Close
Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj - istina, iluzije i problemi (2)

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – istina, iluzije i problemi (2)

Tekst “Istina, iluzije i problemi” je nastavak teksta Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – ko, kome, kad, kako i zašto? (1) . Do nastavka se došlo posle “intervencije” čitalaca što je svakako dobro jer ćemo ovim tekstom razvejati nejasnoće, čime i prethodni tekstovi dobijaju na snazi.

Pojašnjenje je najčešće traženo za “prostor u koji je Frojd pobo svoj kolac”. Rekli smo da za Frojda “istina nije bila samo ono o čemu smo mislili i u šta smo verovali, već i ono u šta nismo baš sigurni da istina jeste (najblaže rečeno). To je ono što potiskujemo jer zbog nečega nismo želeli ili umeli da se suočimo s tim. Ali „to“ ne prestaje samo od sebe”. Doći ćemo do toga posle malo uvoda. 

 Istina

 Istina je jedan od osnovnih pojmova prvenstveno spoznajne filozofije. Različito se definiše u zavisnosti od polaznih pozicija i orjentacije pojedinih filozofa. Stoga se kaže da je istina “slaganje misli i stvari”, tačnije da mora postojati “slaganje suda s onim o čemu sudimo a što ostaje po sebi onako kako jeste”. 

Lenjin kaže da je u pitanju “subjektivni iskaz objektivne stvarnosti”. Pragmatičari pak definišu istinu kao identičnu s korisnošću u praksi (pragmatizam). Drugi tvrde da istina kao spoznajna kategorija ne postoji nezavisno od čoveka jer samo misao o nečemu može biti istina ili laž, a ne sam predmet.

Još malo o istini

Nasuprot ovako subjektivnim tezama fenomenolozi govore o “istini po sebi” koja je nezavisna kako od mišljenja tako i od materijalnog sveta. Neki naglašavaju subjektivne istine koje zavise od iskustva i druge nezavisne od iskustva u logici i matematici. 

Niče tvrdi da je umetnost najviša kategorija i smisao čovekovog postojanja. Stoga je “umetnost vrednija od istine”. “Volja za iluzijom, za prividom dublja je i temeljnija od volje za istinom”. Marksisti kažu da je istina identična praksi”, dok se u novijim teorijama (Hajdeger npr) “istina iskazuje kao bitak u svojoj neskrivenosti”1Koga zanima više o istini može da još jednom prelista neki udžbenik o istorijatu filozofije..

Niče-umetnost-vrednija-od-istine
Niče-umetnost-vrednija-od-istine

Iluzije

Često se s pravom ili ne sva istina proglašava za iluziju (varku tj privid). Jednostavno sve počev od lepote pa do morala je prividna obmana. Fikcionalisti kažu da je potrebno i korisno za praksu da pretpostavimo da nešto postoji iako ne postoji a ta će nas pogrešna pretpostavka dovesti do ispravnog suda. Tačnije u startu isključiti saglasnost sa zbiljom. Npr pojam slobodne volje, atom, beskonačnost. Reč je o naučnim “izmišljotinama za praktične svrhe”.

Zaista, teško ćemo naći dva istomišljenika koji se apsolutno slažu oko bilo čega. Znači na osnovu krivog i pomoću njega mi u nauci, teoriji, umetnosti ili praksi dolazimo do ispravnog. Tako (pojednostavljeno opisano) nastaju fikcije a kasnije i dogme koje se opet na osnovu novih iluzija pretvaraju u hipoteze i nove fikcije.

  Antinomije, apriori, aposteriori

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj - istina, iluzije i problemi (2)
Kant-antinomije-čistog-uma

Antinomije su tvrdnje koje imaju pravo na istinitost, bez obzira što su protivrečne. Reč je o tvrdnjama koje su izvedene iz podjednako verodostojnih polaznih postavki. Stoga svaka antinomija ima jednako pravo na istinitost kao i njena suptrotnost jer su im dokazne snage jednake. 

https://twitter.com/85naopaka/status/595678594384420866

Tako možemo da dokazujemo da je svet konačan ali i da je beskonačan, da ima Boga ali i da ga nema, da imamo ili nemamo slobodnu volju … Po Kantu naš um uvek upada u antinomije kad želi da sudi o stvarima o kojima nema niti može da ima bilo kakvo iskustvo. Opet, ako smo proroci teško u svoju istinu možemo da ubedimo druge. Ako nismo proroci onda možemo da im verujemo ili ne verujemo. U oba slučaja to nije nije istina2 „Nada i vera“ ističe Šušnjić „jesu višak želje i slutnje, a manjak iskustva i znanja“.

Apriori je svaka unapred fiksirana postavka koju smo prihvatili kao takvu i koju ne želimo da menjamo bez obzira što postoji mogućnost negacije. (Ovo dete je naše npr). Aposteriori je ono do čega dolazimo naknadno: iskustvom, naknadnim činjenicama ili dokazima.3Za više pogledati Kantove antinomije, apriorno i aposteriorno

  Preispitivanje i promena

Po starim Kinezima jedina konstanta oko nas i unutar nas je promena. To znači da se menjamo pod uticajima kojima smo izloženi ali i onima kojima smo bili izloženi. Isto tako možemo svesno da utičemo na sebe i okruženje koje utiče na nas. 

Problem je ako smo “pobegli” od potisnutog. Postoji mnogo načina za to. Problem je i kad ne znamo ili kad ne verujemo da to nama može da se desi. Retki su oni koji tačno znaju šta tačno očekivati od psihoterapeuta ali to ne bi trebalo da predstavlja problem. U svakom slučaju treba imati na umu da mnogo toga možemo i trebamo da uradimo sami. 

Još konfuzije

Pre nego smo počeli da mislimo svojom glavom bili smo debelo isprogramirani toliko da je veliko pitanje hoćemo li zaista prihvatiti da ozbiljno istražujemo šta je za nas istina. Roditelji, učitelji, kolege, komšije, političari, mediji svi su uticali na nas svesno ili nesvesno. Mnogi od njih namerno manipulativno pa se danas zbog toga osećamo loše.

Dok smo bezuslovno verovali autoritetima učinili smo možda neke loše stvari sebi i drugima. Toliko loše da ih se više ne sećamo. Isto je i ako nas je to omelo pa nismo učinili ono što danas smatramo ispravnim. Siguran sam da niko ko se našao u ratnim dejstvima od pre dvadeset i više godina nema isto mišljenje o tome. Pri tome ne pričam o finesama već o suprotnim stavovima.

 

Da li su nas izdali političari, krivo prikazana istorija, tajkuni ili nešto peto? Da li smo činili stvari koje ne bismo želeli da neko čini našoj deci ili smo samo (zlo)upotrebljeni? Da li smo mogli da učinimo više? Ili manje? Da li bismo opet činili isto?       

Traume i istina

Traume su oštećenja psihe. Nastaju kao posledica stresnog događaja, ili više njih. U pitanju su preživljena jaka poniženja kombinovana sa velikim strahovima što vodi u traume.    

Problem je što takva iskustva bivaju potisnuta iz svesti verovatno kao kreativni odgovor uma kako bi se nastavilo sa normalnim životom. Tad emocije traže i nalaze pogrešne načine da se ponovo ispolje, pri čemu mi ne znamo zašto nam se neprimereno, neželjeno ponašanje iznova i iznova dešava. 

https://twitter.com/JovanaYo994/status/549341540037181440

Na taj način ako su nas klali ili silovali u ratu oni nas i dalje kolju i siluju jer potisnuta sećanja nalaze obilazni način da se ispolje. To nas vodi u nametnuti obrazac ponašanja pa često iz stanja emocionalne napetosti prelazimo u pražnjenje i iscrpljenost. Ako se i setimo nečega biće to u magnovenju ili kroz snove, dok smo emocionalno skrhani. To nas vodi u loše razmišljanje i zaključivanje.  

Zaključak

U prethodnim tekstovima govorili smo o šta je terapija o  terapeutima, duhovnicima . Govorili smo i kako do uspeha kroz gorčinu neuspeha .  “Velike” primere trauma običan svet nalazi obrađene u filmovima i literaturi. Ljudi sa ovih prostora na žalost nisu bili te sreće. Kroz mnoga zla su prolazili lično o čemu će još biti reči.

Dobro je ako smo shvatili da imamo pravo na promenu mišljenja samim tim i uverenja jer je istina relativna često nametnuta traumom ili nečijom manipulacijom. 

Nova istina do koje dolazimo ne znači da smo “preletači” (inače bi uvek glasali isto), niti da smo nezreli, nestabilni, nesigurni itd već da smo spremni da se suočimo sa svim tim iz novog ugla. Nekad sami, nekad uz pomoć stručnog lica. Zato zadržimo pravo na promenu, posledice i puniji život za sebe i one prema kojima osećamo i gajimo ljubav i odgovornost.

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj - istina, iluzije i problemi (2)
Psihoterapeut