Close
Prostesi

Protesti i zašto (ne) učestvujemo (+18)

Tekst o protestima je samo za punoletne. Čita se na vlastitu odgovornost.

Protesti su dobri čak i kad do kraja ne znamo o čemu se radi. Lekovito je porodično izaći na ulicu, prošetati, videti prijatelje, družiti se sa istomišljenicima, iz prve ruke čuti i videti kvalitetnog govornika … Posebno je lekovito što nam je „omogućeno“ da izbacujemo „UA“ parole. Odlična anti-stres terapija.

Moćno je i potrebno osloboditi se đubreta. Tako smanjujemo šanse da nam se ugnezdi neko psihosomatsko oboljenje. Kući idemo preporođeni. Zato napred, iz sve snage i bez zabušavanja.

Zbog lošeg fudbala i navijačkog huliganstva pristojan svet je sebi uskratio stadione i navijanje. Tako protesti postaju odlično mesto za preradu negativnog što treba iskoristiti.

Zašto nisu svi na protestima?

Zašto nisu svi na protestima kad su tako lekoviti? Jednostavno pored onih koji protestvuju postoje i oni protiv kojih se protestvuje. Tu su i obazrivi koji ne žure dok se stvari ne zahuktaju. Postoje manje hrabri koji znaju da je vlast osvetoljubiva, da se sve to „snima“, naročito u manjim mestima.

Na protestima trenutno nema ni „obmanutih”, režimskih funkcionera koji javno ” osvešćene, uzdignute glave” prelaze na stranu demonstranata. Proteste još uvek ne podržavaju ni naglo osvešćeni koalicioni partneri ali ni režimu „omiljeni opozicionari“. (Velja se ne računa pošto je izgleda „šutnut“). Nema ni medijskih veličina koje javno priznaju da su ih „naterali“. Nema ni „obične“ milicije koja odbija naređenja, baca štitove, menja stranu i grli se s narodom.

Dok neko (iz prethodnog pasusa) ne „povuče nogu“ protesti su bezuspešni, sem kao anti stres terapija.

Zašto su rezultati protesta simbolični?

Mnogi na proteste ne dolaze jer znaju da u politici i životu nema besplatnog ručka. Dok su dvehiljadite iskreno šetali trošeći vreme i opanke neki su za isti posao bili odlično plaćeni, što se naravno saznalo „posle“.

Iz istorije znamo da je u sred Prvog svetskog rata Lenjinu obezbeđen prolaz u Rusiju sa punim vagonom švajcaraca kako bi sproveo „proletersku revoluciju“. Isto tako znamo i da su potpisnici „Deklaracije o nezavisnosti“ američkih kolonija od engleske matice bili lično vrlo zainteresovani da ta „demokratska“ stvar uspe.

Zbog „naknadnih saznanja“ mnogi ne žure sa javnim ispoljavanjem nagomilanog nezadovoljstva. Oni žele da pre toga saznaju „ko plaća to planinarenje“. Ko je gradovima platio parolu? Ko plaća letke, govornike, kamione … ?

Protest i „kontrolisane“ nelogičnosti

Ko odlučuje da li je neko podoban da govori na skupu? Mirjana Karanović ima dobrih i loših strana (nećemo o ukusima), ali zašto je ne prepustiti aplauzima ili zvižducima publike ili „protestnom tržištu“? Uvek je imala interesantan repertoar.

Ili, ako izvesni penzioner Milojko Pantić ima para da govori po Srbiji od Kikinde (gde je izviždan) do Topole (narodu ogadio proteste) onda možemo da zaključimo da penzionerima u Srbiji i nije tako loše, sem što su možda malo „prozukli“.

Ko se to krije iza našeg nezadovoljstva poturajući nam glumce dirnute nepravdom? Na kraju ko nas to diriguje iz senke? I da li se to radi za naše dobro? I zašto se to ne radi efikasnije? 

Sporazum sa narodom

Zašto se protesti dozirano razvlače „ko creva“ kad sve što hoćemo (ako hoćemo) možemo da dobijemo za jedan vikend? Kao da „nepoznati“ organizatori ne bi baš tolike promene. Među nama kao da neki od organizatora žele baš ono što i Vučić, da sve ostane na antistres terapiji.

Već smo pisali da je zbunjivanje i zatucavanje naroda Vučićevo omiljeno jelo i da sem toga ništa drugo ne ume da radi. Zato uprkos Jeremićevim tvrdnjama mnogo sveta veruje u “neki dil” Đilasa i Vučića.

Umesto da narodu omoguće solidaran masovni iskorak iz šok terapije organizatori su ponudili Sporazum sa narodom koji se veliča kao nadcivilizacijska vanvremenska tvorevina.

Ne zaboravimo reče je o Sporazumu sa “više puta prevarenim narodom”. Stoga taj papir više od obavezujućeg Ugovora asocira na jednokratnu „potvrdu o nevinosti“ kojom misteriozno mašu “večite studentkinje” željne udaje.1.

Mnogi papir vide kao samopohvalnu intabulaciju2 posle kolektivno sprovedene samoindulgencije3.

“Što vole da im ljubimo ruke”.Čeda nije uključen u proteste.

Drugi protesti, vidljivi i nevidljivi 

Istovremeno sa velikim protestom “1 od 5 miliona” koji se jednom nedeljno odvija u preko 80 mesta širom Srbije, u Beogradu se svakog dana održava okupljanje ispred Katanićeve broj 15. Zašto se to ne pominje u medijima? Koji je to “stršljen” od kog beže svi mediji, ako su to uopšte mediji?  

Preciznije, svi mediji koji ne žive od svog posla ili rade po nečijem diktatu mogu da nas obmanjuju neko vreme tvrdeći da su protesti zlo dok je prava istina da ih negde drugde svrbi malo više. Pitanje je i da li to mogu sve vreme i hoće li im to ignorisanje povećati ugled? Hoće li im doneti nove reklame? Zašto skupovima ne prisustvuju političari kojima je uvek do slikanja? 

Trenutno u Srbiji ima još protesta i okupljanja ali njihovi organizatori ne žele nadmudrivanje sa ovakvim medijima. Prezir je sa jedne strane opravdan. Sa druge strane veliko je pitanje kako im sutra ukazati poverenje ako zbog zatvorenosti potencijalni glasači ostanu uskraćeni za informacije. Opet će im biti kriv neko drugi. 

Protesti, neefikasna antistres terapija

Ako protesti “spontano” presahnu Vučić će umeti da to okrene u svoju korist. Narodu će na kratko biti gore jer će trebati predah dok se neko ponovo ne usudi da pređe Rubikon. U pitanju su igre moći gde drugog ishoda nema. Setimo se da li je gorivo pojeftinilo vezano za proteste iz 2017? 

Protesti su izašli iz (negde) projektovanih okvira i sad bi taj “neko” da ih vrati u salonsku kolotečinu. Takvima se treba “zahvaliti” ili mast ode u propast. Đubre se nagomilalo, ispod tepiha više ništa ne može da stane a gosti samo što nisu. Po cenu podele u vrhu karte su podeljene glumci su već na pozornici. Publika takođe.  

Možda će Sanda vrlo brzo u Sm. Palanci u svom govoru morati da pomene privatizaciju Gošinih šinskih vozila, radnička vešala, Vučićevo pranje ruku od svega uključujući zarađeno, obećano i neisplaćeno ali i “majstore” po čijoj je zamisli izvršena privatizacija. Hoćemo li joj poverovati? Nećemo znati ni mi ni ona dok to ne uradi. U protivnom će se potrošiti a to će neko kad tad morati da pomene.    

Gašenje, gušenje protesta i druge manipulacije
Svima je pred očima zaključak da su manipulacije jedan od stubova vladavine, ali ne treba zaboraviti ni represiju i “međunarodnu podršku”. Svi bitni u svetu vide šta se sa nama radi i šta nam Vučić radi. Sve mu se toleriše dok (kako mnogi veruju) ne potpiše ponižavajuće priznanje Kosova. Zar to nije zaključak posle posete Đilasa i Jeremića Briselu

Drugi veruju da ni posle toga neće doći do promene na bolje jer nije lako naći tako “uspešnog i kooperativnog”.  Zaključak moguć je pokušaj gušenja protesta (koji se otrgao kontroli) prvo iznutra a onda i  represivnim metodama. Jedini lek za to je solidarni nastavak protesta, sa ili bez početnih organizatora.

Solidarnost, efikasnost i početak preokreta

Hoće li nam verovati potomstvo da smo nekad izlazili na ulice jer su prava crnačke većine u Južnoafričkoj Republici bila ugrožena? Teško jer danas gledamo kako se na ulicu izbacuju bakice od 90 godina zbog jednocifrenog duga za komunalije. Stan odmah sin izvršiteljke kupuje za jednocifrenu bagatelu. Gospode šta bi s onim narodom?

Šok je medicinski fenomen što znači da se svi ljudi (i svi narodi) u šoku ponašaju identično. Tu nema ni kukavice ni domišljatog heroja. Na kraju nije nas bombardovao bilo ko. Ali kad se izađe iz šoka narod požuri da okruženju ponudi najbolje iz sebe.

Na žalost Vučića i njegovih belosvetskih i domaćih ološ prijatelja on svetlo više ne može da se ugasi. Sa zaluđivanjem je gotovo. Stvori se tako situacija u životu apsolutiste kad šminka ne pomaže jer se svaki potez pretvara u autogol. Moramo da šetamo, da se lečimo i čuvamo jer baš ovako izgleda početak preokreta. Zato napred u neki od protesta, bez zabušavanja. 

Molim čitaoce da popune anonimnu anketu a potom je podele. Hvala i srećno nam.

Radosav Lazić

  1. Neprijateljstva za lakoverne su na snazi u toku izborne kampanje. Nakon toga niko nikog ne poziva na odgovornost. Vladu i skupštinsku većinu može da formira svako sa svakim.[]
  2. Intabulacija je upis u zemljišne knjige čime se bezuslovno stiče vlasništvo ili drugo stvarno pravo na nekretninu. U našem primeru pokušaj sticanja prava da baš potpisnici budu predstavnici naroda koje im daju drugi potpisnici[]
  3. Indulgencija je iskupljenje, oproštaj grehova..Termin se koristi u okviru doktrine katolicizma po kojoj su počinjeni gresi, ma koliko veliki, ili oni koji se tek nameravaju učiniti, uz blagoslov pape, mogu otkupiti novcem kod, u katoličkoj hijerarhiji, za to ovlašćenih lica. Visoka cena otkupa grehova dovela je do otpora i pojave protestantizma i drugih reformskih crkava.[]

Leave a Reply

avatar
155
  Subscribe  
Notify of