Close
Drops-Rain-Rain-Drops-Pane

Pamćenje – podela i „dobrobiti“ od neupotrebe

Pamćenje i tri moći duše

Znate li da je Avgustin svrstao pamćenje među tri moći duše uz razumevanje i volju – što je slika Trojstva u čoveku1Jejts F.A. (2012), Veština pamćenja, Novi Sad, Mediterran publishing.

Ciceron o pamćenju

Ciceron u svom delu „De oratore“ govori o pamćenju kao jednom od pet delova retorike: inventio, dispositio, elocutio, memoria, pronuncinatio.

Invencija je smišljanje pravih stvari (res) ili stvari nalik na istinu kako bi se nečija namera učinila uverljivom; dispozicija je dovođenje u red stvari na ovaj način otkrivenih;

elokucija je saobražavanje reči onome što je smišljeno (stvarima);

pamćenje je jasno opažanje stvari i reči u duši;

izgovaranje je upodobljavanje glasa i tela u skladu sa uzvišenošću stvari i reči.

Majstori veštine o pamćenju

Majstori veštine pamćenja govore o podeli na prirodno i uvežbano. Prirodno je ono koje je upisano u naš um, koje se rađa zajedno s mišlju. Sa druge strena uvežbano pamćenje je ono koje se pojačava ili učvršćuje vežbom. Dobro prirodno pamćenje može da se poboljša s ovom disciplinom. Manje obdarene osobe ponavljanjem mogu da poboljšaju svoje pamćenje.

Majstori veštine govore o pamćenju pomoću mesta i slika. Naravno slike načiniti što lepšim, što ružnijim ili barem neobičnijim kako ne bismo imali problem da ih kasnije prizovemo. Emotivno dejstvo postižemo brzim prelaženjem preko slika.

Kakvo je u stvari naše pamćenje

Pamćenje je egotistično. Drugim rečima često ono što „pamtimo“ a vezano je za odrastanje (ili udvaranje) idealizujemo i udešavamo kako bismo bili lepši i pametniji. Nekad malo a nekad malo više i filujemo.

Ako su u pitanju ljubavni uspesi eto dodajemo malo. Ako smo bili u ratu onda smo tamo bili hrabri do mita. Na kraju mozak (um) u toj idealizaciji često zaboravlja koliko je dugo nešto teško trajalo. Pamti se lep finiš na kraju, posle svega.

Pamćenje baš i nije nepromenljiva traka (disk ili fleš) sa nepromenljivim zapisom. Zato sebe radi naučite kako da iz sećanja izvučete stvari koje vam neće samo glancati ego, već ćete nešto i da iskoristite kako ne biste ponovo upali u sličnu zavrzlamu.

Na kraju tu su i duboko (iz nekih razloga) potisnuta sećanja koja ćete moži da izvučete iz sebe tek uz pomoć majstora za to.

Pamćenje i super pamćenje

Ako bismo uspeli da definišemo pamćenje onda bi se super pamćenje definisalo samo od sebe. Elem pamćenje nam je neophodno kako ne bismo uvek i iznova učili isto. Pamćenje nam je neophodno da možemo po mraku da stignemo do kupatila, da napravimo sendvič bez da svaki put čitamo uputstva, da pamtimo od koga smo pozajmili novac i do kad trebamo da ga vratimo. (ili obrnuto).

Podatke za svakodnevnu upotrebu možemo da potražimo u dugotrajnom pamćenju ako smo ih tamo ostavili. Ako nismo imamo knjige, pametne telefone nekad i puškice ali „nešto“ bismo morali da stavimo u glavu. Put do kuće ili stana, refren koji pevamo s manje (više) treznim prijateljima. Pesmica koju recitujemo dok plešemo se takođe računa. Ili za sve to postoji „zamena“.  

 Mi i pamćenje

Ovo je tekst za one koji bi da se malo pozabave s tim. Za one koji bi da poboljšaju svoje pamćenje i to primene za promene u svakodnevnom životu.

Pored nerada na sebi čemu smo i inače skloni danas je situacija dodatno komplikovana. Na raspolaganju su nam mnoge zamene za pamćenje, pisanje, učenje i bilo kakvo vežbanje. Počev od kasetofona koji su ubili potrebu za stenografijom, vođenjem beležaka, preko mobilnih telefona u koji možemo da trpamo sve i kasnije vadimo više nego što smo uneli.

Iz uređaja kojima menjamo (sakatimo) pamćenje danas pored knjiga i novina pristupamo bazama znanja, muzici, filmovima a koristimo ih i kao digitrone, kalendare i podsetnike.  Tu su  i elektronske sprave koje nam oblikuju trbušnjake dok mi dvoumimo oko stotine TV kanala na kojima nema šta da se vidi. Jednom rečju milina.

Vežbanje ili gubljenje vremena

Čemu onda učenje i ulaganje napora? Zašto bismo učili bilo šta? Strani jezik na primer? Čemu? Danas je tu tekstualni translator. Uskoro stiže i glasovni? Dosta je bilo maltretiranja i punjenja glave nepotrebnim stvarima u zastarelom školskom sistemu.

Onda nam u tom virtuelnom kolapsu majstori sluđivanja i zaglupljivanja nametnu neku bezveznu temu koja sa nekoliko klikova pokupi vreme i pokrene pogrešne emocije. U zamci smo pa nam je dalek uvid da su nam glave postale protočni bojleri za sve i svašta. Najčešće je to nešto što i nije vredno sećanja, samim tim ni pamćenja. I tako iz dana u dan2Preporučujem da odgledate ovaj snimak od dvadesetog do četrdesetog min (20-40).Imaćete kompletnu predstavu krađi vremena. Evo još priloga za razmišljanje.

People-Woman-Tv-Movies-Television
Pamćenje-ili-samo-gledanje-televizije

Vrste pamćenja i razmišljanje

Postoji podela na kratkotrajno i dugotrajno pamćenje. Kratkotrajno traje (ili je do nekog sledećeg istraživanja trajalo) ne duže od 60 sekundi. Pošto sve manje koristimo (i negujemo) dugotrajno pamćenje koje traje čitav život primetno je opadanje kvaliteta razmišljanja.

Zbog toga mnogi generalizuju tvrdnjom da nam je kratkotrajno pamćenje postalo jedino i da traje koliko i kod ribice u akvarijumu, ne više od 8 sekundi. Zato smo podložni da nam političari, (i ne samo oni) rade svašta.

 

Radno kratkotrajno pamćenje

Naravno nije tačno da nam pamćenje traje kraće nego kod zlatne ribice. Radi se o tome da radno pamćenje nema svoje sedište poput dugotrajnog pa se bukvalno dešava po narodnoj „na jedno uvo ušlo na drugo izašlo“, bez smetnje i zadržavanja. Tačnije informacije samo protrče kroz mrežu neurona dok se mi tovarimo novim nepotrebnim sadržajima.

Kratkotrajno pamćenje uglavnom prolazi kroz mrežu neurona čeonog režnja i bavi se trenutnim stanjem tj onim o čemu razmišljamo. Nime su obuhvaćene najviše četiri informacije u isto vreme. Zato se nekad desi da smo zaboravili šta je uopšte važno, gde smo pošli, šta smo hteli da kažemo isl. Neki kratkotrajno pamćenje zovu i radnim. 

Najčešća upotreba radnog pamćenja

Kratkotrajno ili radno je pamćenje koje koristimo dok nam kradu vreme sa brdom nebitnih informacija kojima nas zatrpavaju uz našu kooperativnost. Odvija se dok besomučno vilenimo po internet džungli, dok surfujemo po sistemu „još samo ovo“, pa ću onda ono zbog čega sam i seo.

Na kraju nam to oduzme vreme i pažnju pa odlazimo na odmor „čvrsto“ rešeni da od sutra nešto menjamo. U toj gužvi (skoro) sve se dešavalo u neuronskoj mreži pa skoro ništa sem nezadovoljstva nismo ni pohranili u dugotrajno pamćenje tj u sinapse koje formiramo svesnim ili nesvesnim ponavljanjem.

Razmišljanje i pamćenje

Kad o nečemu hoćemo ozbiljno da razmislimo to radimo sa radnim kratkotrajnim pamćenjem koje pohranjujemo podacima koje smo od ranije upamtili (sačuvali) dugotrajnim pamćenjem. Posle obrade i donošenja zaključaka trebamo da ih pohranimo u dugotrajno pamćenje i da toga možemo uvek da se setimo. Nagradno pitanje šta se dešava ako nam je dugotrajno pamćenje praznjikavo?

Koja vajda od vremena potrošenog na saznavanje šta je ta i ta starleta „odbrusila“ koleginici? Šta je ko od političara sasuo onom drugom javno, posle čega su na ručak otišli tajno? Šta je obukla ta i ta na tamo nekom prijemu? Šta su Dačić i Vučić govorili o Kosovu pre deset godina, šta pre deset meseci a šta pre deset minuta? Da li je osoba XY promenila više partija ili YX muževa? Moramo li baš sve da propratimo po tim socijalnim mrežama …?

Pamćenje (i) gluposti

Radnim pamćenjem možemo da zapažamo do četiri gluposti istovremeno. Zato možemo da primetimo dal je taj i taj obrijo brkove, s kim je bio/la, šta je dotična imala na sebi i šta je bilo na stolu od posluženja.

Tačnije posle nekoliko sati za računarom na kraju budemo badava iscprljeni jer ništa od toga nije vredno ni gledanja, ni radnog a kamoli trajnog pamćenja. Pamtimo jedino ako nam neko baš nešto veliko obeća pa nas ispali (ko hiljadu evra po akciji).

Dugotrajno pamćenje – namerno i nenamerno

Pamćenje se „desilo“ jer smo tu hiljadarku (evra) vrteli po glavi i u snu i na javi. Pošto se to nije desilo mi smo dotičnog kaznili na izborima – dokaz da se dugotrajno pamćenje (memorija) formira ponavljanjem.

Nekad pamtimo svesno s ciljem, nekad nam se zbog interesovanja pamćenje jednostavno „desi“ (ko hiljadu evra po akciji). Pošto nam se to ne dešava često mnogi pomisle da im je pamćenje loše, što ne mora da bude tačno.

Kad nas neko impresionira svojim pamćenjem skloni smo da to pripišemo nekom poremećaju radije nego da se zapitamo kako. Nemva veze. Ionako ćemo ubrzo zaboraviti (i) to.

Podsetnik?

Oni koji nisu zalutali na sajt mogu do kraja meseca da očekuju vežbe za pamćenje velikih brojeva. Zato provežbajte i pročitajte još jednom prethodne vežbe. 

Pre nego krenete s vežbanjem podsetimo se Aristotelove formulacija asocijativnosti putem: sličnosti, razlike i bliskosti. 

Na kraju prilagodimo Avgustina s početka teksta današnjem vremenu. Zdravlje nije samo odsustvo fizičke bolesti. U pitanju je celokupna dinamička ravnoteža: tela, psihe, okruženja i duha. Odgovorni smo, možemo, hoćemo i znamo kako. Ništa nije prepreka. Ni godine, ni prethodno obrazovanje, ni trenutni status, niti sredina u kojoj smo trenutno jer mi imamo moć da budemo uspešniji.