Close

Psihoanaliza, psihoterapija, lični razvoj – ko, kome, kad, kako i zašto? (1)

Psihoterapija, hipnoterapija, lični razvoj … Novine, pretraživači, sve puno  oglasa. Psihoanalitičari, lajf kouči (al na engleskom – „life coaching“) … Aman čemu to služi? Jel i na tome da nas „deru“? Neko sa strane treba da dođe i da kaže šta mi je? Ko to može da zna bolje od mene (još i da mu platim)? Na kraju nije do mene već do onih oko mene. Da sam u nekom uređenom društvu ništa mi ne bi falilo dok bi idioti verovatno bili u adekvatnoj ustanovi. 

Zar nije sramota ići kod „tih“ kako već sebe nazivaju? Zar to nije namenjeno za one „ispod“ crte? Zar to nije siguran znak vlastite gluposti, slabosti, nesposobnosti, neprilagođenosti …? Ili je baš obratno?

Istina će vas osloboditi

Ogolimo stvari. Pored istine koju znamo u koju bi mogli da se zakunemo, postoje istine i poluistine duboko potisnute koje smo nekad zbog nečeg sakrili od sebe i to zamenili iluzijama (koje nisu uvek prijatne). Opet, kažu i filozofi i religiozni učitelji da je gubljenje iluzija uslov života koji nas vodi potpunom razvitku ili po Spinozi modelu ljudske prirode.

Psihoterapija

To je prostor u koji je Frojd pobo svoj kolac. Za njega istina nije bila samo ono o čemu smo mislili i u šta smo verovali, već i ono u šta nismo baš sigurni da istina jeste (najblaže rečeno). To je ono što potiskujemo jer zbog nečega nismo želeli ili umeli da se suočimo s tim. Ali „to“ ne prestaje samo od sebe. 

Svrha

To je i mesto gde psihoteapija i mnogi životni učitelji vide svoju svrhu – oslobađanje i stvaranje novih, kreativnih kapaciteta istinom. Ali kompletnom nekad bolnom istinom gde spada ono što znamo, ono što potiskujemo i ono što je rezultat svega toga u interakciji sa sobom i okruženjem. Mislili smo da je jednostavno možda zabavno. I jeste, ali ne odmah

Nekad su nam u razvoju pomagale religije ali kako reče From1E. From (1986), Veličina i granice Frojdove misli, Naprijed – Zagreb, Nolit -Beograd „sklopivši kompromis sa vlašću religije nisu mogle da ne izdaju istinu“.

Naravno taj prostor su iskoristile brojne sekte kojima su glavni argumenti često ukazivanje na protivrečnosti između teorije i prakse priznatih i prihvaćenih religija. Zaista se teško uklapaju skupi automobili i dvorci verskih glavešina sa skromnošću koje se propovedaju svom stadu.

Razlike

Svaka religija ima tumače, duhovnike i ispovednike koji stoje samo pred Bogom (istinom). Njih poštujemo. Radi se o osobama poput Lestvičnika, Patrijarha Pavla i mnogih širem krugu nepoznatih, skromnih, verujućih koji žive povučeno, često u pećinama i pustinjama. Na nedelju dana uzmu tanjir vode sa koricom hleba i malo soli. Život provode u meditaciji ili moleći za sve nas. Kažu da smo se toliko prozlili i iskvarili da Gospoda jedino postojanje takvih osoba sprečava da sve ovo „prebriše gumicom“. 

Psihoterapija

Duhovnici ne vole svetlost reflektora jer im okrenutost spoljašnjem odvlači pažnju od unutrašnjeg čemu su posvetili život. Ima ih u svim religijama i dok oni postoje postojaće i religija kojoj pripadaju. Kad nadvladaju oni sa dvorcima, džipovima, pedofilinim i drugim sklonostima uz izveštačene priče o bogobojažljivosti religije odlaze u istoriju. Velika je razlika u crkvama između onih kojima je istina preduslov spasenja zbog čega imaju naše poštovanje i divljenje zbog čega nikad „ne izlaze iz mode“ i birokrata bez kojih se izgleda ne može.

Psihoterapija
Psihoterapija

Pored priznatih religija, malih verskih zajednica (negde priznatih), psihoterapeuta i drugih lajf koučeva tu su i nepriznate verske grupe sa svojom „robom“. Njihove istine su često (ne uvek) nakaradni sinkretizam neprihvatljiv široj zajednici, ali (i) to nekad vidimo prekasno. 

I drugi

Tu je i magija koja sebe definiše kao „delovanje u skladu sa voljom“. Zatim su tu oni što gledaju u zvezde, kafu, pasulj … Tu je i mnogo popularne literature i raznih tumačenja po frizerskim salonima. Sistem je „samo zamislite sliku onoga što želite“. To su nekad pogrešne, uvek pasivne i uglavnom nedelotvorne metode. Zašto?

Pa zato što čovek nije sazdan samo od svojih misli. Ima i materije koja podleže fizičkim zakonima, ima i interakcije sa okolinom. Ima i sukoba mišljenja jer možda je još neko zamislio tu kućicu za sebe. Onda nama ostaje krivica jer nismo dovoljno verovali čime dodatno tovarimo sebe. Tačnije to tako ne funkcioniše. Mada svi mogu da nas saslušaju, uteše, posavetuju, zaleče … Nekad i pogrešno   jer nas uče pogrešno. Drugi bi rekli da nas zaglupljuju.  

Sve u svemu teško nam je ovakvima da priznamo da nam je potrebna pomoć. Mnogo je razloga za to o čemu smo govorili u ranijim tekstovima. Isto tako je teško da u takvom stanju stupamo u odnose. Opet sazdani smo da rastemo i razvijamo se kroz odnose dok: vaspitavamo decu, sarađujemo na poslu, kafenišemo sa komšinicom, prodajemo na pijaci, vodimo ljubav, igramo basket. Ako za sve što ne valja budemo krivili druge pitanje je da li će se „drugi“ složiti. Možemo i državu da promenimo ali ako smo to uradili nedovoljno „spakovani“ ništa neće vredeti. 

Zapitajmo se

Veliki deo nacije se zato okreće tabletama. Tako je i kod drugih na Balkanu i na Planeti ali mi sad pričamo o sebi. Na taj način u mnogome činimo dobro lekarima i farmaceutskoj industriji. Omogućavamo im da školuju decu, voze dobre automobile, idu na odmor i uredno servisiraju kredite. Ali zapitajmo se šta na taj način radimo sebi i najdražima oko sebe. Zapitajmo se i da li postoji neki drugi ili treći način?

Mnogi naporno rade pa sa zarađenim odlaze kod plastičnih hirurga. To je baš rasprostranjen način rešavanja problema. Oni rade sve. Od grudi i nosa, preko himena do struka. I međ običnim svetom manje korekcije su postale prihvatljive, ali rešavati sve u životu tabletama i plastičnim operacijama … teško. Oni koji su navučeni na plastične operacije kad preteraju se ipak okreću nečem drugom.  

Šta je u konačnom psihoterapija

Parafrazirajmo Marinofa2Lu Marinof (2002), Platon a ne prozak, Plato, Beograd psihoterapija je oblik mentalne higijene u kojoj nekome sa strane dozvoljavamo da nam pomogne malo kako bismo u konačnom sebi pomogli mnogo.

Na taj korak se odlučujemo teško. Sramota je plus ono iz prvog pasusa. Zato smo spremni da radimo sami. Psihologiju ćemo da upišemo ako treba. Glumataćemo. Postaćemo neko i nešto samo da se toga ne dotičemo. Često se vrtimo u krug. Odustajemo. Vraćamo se. Potiskujemo još dublje … 

Popravka zuba i psihoterapija

Naravno da mnogo toga možemo i trebamo sami. Sa druge strane pre ćemo sami uz pomoć ogledala i alata da sebi popravimo zub nego što ćemo u početku da se sami raspetljamo sa dušom, ili umom. Nekad nam to naravno i uspeva uz višedecenijske napore. 

Usput zubari su me često nameštali i „uvaljivali“ mi skuplje proizvode ubeđujući me (uspešno) da je to bolje za mene. Verovao sam im i prihvatao sve što kažu. Kasnije sam shvatio da sam namagarčen i da sam mogao da prođem i bolje i jeftinije. To mi se NIKAD nije desilo sa pravim duhovnicima i psihoterapeutima.

Ili ili 

Nekad (često) „uspemo“ da potvrdimo zapažanje Sv.Lestvičnika do koje je došao pre više od 15 vekova pa dobijemo neku psihosomatsku boleštinu koja je nastavak onog što smo potiskivali, preko čega smo prelazili. Ništa strašno pomislićemo, dešava se. Idem kod doktora on će mi reči šta mi je i kako se to prevazilazi. Medicina danas sve leči. Ili skoro sve ali „onima“ iz prvog pasusa pare neću da dajem 🙂 Manite me s mentalnom higijenom. Valjda je važnije poznavati motor sopstvenog automobila nego kopati po sebi. Da li je? 

I priča za kraj3Sun Tzu (net izdanje), Umeće ratovanja, predgovor Tomasa Klirija

Priča iz drevne Kine može malo da nas asocira šta dobra psihoterapija radi.  U priči se govori kako je kineski car upitao svog dvorskog lekara, koji je poticao iz lekarske porodice, koji od članova njegove porodice je najumešniji u lečenju.

Lekar, koji je u Kini uživao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim za medicinu, odgovorio je: „Moj najstariji brat sposoban je da uoči uzroke bolesti i otkloni ih pre nego što se sama bolest pojavi, i zbog toga nije poznat van naše kuće.

Moj srednji brat leči bolest još dok je u samom nastanku, i zbog toga nije poznat van okvira našeg susedstva.

Što se mene tiče, ja puštam krv, prepisujem napitke i radim masažu, pa se moje ime s vremena na vreme pročuje i na dvoru.”

Psihoterapija (psychotherapy)

   

 

newest oldest most voted
Notify of
Весна
Guest
Весна

Прва! 😉