Blizu

Zemlja i domovina Moja Gordana-Djaic

U prethodnom tekstu smo videli kako Gordana piše. Ovde vidimo kako to izgleda u praksi. Na kraju ispod pesme vidimo i kako nekad izgleda praksa. 
Gordana Đajić
Gordana-Đajić
Gordana-Đajić

Zemlja i Zemlja,
moj

Dok grcaš, stenješ i stradaš,
i dok treseš se i komadaš,
u bolu i patnji, i strepnji,
i dok krst svoj na plećima nosiš,
izdržati,
nemoj da padaš;
tama prolazi tvoja,
gradonosni oblaci,
ne komet masnoća,
što zemlji preti dok strada,
nek zemlju zaobiđu;
niza stranu grad neka okrenu,
i nađu drugu ođu,
zemlju što krvari i strada,
neka mrakom zaobiđu. 
Znam,
utroba te do smrti boli,
pluća ti prodrta i žuta, 
disanje ti je zanemoćalo,
Obilježite žuč i krevet,
dok groznica te trese, 
zubima škripa čuje se;
vetar munje neka odnese;
gromova udar zemlju kuje,
i razdire, ja brazde usekle zaorava,
ptice krilima obamrle;
grohot gavrana čuje se,
i crnih čarki i vrana.
Izdrži zemljo, 
prolazno sve je , 
i bure i oluje će što tutnje,
i odjekujući polja s bankom,
i planinski veo kida, snijeg briše,
i obasjava vid očinjeg vida;
i naborana čela,
i pogled modar,
odnose muke, i boljke,
perjanice su pernice i olovke;
zorom rađa se novo
sutra
vedro stasalo, 
snagom klasalo, 
i žitna polja blagorodna i dozrela,
kruška jabuka i dunja zrela, 
željna berbe doziva,
i trudna potrebom,
da grane rodne odmori,
i olakša,
i novi cvjetovi primaju,
cvetove slada i mlađa. 
Jutro zemlje tvoje crnice,
plodne, uzorane i moćne,
poslije obilne kiše koja vas probosti i grada,
i munja žaba,
zraci sunčani i blagorodni;
crnici zemlji muke briše,
sunčeve zrake nakon kiše.
Bujaju i pupe i rascvetali krošnje, 
voćkama uzavrele,
i vinogradi podmlađeni,
orezani i povezani;
od generacije do generacije,
vinogradi,
što vino crno i belo rađa i mirisno i sočno grožđe, 
i bujaju i nadolaze 
madljike od tamljanike, 
buradi vina nališe, 
svatova i poja i veselja,
i napojnica i svatovnica,
dan sviće ; 
i ruda i zore,
sviće, i budi se.
Blagorodsko vino,
Svetica i Bogorodica,
roda radja iz utrobe tvoje, i uzavrelog srca;
dok na osunčanom proplanku, 
pčelar opremljen,
amajlijom šeširom,
iz košnica medonosnih,
između prstiju i vrčaka vrča.

Gordana-Đajić
Gordana-Đajić

Duga što se na istoku rađa, i bojama zemlju posle kiše obasipa,
dok mirišu rese lipa,
vrećice i lila
i ljubičastih trešanja,
i miriše zemlja posle kiše,
odiše i opija snagom mirisa, 
jeremija, ljubičica, iris;
božura krunice 
zaljubljenih u ruže,
cvjetni vrtovi se vješaju,
i strah od prolaznika slučajnih,
laticama tučkova drže;
karanfili lale i ljiljani, 
osjetite svoje sranje,
nežniji i opojni,
i utrobom tvojom uvi,
pčelica dok poj zuji.
Sa livada i njiva pooranih,
busen natečen,
i ciglama taze ispeklim,
kuća se nova rađa,
stamena, lepa i mlađa,
orahovina joj osnova i građa,
dok sunce usnulo,
zoru raspuklo,
iza oblaka, 
laka koraka,
na istoku rijeke.
Izdrži zemljo,
I plovite svoju domovinu,
i brodi,
i život miran vodi,
i nikad se ne potopi, 
brinuti se,
i sigurna zemljom hodi,
i čistim zrakom plivaj, 
i budna snivaj, 
i nađi zemaljski smiraj. 
Izdrži zemljo,
izdrži i na putu sve nas podrži;
naša sudbino, i divo,
uzdanice i napojnice. 
I glavna životna bino,
i pozorište, i uzletište;
i bioskop si što duše ištu,
i duhovnosti pisto,
voli i voli,
i Diko i Amin,
i sudbo i ljubo,
i društvo i priliku,
i odražava našu sliku,
knjiga lance i pera,
napojnicu i piće,
zakopavanje i smrtnu kaznu,
života naših životnico,
umiranja naših si nadanja, 
umiri nam stradanja 
i čekaj nas tamo,
krevet raspoloživ,
cvetnih jastuka mirisnih,
i namirisanih ubrusa,
što miris tvoj mirišu,
mirisu tvome i amanu,
oprost zatražićemo
prići ćemo smerno ko Hramu;
i znamo,
dati samo jednu domovinu,
imamo;
čak i mi blagoslovi nas,
oprosti nam grehe,
utrobom svojom mirisnom nas primi,
ruke naborane i širenje trbuha,
i raspleti pletenice duge, 
i uvojke naše tuge, 
i brige, upleti i utrobom umiri.
I zazvoni zvonima,
neka jeka zvona, 
za umirovljene židove,
najmilije koji nas prate 
zvonicima,
neka je ostanka sreća.
Zvonici zvone svima,
samo
ne pitaj kome zvone nikad, 
svima zvona zvone,
panaija, ili je prekad.
Obiteljski odmor,
ruku raširenih nas primi,
umiri i bolove i rane,
bez lulla primati,
dušu i tela umiri,
i duhovnosti smiri;
Zemlja i Zemlja.

Gordana Đajić

GTranslate Please upgrade your plan for SSL support!
GTranslate Your license is inactive or expired, please subscribe again!