Close
hodanje-po-vatri-uputstva

Tajna za bolji život – hodanje po vatri – preporuka :)

Tekst se naslanja na prethodne tekstove s istom tematikom i konačno odgovara na pitanje „kako“. Svako od nas mora sam da se suoči sa pitanjem „zašto bi“ ili „zašto ne bi“, sve na svoju odgovornost. Autor upozorava na brojne moguće opasnosti.

https://twitter.com/MC_Spodoba/status/312522160457515008

Prethodni nastavci predstavljaju uvod odgovarajući na pitanja „šta, gde i ko“. Počev od odgonetanja simbolike vatre preko istorijata gaženja preko vatre od SFRJ do danas. U istom tekstu smo se dotakli i različitih shvatanja kao i pojedinih naučnih objašnjenja. Tako je otvoren prostor za sledeći tekst koji analizira teoriju i praksu , ukazuje na neslaganja i otklanja mogućnost bilo kakve prevare uz konačni zaključak: „Hodanje po vatri može da se nauči čak i na daljinu“.  

Ovim pristupom pitanje „na koju foru“ dobija pravi oblik „kako“. Postoji više načina, svako će odabrati svoj. Izložićemo i jedan koji ne preporučujem iako daje rezultate. Krenimo s njim.

Sveža mahovina 

Rekosmo da nije nužno biti pobožan iako je čekanje da se vatra spremi odlično mesto da se još jednom preispitamo i ako treba promenimo uverenje 🙂 

Na lošem (zbog konverzije) snimku nastalom pre četvrt veka koji je pre deset godina postavljen na jutjub posle prve minute se vide ljudi koji prelaze preko žara ubedivši sebe da oni u stvari hodaju po svežoj mahovini.

Može i tako. Taj odbrambeni mehanizam se koristi i u svakodnenom životu, ali to nije baš osvešćivanje koje bi jedan psihoterapeut trebao na svom sajtu da propoveda. Istine radi može se ovako pa dokle stignemo. Podvucimo, za ovaj način nemate preporuku autora.

Kao što u životu možemo da ne vidimo da nismo najpametniji, da naše metode nisu opšteprihvaćene, da za sve loše krivimo druge, možemo i da ne preispitujemo svoja uverenja. To je mnogo lakši put jer za eventualne neuspehe uvek možemo da okrivimo druge. 

Ova metoda takođe vodi računa o emocionalnom faktoru koji je kod ljudi neizbežan, ali je kod nekih ovo maksimum. Prihvatimo to uz opasku da je za ljude koji se preispituju ovo „kvazi način“, prihvatljiv kao maksimum, ali kod drugih. Ukratko – ne preporučujem. 

Hodanje po vatri – „kako“ – početak

Vrlo važan deo za prelazak preko žara predstavlja priprema tokom gledanja u vatru, dok čekamo da drva izgore i da se posle toga formira staza. Poželjno je da na takvo mesto gde ćete boraviti nekoliko sati dođete koliko toliko mentalno, emocionalno i fizički pripremljeni. 

Zato prijavljenima uvek savetujem da nekoliko nedelja pre zakazanog termina donesu odluku da će pokušati i počnu da par sati dnevno hodaju bosi. To znači raditi suprotno od onoga što se preporučuje za negu stopala, jer nam je na stopalima potrebno što više grube kože .

Testirajte sebe tako što ćete prvog dana naći tlo koje vam ne prija. Nemojte da se mučite, obiđite ga i ponovo mu se vratite iduće nedelje. Ako vam taj teren iduće nedelje ne predstavlja problem to znači da možete da utičete na grubost svoje kože ali i da je vaša podsvest ozbiljno shvatila vašu nameru, i da će vam u tome pomoći.

Male prednosti koje sarađuju u vašem podvigu

Nedelju dana pre zakazanog „gaženja“ preporučuje se da kod kuće rasprostrete crvenkasto ćebe po kojem se nabaca pregršt oštrih kamičaka. Umesto kamičaka nama su prvi put odlično poslužile bockalice i lego kockice. Kocke šećera su takođe odlične ako vam nije žao da ih uludo trošite. 

Pre nego krenete koncentrišite se malo i ohrabrite svoju svest i podsvest da vam u tome pomognu i „nekako“ zaštite stopala. Ako ste pobožni pomolite se. Kad osetite da ste spremni krenite.

Vaš je um, vaše su noge, kreativni načini su takođe vaši. Sugerišite sebi neku supstancu iz žlezda sa unutrašnjim lučenjem koja će vam putem krvotoka zaštititi stopala. Vaš mozak i žlezde sa unutrašnjim lučenjem to mogu da izvedu 🙂

Hodanje po vatri i konflikti u glavi

Posle početnog konflikta nazovimo ga „ne mogu – mogu“ i posle prvog dodira vašeg stopala sa ćebetom bićete prijatno iznenađeni opcijom „mogu“. Naravno kod drugog trećeg spuštanja stopala javiće se nekad i panično vaš logični deo sa konstatacijom „ovo je nemoguće“. S obzirom da je to nemoguće zna se šta sledi …

To je trenutak kad ćete osetiti kako vam se prvi kamičak ili lego bockalica zabadaju u stopalo. Oni pre toga će samo biti registrovani kao blage neravnine na putu. Kad ta „ovo je nemoguće“ logika krene početniku sledi kapitulacija. Srećom kraj ćebeta ja blizu 🙂 

Ostaje vam da posle toga ova saznanja analizirate i raspravite sa sobom. Ako na kraju analize konstatujete da je problem rešiv po principu „ja to mogu i mogu još tih par koraka“ onda ste spremni za hodanje po vatri. Naravno nije zgoreg da još malo čeličite stopala i vežbate.

 Hodanje po vatri – energija grupe

Ljudi koji se bave duhovnošću su na žalost i štetu celokupnog društva tek retkost. Od njih zavisi da li će prihvatiti da budu marginalna pojava ili će se izboriti za svoj status, ali to je druga priča. Ovde to pominjem jer je moguće da se nekolicina dogovori i zajedno pokušaju da bez vodiča prođu kroz vatru.

U tom slučaju entuzijazam i energija grupe mogu da vas ponesu što predstavlja veliko olakšanje, ali isto tako postoji i opcija da vas energija grupe povuče na dno. Na vama je da osetite tu energiju i odaberete hoćete li da joj se prepustite.

Ako ne umete da uočite razliku i granicu prepuštanja i izlaženja iz grupne energije rizikujete da postanete deo rulje što duhovnim osobama ne priliči.

Zaključimo ovde da na energiju grupe može da se utiče, da vi možete da budete ne samo deo nego već i osoba koja pravi pozitivan zaokret, posle čega se i energija grupe knjiži u brojne male prednosti. 

„Žrtva“- Komunikacija sa sobom i vatrom

Česta praksa je da se vatri nešto „žrtvuje“. Radi se o nečemu sa čim niste zadovoljni: pušač ste, imate loše karakterne osobine, ne možete da nađete osobu svog života, društvo vas ne prihvata, tanki ste sa finansijama, loše i neredovno pišete, ugroženo vam je zdravlje …

Čin žrtvovanja vatri podrazumeva da dok gledate u vatru, dok se koncentrišete i čekate vi na papiru napišete svoju „žrtvu“ koju prilažete u zamenu za bezbedan prelazak. Papir se pre prelaska spusti na žar. Ako papir izgori vi nećete što znači da je dogovor sa vatrom postignut a vaša žrtva prihvaćena 🙂

Ako koračate drugim putem, putem samospoznaje onda može i drugačije. Možete da kažete sebi da ćete na isti način na koji ste uspeli da bezbedno pređete vatru naći način da rešiti svoje probleme i uživate u ishodu. Jer ako ste mogli da „rešite“ vatru zašto ne biste i sve ostalo. Ne zaboravimo da je promena jedna od konstanti naših života.

Pre prelaska

Dok drva ne sagore može da prođe par sati. Vi za to vreme sedite, gledate u vatru, koncentrišete se i preispitujete.

Dok gledate u vatru um korača po ivici stvarnosti. U jednom momentu pomislite kako ste „zalađena budala“ i pitate se ko je ovde lud. Onda skok u drugu krajnost po sistemu: „nisam ni prvi, ni jedini, ljudi to rade, saberi se malo, pomozi sebi, ovo je rešiva situacija“.

hodanje-po-vatri
hodanje-po-vatri

Posle toga krišom posmatrate druge i tek tad vam ništa nije jasno. Jedni su previše zabrinuti, drugi euforično nasmejani. Slede krugovi preispitivanja sa pitanjem zbog čega moj prelazak jeste ili nije moguć.

Gresi, karma, stid, griže savesti, brige, analize sebe, postupaka i situacija iz prošlosti uz obećanje da ćete posle uspešnog prelaska postati nešto drugo. I tako nekoliko puta dok um sve manje beži u krajnosti, koncentrisan ka cilju 🙂

Proverite da li ste poneli mast za opekotine i zavoje. Neće vam trebati, ali za svaki slučaj. Smiruje saznanje da su tu 🙂

Prelazak preko vatre 

Zadebljana stopala sa kućnom vežbom i mentalnom pripremom sa ili bez energije grupe su sasvim dovoljni da se vaša stopala četri, pet puta suoče sa žarom bez ili sa vrlo malo opekotina.


Na ovo dodajemo znoj koji se javlja zbog razumljivog i (ne)normalnog početnog straha. Bez brige, znoj pomaže da se na stopala dok koračate prema vatri nalepi tanki sloj prašine što se takođe računa.

Odlučnima koji prate instrukcije uz navedeni unutrašnji rad, do sad izneto je više nego dovoljno za bezbedan prelazak.

Posle prelaska: „a“ i „b“

„a“

Posle se osećaš luckasto, veselo, moćno, samouvereno, jer pregazio si vatru i niko ti ništa više ne može

Treba biti oprezan s ovim zaključkom. U redu je da se bude euforičan posle prelaska preko vatre ako vam je tako lakše i lepše.

Ne zaboravite da je isto tako u redu da taj svoj podvig prihvatite kao normalno stanje jer ste radili, vežbali i pripremali se mentalno i fizički.

Kako god nije preporučljivo da par nedelja posle toga donosite važne i velike životne odluke poput: prodaje stana, razvoda, promene posla, odlaska u manastir … To nigde neće pobeći. Napravite takav dogovor sa sobom u isto vreme kad donosite odluku da počnete sa pripremama.

„b“

Danas po kancelarijama viđamo fotografije bandži skokova, prelaska preko užeta razmaknutog preko vrleti isl. Fotografije prelaska preko vatre su ređe mada i vatra ravnopravno (ako ne i „ravnopravnije“) ulazi u turističko adrenalinske ponude.

 

Lica sa fotografija će nekad euforično, nekad ravnodušno da pričaju o tome. Preporučiće nam tako nešto, dogovaraće se sa prijateljima da to urade i sledeći put, ali se to neće skoro desiti.

Na isti način mnogi odu jednom na trening joge. Tamo se istegnu preko svake mere što im podsvest beleži kao smrtnu opasnost.

Oni posle toga govore o blagodetima vežbanja, ali će propustiti sve naredne treninge. Uvek će nešto da iskrsne pred sam polazak: serija, knjiga, kiša, poseta prijatelju u bolnici i tako dok se sve ne zaboravi.

Zbog tog mehanizma podsvesti s kojim se treba upoznati a onda s njim i ovladati štetno je vatru preći samo jednom.

Jednom preći vatru znači da ste uspeli, ali podsvesni strah koji ste navukli može da vam donese više štete nego koristi. Zato je najbolje kroz nekoliko meseci ponoviti postupak. Tek tad ste ovladali hodanjem po vatri.

Bolje je ne žuriti sa iskušavanjem sebe pre vremena. Svesno i bezbedno odustanite na pola puta, dok ne budete spremni.

Onima srednjih godina koji sumnjaju predlažem da se sete kako smo pre dvadesetak godina ne samo ratovali među sobom, nego i organizovano izlazili na ulicu za sitnicu. Zar se nismo sa istim žarom suprotstavili agresiji NATO pakta i rušili vlast posle toga, kao da smrt nije ništa.

Sad se toga rado sećamo, pričamo o tome, davimo decu i unuke. Pitanje za sve: „Zašto sad ćutimo “ 🙂   

(Visited 397 times, 1 visits today)