Close
Kreativnost

Kreativnost

Kreativnost

kreativnost
kreativnost

Kreativnost kako je navedeno u „Rečniku stranih reči i izraza“ dolazi od latinske reči creatio, što znači stvaranje[1]. Istovremeno u pomenutom leksikonu postoji i izraz kreacijanizam, gde se u zagradi navodi (lat. creatio)[2] uz objašnjenje: „učenje Aristotela i crkvenih otaca po kome je bog stvorio čovečju dušu pri samom stvaranju tela i da ju je udahnuo u telo“.

kreativnost
Kreativnost

Heuristika

Heuristika po navedenom leksikonu dolazi od reči heureka (grč. heurisko nađem, nalazim, heureka našao sam, pronašao sam!) ističući da se radi o radosnom uzviku Arhimeda kad je pri kupanju, otkrio hidrostatički zakon. Naglašava se da je heuristički (analitički ili tenetički) metod, put koji vodi pronalaženju naučnih istina.

kreativnost
kreativnost

Ono što u Leksikonu ne stoji je Arihimedova dilema koji „nije mogao da zna kojoj bi muzi bio zahvalan za pronalazak“[3], što upućuje na razlog zbog koga pojmovi heuristika i kreativnost nisu sinonimi.[4]

Kreativna mašta

Napoleon Hil u svom kultnom više praktičnom, manje naučnom delu podseća: „Sposobnost kreativne mašte direktna je veza konačnog uma čoveka i Beskonačne Inteligencije. Sva takozvana otkrića vezana za područje religije te sva otkrića temeljnih ili novih načela na području izuma proizlaze iz sposobnosti kreativne mašte“[5].

Kreativnost

Dolazak novih ideja

Pored beskonačne inteligencije, pretpostavlja Hil, nove ideje mogu da stignu iz posvesnog uma, iz uma osobe koja je putem svesne misli upravo oslobodila tu zamisao ili iz podsvesti druge osobe. Do ovog zaključka je došao na osnovu priznanja 500 bogatih ljudi koji su mu otkrili tajnu „kako postati bogat“.

Iako Hil naglašava da „drugi izvori nadahnutih zamisli ili predosećaja nisu poznati“ sa konstatacijom se ne bi složili mnogi koji po sopstvenom priznanju ideje preuzimaju od: duhova umrlih, vanzemaljskih civilizacija i paralelnih svetova. Postoje takvi slučajevi kako među umetnicima tako i među istaknutim naučnicima, ipak nedovoljno za kvantitativno predstavljanje.

Psihologija kreativnosti i introspekcija

Ako bi psihologija kreativnosti koja ne može da pobegne od introspekcije imala stav koji imaju prirodne i tehničke nauke, da se modeli i teorije mogu primenjivati čak i kad se u potpunosti ne razumeju, preko ovih podataka ne bi trebalo preći olako.

Iako u potpunosti ne poznajemo ni prirodu elektriciteta, gravitacije, strukturu materije, nastanak života ili šta stvarno jeste informacija, ipak funkcionišemo na osnovu nepotpunih modela i naučno zasnovanih teorija i istraživanja.

Invociranje i posednutost

Mnogi stvaraoci invociraju svog Boga, božanstva i muze da im pomognu, tako što će im poslati rešenje ili nadahnuće. Nekad po narudžbi poput Homera koji od muze traži konkretno, nekad je i božanski zanos kojim muza „zadiše“ pesnika, po Platonu dovoljan da čovek postane tumač boga koji ga je izabrao za svoje oruđe.

 

Podsvesni trezor i božansko ludilo

Iako stvaralac nije „ni pauk, ni ptica, ni pčela“, iako je Pavlov dao naučno objašnjenje o gomilanju utisaka u podsvesnom trezoru koji se neprestano puni a koji se prazni na spoljašnji nadražaj u vidu „šoka“ (Spinoza) ili unutrašnjim podražajem kad je posuda puna, ostaje i deo koje Demokrit naziva „božaskim ludilom“. Uostalom moguće je dokazati da nešto postoji (ako postoji) ali je nemoguće dokazati negativno.

Pojmovi heuristika i kreativnost

Stoga uvažavajući logiku da pojam počinje da se formira sa početkom traženja objašnjenja i odgovora na pitanje „zašto“, može da se konstatuje da pojmovi heuristika i kreativnost nisu ekvipolentni (isti po obimu i sadržaju),  jer je sadržaj pojma kreativnost širi, ali da se među njima radi o odnosu subordinacije. Još preciznije pojam heuristika je podređen (nadređenom) pojmu kreativnost.

Isto tako su za obim pojma kreativnost podređeni (subordinirani) obimi sličnih pojmova: inovacija, inspiracija, izmišljanje novog, traženje rešenja mimo protokola (isl), i da zbir njihovih obima daje pojam kreativnost, bez obzira na njihovu interferenciju, međusobna preklapanja (ili preseke).

Ji đing i kreativnost

Drevna kineska knjiga „Knjiga promene“ (Ji đing, XII v pne), nezaobilazna za tumačenje kineske misli uočava aktivnu ali i pasivnu kreativnost. Kreativnost je snažna i energična i zahteva akciju. Ona je „upaljač u evolutivnoj bombi“.

Kinezi govore o uočavanju pravog trenutka čak i kad nam je kreativna snaga dostupna, upućujući na uočavanje vremena za javno delanje, ali i za delanje iza scene. Isto tako savetuju da se kreativna energija može rasuti pre nego se stabilizuje.

Zapažanja drevnih Kineza 

Kinezi uočavaju da kreativna energija može ići u dva smera. Ona se može koristiti kako za izlaženje u javnost na direktnu dobrobit društvu ali i za povlačenje i rad na samousavršavanju, insistirajući na jasnom razmišljanju.

Drevni Kinezi skreću pažnju i na moguće gubljenja veze sa realnošću i kontakta sa okolinom u slučajevima kad ambicija pojedinca prevazilazi njegove kreativne snage.

Upravo sebi napravila sendvič sa uštipkom unutra. Moja kreativnost i neukus nemaju kraja.

Pored aktivnog muškog stvaralačkog, tu je i ženski kreativni princip. Ženski princip jeste pasivan ali nije lišen kreativnosti koji iako ne može samostalno da stvara može da reaguje na svaki podsticaj[6].

Kreativnost i hiromantija

U hiromantiji se na osnovu linije srca tumače osećajnost i kreativnost. Ako linija nije razgranata, naslućuju se emocionalna hladnoća i egoizam. Istovremeno sunčana linija označava umetnički talenat i što je duža talenat je jači i koristi se aktivnije i uspešnije. Ako linija kojim slučajem nedostaje u pitanju je naslućivanje kratkog života pod određenim okolnostima (Hiller, 2007: 40).

Iznenadne inspiracije

„Iznenadne inspiracije … nikad se ne događaju izuzev posle nekoliko dana dobrovoljnog napora koji je delovao apsolutno neplodno i iz čega ništa što se pronašlo nije došlo, gde put kojim se krenulo izgleda kao potpuna stranputica. Ovi napori stoga nisu bili tako sterilni kao što se misli; oni su pokrenuli mašineriju nesvesnog i bez njih ona se ne bi kretala i ne bi ništa proizvela”. (Poencare, 1952: 38).

 Umesto zaključka

Pomenimo opasku jednog od očeva psihologije Viljema Džejmsa da nije potrebno imati definiciju da bi se nešto razumelo ili istražilo, sa čim se slažu mnogi udžbenici jer svaka definicija sa sobom nosi ograničenja ukazujući na koji način posmatramo kreativnost.

KreativnostKlio @Klio19

Duh preduzetnistva nosi u sebi kreativnost, inovativnost, hrabrost kao i delanje i usavrsavanje. On je stožer napretka države i društva.

Kraj prvog dela 🙂

Radosav Lazić,

[1] http://eprevodilac.com/prevodilac-latinski-srpski, septembar 2014 g

[2] Vujaklija, M. (1980). Leksikon stranih reči i izraza, Beograd: Prosveta, str 476.

[3] Rjabčuk, V, D. Kovaljov, V, I. (1979), Psihologija komandantovog odlučivanja, Beograd, VIZ. Str 152.

[4] Vujaklija, M. (1980). Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, Prosveta, str 1003.

[5] Hil, N. (1995). Misli i obogati se, Novi Sad, Global book.

[6] Albahari, D. (priređivač). (2005). Ji džing, deset krila promena, Sremska Mitrovica,Tabernakl.