Close
Prijatelji, gosti, autoriteti, familija ...

Prijatelji, gosti, autoriteti, familija …

nOvO Pisanje može i bez recepta Branka – Baretić-Milenković   

Sva, gore navedena, uputstva za upotrebu, primite s rezervom. Sasvim su subjektivna i imaju nesagledive posledice. Ukoliko ipak, insistirate, možda je bolje da se obratite lekaru ili najbližem farmaceutu.         

Zemljo i Otadžbino, moja – Gordana Đajić

Gordana Đajić – Dok pišem 

***

 Da bi se sajt pokrenuo potrebno je doneti odluku. Pre oblikovanja odluke potrebno je uložiti vreme u učenje i prikupljanje informacija koje nas odvraćaju ili učvršćuju u nameri. Sve vreme (pre, posle i tokom podizanja sajta) pored knjiga, kurseva i tutorijala konsultovao sam i osobe do čijeg mi je mišljenja stalo. Sve navedeno može drugačije, brže, efektnije ili nadobudnije ali je sa ovim iskustvom u ovom vremenu kod mene put izgledao ovako.

Sad je došlo vreme kad je tehnički deo koliko toliko ukroćen i stavljen u funkciju tako da ušteđeno vreme može da se prepusti prijateljima i ljudima koji su mi se „našli“. Reč je o ostvarenim osobama u raznim oblastima pa od njih može i treba puno da se nauči.

Reč je o vrhunskim „igračima“ koji niti imaju niti hoće da nešto sakriju. Jednostavno uzeli su život u svoje ruke, platili punu cenu za to. Oni će rado govoriti o svojim porazima, pobedama i zabludama. Reč je o znanju iz prve ruke, direktno sa izvora. Retka prilika. Zato najiskrenije preporučujem da na ovoj strani pronađete „svoje“ osobe. 

Recimo da pozvani biraju temu. Moji predlozi su : „Pisanje„, „Dok pišem“, „Kako pišem“, „Zašto pišem“ … Većina je odgovorila tako da oni koji počinju (bez obzira na godine i stručnu spremu) mogu da sagledaju pisanje sa druge strane.

Ovo nisu nagrade za životno delo jer mnogi od njih nisu završili započeto, ali su spremni da sa nama podele put. Oni koji su nas napustili dobiće nekog ko će nam dostojno približiti njihovo znanje što je idealno za proširenje vidika.

Istovremeno ovo je mali bunt protiv onog što nam se servira putem medija. U sveopštem poduhvatu zaglupljivanja cilj masovnih medija mnogima postaj providan. Narodi s ovih prostora (svi od reda) su predodređeni da postanu (još) gluplji, tuplji i jeftiniji. Neka svako radi svoj posao.

 

Naš posao nije da takvima olakšavamo njihov posao. Dovoljno je što smo ih pomenuli. Zato ćete se iznenaditi koga sve ovde ima (i nema).

Dok pišem 

Dok pišem, klešem ili na neki drugi način stvaram je jedna od tema. Mnogi stvaraoci iskreno veruju da je pisanje isključivo direktni dar od Boga (ili nekog drugog) zbog čega nerado govore o tome bojeći se da ne izgube svoj dar. Neki znaju da to nije tačno ali ljubomorno i bolesno ćute o tome zadržavajući usput i nezaslužene počasti i privilegije

Sa druge strane postoje i oni koji shvataju da tu pored talenta stoji mnogo rada, da ima više pravih i zdravih postignuća zbog čega su spremni da to podele sa nama. Za njih je pisanje kao Božji dar samo početak u razvijanje dara i neizvesnost.  

Počinjemo da analiziramo pisanje očima onih koji pišu. Tekstovi će biti na početku strane da stariji posetioci ne moraju da stižu svaki put do ovog mesta po link. 

    Pisanje o sajtu i posetiocima 

Da se malo pohvalimo.     

Mi vredni, marljivi samouki crnci dobismo pesmicu. Biće ih još nadamo se Prijatelji, gosti, autoriteti, familija ... Hvala dragoj koleginici Goci Prijatelji, gosti, autoriteti, familija ...

 Prijatelji, gosti, autoriteti, familija ...

Gordana Đajić

27. јануар у 00:14

Dok razmišlja
mentalne veštine,
odavde do nemaštine,
um nemušti,
sve propušti,
mis’o pljušti,
veština mu veštinu naoštri.
Zor velika, a pamet nabrekla,
znojnica mu čelenku opekla, vatra liže,
znojavi prozori,
mentalna me približava zori.
Veština mi umu zanat,
zainatio se moj inat,
šah je mat je ili šahmat,
il veština je mentalna,
doza mi je poluletalna.
Bilo kako,
šahmantna je itekako,
i naša je svakojako.
Eh da smo se sreli nekad,
kad veštiji mi smo bili,
makar i nemušti,
veštinu bi pobedili,
sad se ne bi mi jedili.
znoj sa čela, sada pljušti,
viteški i muški.
Ovladasmo mi veštinom,
ne beše mentalna ;
sad vladamo nemaštinom,
doza je letalna.
Sad bi vreme utihnuli,
sa najtišom mi tišinom,
mentalnom veštinom.
Iz tišine nam mentalne, nek izaraste vešto doba;
poteška je ova moba,
il’je možda generalna proba,
uvod nam u zrelo doba.
Bilo kako bilo,
mentalne veštine, probudiše maštovite, nadarene i duhovite i pomalo silovite;
Malo šahtno više matno
od kockica polje,
tu mentalnu nemaštinu,
iz ponora povukoše,
vukuć napred itekako.
Čudan neki zanat,
ime mu ja šahmat,
što veštinu mentalnu vuku, u veliku poučnu nauku.
Od zanata veštijeg,
i prsta na čelo, nastavlja se jedno dobro,
tvojih ruku delo.
Ja s’ naporom,
malo mislim,
kako mentalnu veštinu,
sa lakoćom da domislim.
I još Ti nam reče,
halo,dobro veče,
nemaš izgovor da prljaš,
ja sam dugoprugaš;
i da znadeš neću dati,
priroda zbog nerasti,
ne može da pati.
Eto to vam poruči,
moj kolega i prijatelj
Radoslav M.Lazić,
ja njemu podarih,
stihić i pozdravčić.