Close

Bog, religija, teologija, vera, „problemi“ …

Bog

Bog je centralna figura svih religija i mističnih filozofija. Upravlja Univerzumima i svetovima koje je stvorio pre toga, samim tim upravlja i nama i našim sudbinama. Najsavršenije biće od svih bića koje je stvorio i koje stvara. Dokazuje se „racionalno“ i moralno, uglavnom onima koji već veruju.

Osporava se i negira kroz apsurdnost religijskog verovanja. Agnositicizam ukazuje na nemoguću spoznaju objektivne stvarnosti. Još dalje ide solipsizam koji tvrdi da realno postojim samo „ja“ („solus ipse“) i da je „ostatak sveta“ moj proizvod, tačnije moja predstava. Najpoznatiji među njima Šopenhauer (1788-1860) koji je široj čitalačkoj publici poznat i po tvrdnji da je „svet njegova predstava“.

Ateizam pitanja Boga tretira kao puku teorijsku zabludu ipak bez uvida da koreni eventualne izopačenosti stvarnosti leže u izopačenom svetu koji sve to „stvara i konzumira“ istovremeno. Stoga je ateizam u širem smislu odsustvo verovanja dok se u užem smislu ne prihvata verovanje u božanstva.   

Religija, teologija

Religija je upravljanje životom u skladu sa verovanjima, dok je teologija nauka koja proučava objavu Boga kroz Svete spise. To znači da se i jedna i druga bave istim pitanjima, s tim što se „religija živi a teologija izučava“, kako primećuje Hamond u svom delu „Uvod u teologiju“. Teolog kao svaki naučnik za razliku od religioznog ima pravo na sumnju.  

„6. Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje misirske iz doma ropskog.[1]

 

7. Nemoj imati druge bogove do mene“.

Od navedenih stihova Biblije pre više milenijuma, nastala je prva Božja zapovest koja je obeležila dva milenijuma Evropske civilizacije.

Logika

„Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova sem mene“[1].

Reč je o zavetu koji je Bog na gori Horiv, posredstvom Mojsija načinio sa svojim izabranim narodom pošto je uz Božju pomoć izašao iz Egipta.

Iz petog stiha vidimo da su zavet mogli da čuju i ostali, ali nisu zbog straha koji je kako onda tako i sad jedan od pokretača odnosa prema religiji.

5. „Ja tada stajah između Gospoda i vas, da vam javim reči gospodnje, jer vas beše strah od ognja i ne iziđoste na goru;“[2]   

Logičkim posmatranjem iskaza: „Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova sem mene“ vidimo da je u pitanju entimem[3]. Reč je o skraćenom logičkom zaključku u kojem je jedna premisa izostavljena. Izostavljena premisa bi glasila: „ima i drugih bogova“.

Problemi sa prevodima

U srpskim prevodima Biblije razlika između „Boga“ i „bogova“ je naglašena malim slovom za bogove, ali ipak „bogove“, što nije slučaj u svim jezicima. Sve u svemu iz iskaza je jasno da „ima“ i drugih bogova (ili Bogova) što je vidljivo u mnogim delovima ove Svete knjige. Uostalom i Gospod to više puta naglašava.

U 6.knjizi Mojsijevoj (Starog zaveta) stihom:

„13. Gospoda Boga svog boj se, i Njemu služi, i Njegovim se imenom kuni“, Gospod Bog nedvosmisleno i argumentovano preporučuje sebe.

Dok stihovima: „14. Ne idite za drugim bogovima između bogova drugih naroda, koji su oko vas. 15. Jer je Bog revnitelj, Gospod Bog tvoj usred tebe, pa da se ne bi razgnevio Gospod Bog tvoj na te i istrebio te iz zemlje“[4].

Ovim se definitivno potvrđuje skraćeni zaključak s početka teksta da pored Njega postoje i drugi bogovi, bogovi drugih naroda[5].

Nejasnoće

Ako je Bog kako se vidi iz početka Biblije stvorio „nebo i zemlju“ ili ako je Bog po Hrišćanskom simbolu vere „Tvorac svega vidljivog i nevidljivog“ onda ostaje nejasno otkud drugi bogovi? Ili ko je stvorio druge bogove ako ne on sam?

Napomenimo da je ovde reč o „bogovima“ koji su odlika svemoći i sveznanja kod drugih naroda, a ne o Sotoni (koji je po mnogima suprotnost Boga[6]), sa kojim Bog (za razliku od drugih bogova) razgovara u prisustvu svojih sinova ali ga ne „uništava“.

„A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospoda, a među njih dođe i Sotona“ (Jov,1,6). „I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih“ (Jov: 1,7).

„A Gospod reče Sotoni: Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda.“ (Jov:1,12).[7]

Svemirska pozornica

Iz Svetog teksta je jasno je da se svemirska „pozornica“ sastoji od ljudi ali i od „bića“ koja su večna, moćnija od ljudi, koji su stvorili ljude (ili koje je stvorio Bog).

Prva glava Mojsijeva stih jedan glasi:

„1. U početku stvori Bog nebo i zemlju.“,  dok dvadeset šesti stih iste glave glasi:

„26. Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi (kurziv RL), koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji“

Bogovi od ljudi traže da ih se boje, da ih slave, da ih vole, da im se mole i da žive po njihovim zapovestima. Ljudi zauzvrat od svemoćnih bogova mogu da dobiju sreću, spokoj ili spasenje na ovom, ili nekom od budućih svetova, odnosno  života.

Ljudima mogu da se usliše molitve iz svakodnevnog života, ali ljudi ne mogu da znaju kad će koji Bog od bogova, (ili Sotona) da prevagne. Od ljudi bogovi uglavnom traže slepu poslušnost koja im se najčešće saopštava preko odabranih i koji su uzgred budi rečeno, mnogo puta omanuli sa katastrofalnim posledicama.

Proroci i „proroci“

Proroci poput Mojsija koji razgovaraju sa bogovima znaju odgovore, ali i proroci kao božji glasnici mogu da budu lažni što običan svet ne uviđa. Takođe kako je iz Svetih knjiga i istorije crkve poznato, i sami odabrani mogu da budu prevareni. Može da im bude i oduzeta proročka moć sa ili bez njihovog znanja.

Jedan od zaključaka koji se nameće iz do sad iznetog je ljudska logička nemoć da se dosegne do istine o Bogu, odnosno bogovima. Zato se u religiji ne pribegava nauci, niti se traži logički pristup, nego „vera“. Stoga je ovo mesto za pojašnjenje pojma „vera“, kako bi izlaganje moglo da se nastavi.

Vera i logika

Razliku između vere i logike ili ljudske mudrosti pokazuje stih Novog zaveta: „Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj“(Kor 1:2,5). U Novom zavetu vera se takođe naglašava i stihovima: „Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo“.(Jevr 11:1).

„Dokazivanje onog što ne vidimo“ bi se moglo nazvati ubeđenjem ili uobraziljom, zavisno da li se nešto dokazuje argumentima, ili Svetim spisima koji se ne dokazuju, nego se uzimaju kako su napisani.[8] „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji“ Ef:2,8).

Protestantski teolog o veri kaže: „Što je u čoveka vjera, to je u Boga milost. Bog čoveku pristupa milošću a čovek se odziva „verom“. Bogu je u njegovoj milosti bilo ugodno da čoveku objavi sebe samoga, i jedini adekvatan odziv koji čovek može ponuditi jest pouzdanje. Gospodin je na to ukazao kada je hvalio dečju veru. Vera je sredstvo kojim se prihvata božanska objava i blagoslovi koji su u njoj sadržani“[9]. Dok je sa druge strane „slepa vera sredstvo za obmanjivanje ludaka“[10].

Muhamedova vera

„Muhamedova vera je „islam“ što znači : pokoravanje volji Božjoj. „Ona ima dve značajne crte: 1) uspostavlja skladnu ravnotežu između materijalnog i duhovnog; između tela i duše; na taj način ona dopušta potpuno uživanje dobara koje je Bog dao, u svemu i za sve, nalažući obavljanje dužnosti prema Bogu: namaz, post, milostinju; tako se islam postavlja kao vera masa, a ne samo jednog ograničenog broja ljudi; 2) njegov poziv je univerzalan, svi vernici su braća, svi su jednaki, bez razlikovanja na klasu, rasu ili jezik kojim govore; prednost jednog čoveka pred drugim je moralne naravi; ona je zasnovana na većoj bogobojaznosti i na većoj pobožnosti“[11]

„Jednom prilikom na pitanje „Šta je vera“ Muhamed je odgovorio: „Da veruješ u jednoga Boga, u Njegove meleke[12], u Njegove objavljene knjige, u Njegove poslanike, u Poslednji dan (dan oživljenja i suđenja) i u Božje određenje dobra i zla“[13].

Pomenimo od istog autora i citat: „On (Muhamed, prim RL) zatim objavi da će potpuni ljudski razvitak biti bolje postignut ako se uskladi vera i politika, kao dva sastavna dela celine. On tada pozva predstavnika muslimana kao i predstavnike nemuslimana tog područja: Arape, Jevreje, hrišćane i druge, pa im predloži stvaranje grada – države u Medini“.

Autor kasnije izvodi zaključak da : „Vera u više bogova povlači za sobom sledeći zaključak: podelu vlasti između raznih bogova, čak i rat između njih“[14].

Zapažanja religioznih, teologa i ateista o veri

Zapažanje dr Muhameda Hamdulaha je kompatibilno sa zapažanjem ateiste Kristofera Kičensa koji izriče generalni sud o religijskoj veri : „religijska vera ne dopušta koegzistenciju različitih vera zato što ni sama u dovoljnoj meri ne veruje u vlastite ideale koje propoveda“[15].

Dr Muhamed Hamdulah izvodi zaključak citirajući Kuran da „Nema boga osim Alaha, a Muhamed je njegov rob i njegov Poslanik“. To će nam pomoći da podsetimo (nastavlja dr Hamdulah) da je islam ne samo vera, nego također i način života, moralnog kao i fizičkog. Islam je u stvari potpun zakonik čiji je zadatak da reguliše ljudski život“.

Problem definisanja vere

Pre nego se definiše vera treba se podsetiti da: „Čovečanstvo nije čekalo da se pojavi filozof i učenjak da bi mu oni otkrili razlike između istine i zablude, dobra i zla itd., nego je te razlike učilo na vlastitom iskustvu i prenosilo sledećim naraštajima kao najvredniji dar u obliku svetih priča“[16].

Đuro Šušnjić uočava da : „Bez obzira na to da li je sveto učenje prenošeno usmeno ili pismeno, ono je uvek sadržavalo i jedan saznajni sloj, koji je upotpunio celovitost verske poruke: mit je prvi odgovor na pitanje kako je nastao svet, kako je stvoren čovek i druga bića, da li je duša besmrtna itd. Da religija od samog početka nije u sebi sadržavala ovaj kognitivni sloj značenja, ne bi bilo moguće da se iz nje iznedri filozofija i racionalna teologija kao čisto kognitivni sistemi“[17].

Vera i razum

„Da se vera obraća razumu, ona i ne bi bila vera: da su bogu bili potrebni mudraci, on ne bi u svet poslao svece! Tako se naša vera poznaje po ljubavi, a ne po znanju: zato se u nas slave sveci a ne učenjaci! Verske zapovesti postoje da bi se po njima živelo, a ne da bi se o njima mislilo“.[18] „Nada i vera“ ističe Šušnjić „jesu višak želje i slutnje, a manjak iskustva i znanja“.

Definicija vere

Sad možemo da izvedemo i definiciju vere. Vera je manjak iskustva i znanja o budućnosti do koje se dolazi prihvatanjem nekog modela iz prošlosti, pri čemu se sama vera manifestuje ali i oblikuje tražeći potvrdu u prošlosti i sadašnjosti, oblikujući tako budućnost.

Pojednostavljeno, ljudi vide ono na šta su pripremljeni. To su okviri kojima usmeravaju svoju percepciju i izvode zaključke.

Religija sa svojim običajima i obrascima ponašanja daje kolektivni identitet jedne populacije. Samim tim vera i religija ostavljaju prostor za ideološko delovanje i udruživanje.

Normalno je da najbolja početna komunikacija postoji sa vernicima iste vere, ali to među ljudima istog jezika treba da bude tek početak[19]. U protivnom će se svakoj generaciji na ovim prostorima dešavati ono loše, „već viđeno“.

[1] Peta knjiga Mojsijeva Starog zaveta,

[2] Isto

[3] Grč. Enthimema,

[4] Peta knjiga Mojsijeva Starog zaveta,

[5] Razlog zbog čega je preskočeno prvo razdoblje pa je ovaj tekst počet sa monoteizmom.

[6] Sotona u Pravoslavlju neprijatelj ili suparnik, Đavo, vođa zlih duhova, Kušač Jova i Hrista

[7] U Americi postoji crkva Sotone. Ovde vidimo da to nije „bez razloga“.

[8] Tvorac Periodičnog sistema elemenata Mendeljejev, je uradio matricu po broju protona u jezgru i broju elektrona u orbiti, i bio ubeđen (naučno predvideo) da će se vremeneom otkriti nedostajući elementi. I u religiji postoje ubeđenja dok se zdravom razumu čini da ih je nemoguće (sve) ni ostvariti ni proveriti.

[9] T.C.Hammond „UVOD U TEOLOGIJU, priručnik krišćanske doktrine“Prvo izdanje, Kršćanski nakladni zavod Osijek 1994.g

[10] Vladimir Aleksejevič Istarhov „Udarac ruskih bogova“ Moskva 2000.god

[11] Dr Muhammed Hamidullah, Uvod u islam, Starješinstvo islamske zajednice Sarajevo, www.bosnamuslimmedia.wordpress.com

[12] Razumna duhovna nevidljiva bića koja veličaju i hvale Alaha i od njega prenose objave poslanicima.

[13] Isto

[14] Str.61

[15] Kristofer Kičens, Bog nije veliki, Peščanik, Beograd 2008.g

[16] Ђуро Шушњић, Социолошке одреднице религије, Зборник радова

[17]  Isto

[18] Isto

[19] http://www.politika.rs/scc/clanak/150495/Nije-svaki-Srbin-pravoslavac

Leave a Reply

Be the First to Comment!

Notify of
avatar
155
Optimized with PageSpeed Ninja