replikama kroz monoteističke religije. Tako je običaj hrišćanskog pričešćivanja kojim vernik na simboličan način inkorporira krv i meso svog boga po njima verno ponavljanje sadržaja i smisla starog totemskog obreda.

I pored prilično improvizacije kaže Frojd da „u našoj konstrukciji nema ničeg što bi bilo plod mašte, što se ne bi moglo podupreti solidnim osnovama“.[4]

Frojd se poziva na očuvanost materijala kroz narodne legende i bajke. Pominje se i „neočekivana izdašnost“ kroz „analitičko posmatranje dečjeg duševnog života“. Za primere zamršenih odnosa oca i sina Frojd navodi nesaglediv intenzitet kastracionog straha.

Dodajmo da logičnost konstrukcije nije osporena savremenim antropološkim ispitivanjima, niti arheološkim nalazima.

Inače bog i narod neraskidivo pripadaju jedno drugom. Oni su jedno od samog početka. Ponekad se svakako čuje da narod prihvata nekog drugog boga, ali nikad da on traži drugi narod. – Frojd

Za kraj još jedan citat: Dobro pravilo u analitičkom radu: zadovoljiti se objašnjenjem postojećeg i ne truditi se oko objašnjenja onog što se nije dogodilo – Frojd

 

[1] Sigmund Frojd, Mojsije i monoteizam, Grafos, Beograd 1983.g

[2] Isto.

[3] Isto

[4] Sigmund Frojd, Mojsije i monoteizam, Grafos, Beograd 1983, str 90.

Leave a Reply

Be the First to Comment!

Notify of
avatar
155
Optimized with PageSpeed Ninja