Close
"Mentalne veštine" učenje na daljinu - godina druga

„Mentalne veštine“ učenje na daljinu – godina druga

 


Ovih dana što zbog rada što zbog praznika tekstovi su se malo proredili. Proredile su se i posete. Jedino se nisu proredili hakerski napadi koje i dalje ne razumem. Da neko troži život da bi 1485 puta pokušao da uđe na sajt sa „druge strane“ mi zaista nije jasno. Zato sam se na sve takve sažalio pa sam ih blokirao. Njima svakako trebaju pažnja i terapija ali put učenja im je pogrešan.

Taman pomislim blokirao sam buljuke napasnika ne mogu da se vrate ali badava. Eto novog talasa. Jedino ako bi da vežbaju na meni pa da se posle „ovajde“ na nekom drugom mestu. Ovo siguran sam nije to mesto. 

Sve ovde napisano može da se uzme ili ukrade ali za to im nije potrebno da prilaze sajtu sa „druge strane“ već da jednostavno prepišu to što smatraju vrednim prepisivanja. Na kraju ne radi se toliko o prepisivanju koliko o učenju vežbanjem jer u konačnom tako postajemo drugačiji i bolji. 

Plagiranje

Ima i „takvih“ tj prepisivača neću da kažem ali oni ne hakerišu već jednostavno uzmu to što im treba, odu na neko drugo mesto i potpišu sebe. Kad i ako me budu optužili da sam ja prepisao od njih „razgovaraćemo“. Dotle sa njima nema nikakvih problema. Za sad me brinu jedino ovi što sprovode „učenje“ na meni kako bi sutra pristupili nekim „boljim“ lokacijama sa svojim  očigledno lošim namerama

Tekstovi

Paradoksalno na prvi pogled je što sad kad je lakše ima manje tekstova. Odgovoriću. To što putem prepiske i diskusije znam šta čitaoci žele (i gde sam preopširan) još uvek ne znači da to mogu odmah da napišem. Jednostavno zahvaljujući zainteresovanim čitaocima (i) sajtu dobio sam nove kontakte i klijente. Zbog nekad ni napisano ne stižem da prilagodim i uredim. 

Bez obzira da li znate šta i kako publika traži potrebno je vreme da se to kvalitetno uradi. U protivnom neće biti povratnih informacija. To što nađete na sajtu neće tu biti pro forme već zato što je prošlo kroz filter učenja i vremena. Sem toga rekli smo u uvodnom delu da sajt pripada onima koji ne beže od učenja, vežbanja i preispitivanja.   

Prednost samoukih

Samouki su zahvalni za rad. To su zrele osobe koje nešto same žele da postignu i spremne su da plate cenu postignuća: u novcu, vremenu, znoju ili kombinujući sve to putujući od izvora do izvora. 

Mentalne-veštine-doživotno-učenje
Mentalne-veštine-doživotno-učenje

Kad osoba u mladosti pohađa školu ona često nije načisto sa sobom da li to radi po svom ili po nahođenju svojih roditelja. Pored toga uz „glavno jelo“ tu se često servira mnogo nepotrebnog ili neprilagođenog gradiva. Tako su u moje vreme svi morali da uče (minimum): marksizam, odbranu I, II. Čak su prvačići učili odluke AVNOJ-a. 

Dodajmo na brzinu kako onda tako i danas školski sistem nije prilagođen praksi i potrebama. Pored sistemski loših rešenja i nastavnici bez motivacije su više odrađivali plan i program nego što su se trudili oko nas (čast pojedincima).

 Učenje, vežbanje i promena su doživotni. Pravo učenje počinje kad dovoljno upoznamo sebe (vid učenja) i kad svesno donesemo odluku da nešto kod sebe hoćemo da menjamo.

Autoriteti i „autoriteti“

Moj pokojni prijatelj pesnik Milan Nikolić je često vukao paralele između profesionalnog glumca (bilo kog umetnika) u glavnom gradu i entuzijaste glumca amatera iz provincije. Oni prvi i danas moraju da igraju skoro sve što im se ponudi jer treba (ako ništa drugo) školovati decu i jesti tri puta dnevno. Glumac iz provincije živi od nečeg drugog zbog čega može da bira sve: od uloge preko publike do režisera.

< class=“wpcs „>Lično sam se naslušao opaski da su školovani glumci, slikari, ili menadžeri „nešto drugo“ dok su amateri valjda nešto treće. Danas kad su sva znanja dostupna od neta do privatnih časova (ili) danas kad su sve škole na prodaju to ne bi trebalo da predstavlja nerešiv problem. Na kraju pravu ocenu učenja dajemo mi i konzumenti naših usluga.

Umišljene veličine

Davno (ili ne tako davno) bio sam vlasnik ili suvlasnik firmi u kojima je radilo više desetina zaposlenih. Samo ja znam koliko sam znanja za to morao da pribavljam po raznim knjigama, poslovnim školama i kroz razgovore sa ne baš uvek naklonjenim autoritetima. Opet, učio sam i primenjivao naučeno.

Onda se pojavio nadobudni momak koji je po svaku cenu želeo da postane direktor firme sa preko 60 zaposlenih. Govorio je kako je on diplomirani ekonomista (za razliku od mene) i da je samim tim „predodređen“ da baš on bude taj. On je toliko bio ubeđen u to da mu je bilo po malo čudno „šta se više čeka“ s tim njegovim postavljenjem.

Kad je prekoračio granice pitao sam ga da li zna koliko u Kragujevcu ima diplomiranih ekonomista i zašto bi baš on od nekoliko hiljada drugih bio taj (bez konkursa naravno)? Onda sam da bih ga spasio mucanja rekao da može ko u Nemačkoj da mi deponuje procenjenu vrednost i ja ću mu prepustiti firmu. Može odmah da otpusti sve i dovede nove ljude po svom nahođenju ja se neću mešati. Doći ću posle sto dana da zajedno uporedimo cifre i ako rezultati ne budu kako treba uzeću depozit i otići bez povratka. Ili ću podići dobit. Nije prihvatio.

Zaključimo

Danas postoji toliko knjiga, filmova i kombinovanih tutorijala o bilo čemu što nas zanima. Sa druge strane nikako ne možemo da sačekamo dok sve ne proučimo pa da se tek onda otisnemo u željenom smeru. Mnogo toga će ostati nepročitano i neprovežbano, ali to što učimo mora da ima vrednost ukoliko želimo da uzmemo život u svoje ruke. U protivnom čekaju nas mirne, sigurne luke državnog posla sa kupljenom diplomom, bez velikih oscilacija što je postalo skoro legalno i legitimno.

 

Postoji mnogo ljudi koji naginju momku kog sam pomenuo. Oni maštaju o sigurnom državnom poslu u nekoj firmi gde ne može da se propadne a opet može da se „utiče“ na tendere. Nešto poput gradskih komunalnih službi: groblje, toplane, vodovod, pijaca, čistoća … Dodajmo sudstvo, policiju i ostala ministarstva gde su zapošljavanja isključivo stranačka. Sve su to sistemi postavljeni od vajkada. Mnogo ljudi zavisi od njih pa i ako se nešto zabrlja država će da „priskoči“

U privatnom poslu najčešće sami pravimo sistem. Što se kapitala tiče obično krećemo od nule ili sa pozajmicom, uz mnogo entuzijazma (pa dokle stignemo). Kad se firma napravi, konsoliduje i postane profitabilna po pravilu dolaze oni koji na prljav i nepošten način preporučuju sebe, navode ko sve stoji iza njih i ko sve može da nam zagorča ili olakša poslovanje. Naravno i susret tih svetova traži učenje i prilagođavanje. Učićemo i taj deo.

 

Moje iskustvo

Sajt je postao ekonomski održiv na nivou minimalca za vlasnika godinu dana posle starta. Dodajmo pre toga tri meseca „škole“ za izradu sajtova koja je organizovana za novinare koji (koliko toliko) umeju da pišu što takođe podrazumeva učenje samo pre toga. Zaključujem pod uslovom da vlasnici sajtova imaju šta da kažu,  da to što kažu ili nude putem sajta nekoga zanima (što će znati posle prezentacije) moguće je da posle dve godine stanu na noge i ostvare malu finansijsku nezavisnost.

Uvek može bolje

Možda sajtovi koji se bave unosnijim temama do boljih rezultata stižu ranije.  Kucajući na pretraživaču Teodo-sić više puta mi je kao opcija ponuđena Teodo-ra Džehverović. Ako sudimo po broju prikaza pomenute TD slobodno zaključujemo da smo mi ali i Teodosićevi fanovi u teškoj manjini. Naučite da živite s tim i uživate u svojim postignućima i darovima kojih će biti više nego što sad možete da zamislite. 

 

Očigledno je da postoje unosnija zanimanja ali sam siguran da se do lepog posla, više novca i ugleda može stići ne samo izgledom već i konstantnim vežbanjem, učenjem i usavršavanjem. Naravno da postoje i brojni drugi načini za one kojima se baš, baš žuri.  

Smatrao sam obaveznim da iznesem svoja iskustva zbog poštenja prema sebi i čitaocima uvažavajući istovremeno „stručnjake i brojne eksperte“ koji nam nude uspeh preko noći. Tekst je za one koji sutra mogu da vide sebe u ogledalu i da sve ostale mogu da pogledaju u oči.