Close
Razmišljanje, vrste, ciljevi, uticaj emocija

Razmišljanje, vrste, ciljevi, uticaj emocija

Razmišljanje- vrste i ciljevi ; uticaj emocija

Kada razmišljamo

                        Razmišljanje je ljudska aktivnost. Bog – ukoliko postoji, je svemoguć i sveznajući. Samim tim nema potrebu da o bilo čemu misli, niti da se u tome usavršava. 

Razmišljamo kad želimo ili kad moramo. Nekad moramo da razmišljamo zbog cilja, zbog mogućeg povoljnog ili nepovoljnog ishoda. Nekad odlučujemo da li da se pomučimo i nešto popravimo bez alata ili bez pomoći majstora koji „dere“ ili „glumi“ hirurga (najčešće i jedno i drugo).

Nekad se pitamo –  kuda na letovanje, koju školu upisati, otići ili ostati, učiti ili se provesti. Napraviti izbor između nekoliko poslova ili gradova. Koga glasati, da li uopšte glasati, itd. Da li uzeti ili ne uzeti kredit u švajcarcima i rešiti stambeno pitanje? Da li kupiti kućicu u cveću na periferiji ili stan u centru?

Često oni koji izbegavaju razmišljanje na kraju moraju da promisle o svemu ali u stresu, što dodatno pogoršava situaciju. Ne zaboravimo emocije, jer nismo roboti. Nekad se uzdamo u malo sreće, nekad smo sa obe noge na zemlji. Zato je ovaj pasus dobro mesto da se prisetimo prethodnog teksta o razmišljanju.

Vrste razmišljanja

                       Razmišljamo i kod najjednostavnijih odluka, ali se tu radi o rutinskom razmišljanju. Da li se popeti na jabuku sa merdevinama ili bez? Da li se uopšte pentrati na drvo u novim pantalonama ili uzeti neku jabuku koju možemo da uberemo bez pentranja? Možda uzeti lošiju jabuku sa zemlje pa njome gađati neku koja nam se dopada? Možda možemo da savijemo granu i uberemo onu koja nam se sviđa? Ili ćemo odustati…

Ako počnemo da kreativno tražimo rešenje izašli smo iz rutine koja se dopada našem umu. Nekad razmišljanjem možemo da nepoznato svedemo na poznato, posle čega razmišljanje prelazi u rutinu. Lekari na taj način postavljaju dijagnozu, matematičari nepoznate površine svode na poznate, crtači kombinuju geometrijska tela dok crtaju, itd, itd, čime dolazimo do nerutinskog razmišljanja.

Nerutinsko razmišljanje

(Tvit iznad koristi pojam „šok“ da bi predstavio nerutinsko razmišljanje).

 

                        Kad počnemo da se bavimo razmišljanjem počećemo da se bavimo i rutinom. Ako ništa drugo, proverićemo da li pravilno izvodimo slobodan udarac, imamo li suvišnih pokreta kod pranja sudova, tačnije u mnogim aktivnostima ćemo tražiti novu poboljšanu rutinu. Krajnji cilj ovakvog pristupa je prepoznati rutinu i kod sebe razvijati rutinsku kreativnost.

Naravno da bismo uživali u razmišljanju moramo sami da „kupimo“ kartu za to jer društvena većina prema inovatorima, barem kod nas ,nema blagonaklon pristup.

Manipulativno nametanje rutine

                            Razmislimo o ovom tvitu (razmišljanje je kombinacija onoga što mozak radi i onoga što mu mi odredimo da radiDe Bono) 

Skupštinska većina nudi dva „ili ili“ rešenja. Izgleda prilično „logično“, ali zapitajmo se šta će biti za vreme izbora i posle njih? Ništa. Imaćemo puno izbornih lista na kojima ćemo „poznavati“ jednog do dva kandidata (Vučić, Šešelj, Dačić, Janković, Radulović, Beli … ) dok će ispod njih biti gomila klimoglavaca spremnih da sebi priušte svaku blagodet naplatama, ucenama i „kombinacijama“. Širokim narodnim masama na kraju ostaju samo obećanja o boljem životu.

Da li ovde postoji i nešto treće, što nadilazi toliko puta zloupotrebljenu rutinu? Diskusija o tome bi takođe predstavljala razmišljanje. Možemo li da zamislimo novi izborni zakon u kome bismo birali svakog ponaosob? Znali bi koga biramo i koga ćemo sutra da pljunemo, hvatamo za gušu ili samo kaznimo na sledećim izborima.

Tako bi Beograđani morali da se odluče između mnogo pravih i lažnih doktora nauka, poznatih, manje poznatih, možda i novih, zašto da ne. Nišlije, Novosađani, Kragujevčani i ostali, Leskovčani … bi takođe imali svoje „favorite“. Kako vidimo to se kao mogućnost ne prikazuje već se voda navodi na rutinsku vodenicu posle koje ćemo imati rezultate izbora kao i do sad.

https://twitter.com/Kafa_sa_Djukom/status/875453685253492736

Rezultati razmišljanja

                      Imamo tri moguća ishoda nerutinskog, neštablonskog razmišljanja koje se odvija van do tada ustanovljenih obrazaca u našem umu. To su : konkretan odgovor, nedolaženje do konkretnog odgovora uz konkretno određivanje potreba i na kraju (ili na početku)- to je mapa pređenog puta

                       U svakom slučaju je bolje olakšati sebi blagovremenim razmišljanjem nego to raditi unazad. Tako dolazimo do paradoksa da je cilj razmišljanja rešavanje problema čime se potreba za razmišljanjem delimično ukida. Naš emocionalni izbor koji prati razmišljanje mora da bude na najboljoj mogućoj osnovi. 

Razmišljanje i delovanje

                       Nekad razmišljamo iz radoznalosti. Jednostavno želimo da pronađemo da li nešto može da se uradi na drugi način, želimo da isprobamo neku ideju, smanjimo troškove, uštedimo nešto novca, ubrzamo vreme izrade, itd. Možda smo uočili grešku ili želimo da testiramo proizvod na grešku. Takvi podsticaji su dobro došli za usavršavanje u razmišljanju.

Znači nismo primorani, već želimo da na taj način koristimo svoje vreme. Možda želimo da izbegnemo impulsivne odluke. Nekad hoćemo da se razlikujemo od drugih ili da bolje iskoristimo ono što nam stoji na raspolaganju. Za sve ovo koristimo brojne tehnike i alatke za razmišljanje.

Emocije i razmišljanje

                       Često čujemo od političara kako se oni u svojim odlukama nisu rukovodili emocijama. Pošto je to ljudima nemoguće znači da nas svesno lažu ili ne znaju o čemu pričaju. Ako nam i prećutkuju to se u konačnom opet svodi na svesno (manipulativno) laganje.

Većina naših izbora tvrdi De Bono se zasniva na „ambiciji, strahu i inertnosti, odnosno na emocijama koje oni u sebi nose“.

Svi naši izbori počev od partnera preko pribora za pecanje koji smo kupili ili nismo kupili su emocionalni i toga treba biti svestan. Isto tako treba biti svestan da i na osećanja možemo da utičemo počev od dobre žučne svađe sa tučom, do empatije.

Pored emocija koje smo uneli na početku razmišljanja treba da budemo svesni i novih koje se razvijaju u toku razmišljanja, diskusije ili ponovnog procenjivanja odluke s kojom živimo.

Vežbanje nerutinskog razmišljanja

Ako iz ormara izvadimo tri para sandala, pet majica i četiri suknje dobićemo 60 (543) mogućih odevnih kombinacija za izlazak. Ako dodamo desetak ogrlica i narukvica koje mogu da se nose na levoj, desnoj ili obe ruke, broj mogućnosti prelazi hiljadu. Ako osoba pri tome pred ogledalom isprobava sve kombinacije, veliko je pitanje da li će tog dana uopšte izaći iz kuće. Kod mnogih odluka um koristi rutinske obrasce, ali nekad se namerno izlazi iz rutine . Nekad se pri tome i namerno pogreši jer i provokacija predstavlja razmišljanje

                               Da bismo vežbali razmišljanje i stvorili nove navike, potrebno je preispitati svoje mentalne stavove, naučiti kako se to radi i naoružati se alatima za to. Ovako opisano deluje kao „majstorski poso“ što razmišljanje u krajnjem i jeste. U konačnom- bez alata, motivacije, radionice, vežbanja i predmeta obrade, nema ni novih navika, ni zanata, ni novog razmišljanja, ni novog života. Zbog toga ćemo se na ovom sajtu baviti sa tim- pojedinačno.

Pomoć pri razmišljanju 

https://twitter.com/no1lenjivac/status/866270441089970178

                                 Veština razmišljanja traži ljubav, hrabrost, dobre mentalne stavove i principe pomoću kojih razvijamo i uvežbavamo alatke, misaone operacije i konstrukcije. Nekad je za početak dobro početi sa psihoterapijom, lajf koučem ili svetim knjigama, tek da nas pomere iz kolotečine i začaranih krugova u koje smo zapali što svojom što tuđom „zaslugom“ i daju nam početni vetar u leđa.

Vođeni razgovori sa psihoterapeutima pomažu u rešavanju problema, poboljšavaju komunikacijske sposobnosti, olakšavaju prepakivanje prošlosti pomažući da izađemo iz začaranih krugova. Povećanjem svojih kapaciteta za razmišljanje, promenom svojih mentalnih stavova i učenjem većeg broja alatki za razmišljanje sebi pravimo odličnu osnovu za novi početak.

Zablude razmišljanja

                        Zablude i greške prilikom razmišljanja su brojne. Nemoguće ih je odjednom sve predstaviti. Zato ćemo po narodnoj „kuću nije završio onaj ko je nije počeo“.

Zablude-razmišljanje
Zablude-razmišljanje

Naslovna fotografija pijanca je iz amaterske pozorišne predstave, ali nama nije tako predstavljena.

Očigledna je želja manipulatora da nas jakim emocionalnim uplivom straha, onesposobi za trezveno razmišljanje, čime publika postaje prijemčiva za njegove zaključke. Naravno, uvek ostaje opcija da „on za sve to nije znao“ i da je samo bio „duboko zabrinut i potresen“.

razmišljanje-zablude
razmišljanje-zablude

Pod uslovom da je lik koji drži fotografiju „znao“- pojavu bi nazvali makartizam, po američkom senatoru koji ju se svesno koristio i usavršavao.

razmišljanje-zablude
McCarthyism-I-Have-Here-In-My-Hands

 

Jednom je pred TV kamerama brzo pokazao sliku čoveka u železničkoj uniformi, rekavši da je to slika njegovog političkog protivnika koji se na strani komunista borio u Španiji.

Makarti je svojim brojnim smicalicama harao američkom politikom. Mediji i društvo su se postarali da on bude raskrinkan i da takve stvari više ne mogu da prođu nekažnjeno. Od tad je prošlo 75. godina … u Americi.