Close
Reinkarnacija - ponovno rođenje, seoba duše i prošli životi - lični stav

Reinkarnacija – ponovno rođenje, seoba duše i prošli životi – lični stav

Reinkarnacija – pojam

Pošto je autor bio u čudu videvši da popularna Vikipedija ne pravi razliku između reinkarnacije i preporađanja prvi deo teksta u kojem češljamo pojmove je neophodan, iako mnogima izgeda da znaju o čemu se radi.

Reinkarnacija, ponovno rođenje, preporađanje, povratak, rekurencija, redevelopment (obnavljanje), rebirthing (simulacija traume rođenja) i metempsihoza – seoba duša, su pojmovi koji se upotrebljavaju kad se misli na ponovno utelovljenje (reincarnatio), ali nisu u pitanju sinonimi.

Jednostavno pojmovi: preporađanje, redevelopment (obnavljanje), rebirthing (simulacija ponovnog rođenja) ne dolaze u obzir, jer su istovremeno sinonimi za nešto drugo. Zbog toga ih nećemo koristiti kako bi zadržali jasnoću u izlaganju jedne maglovite teme.Reinkarnacija - ponovno rođenje, seoba duše i prošli životi - lični stav

Metempsihoza – seoba duša

Možemo da kažemo da je starogrčki pojam metempsihoza (seoba duša) pandam pojmu reinkarnacija koja mnoge asocira na učenja sa Dalekog istoka. Mnogi antički filozofi (Platon, Pitagora) su verovali u seobu duša (metempsihoza).

Ono što ne bi trebalo da nas zbuni su stavovi da od seobe duša nisu izuzeta ni brojna starogrčka božanstva koja su morala da se ponovo rode (Empedokle). Pitagora je takođe tvrdio da je duša besmrtna i da se preobražava u druge vrste živih bića zbog čega ništa na svetu nije apsolutno novo te da „sve stvari koje su žive treba tretirati kao srodne“.     

Konkretno Pitagora je verovao (mislio ili znao) da je u prethodnom životu bio bog koji je na svet došao po kazni. „Postoje ljudi i bogovi i bića kao Pitagora“ govorio je.

Jednom dok se nalazio na trgu čuo je zavijanje psa kojeg je njegov vlasnik zbog nečega kažnjavao. Pošto je pseći lavež u mnogome asocirao Pitagoru na glas pokojnog prijatelja zamolio je vlasnika psa da prestane. 

Rekurencija

Rekurencija je gnoseološki pojam. Reč je o tome da se ponovnim rođenjem prizivaju i ponavljaju egzistencijalne okolnosti iz prošlih života. Razlozi za to pristalice nalaze u „Jaovima“, bićima koja žive unutar nas i koja su uzročnici „stalno ponavljajućih scena“. Ovaj tekst ne ulazi u tačnost takvih tvrdnji niti se polemiše sa njima. Samo konstatujemo da u praksi postoje i neka druga „rešenja“.

Druga delimična rešenja bili bi „tetani“. To je sajentološki izraz za besmrtna ljudska bića koja su zaboravila svoju pravu prirodu . Razlozi za zaboravljanje se po neproverenim kazivanjima nalaze u grubom „zipovanju“ koje je sprovedeno nad tetanima pre nego su kosmičkim brodovima dopremljeni na planetu Zemlju.

Cilj života bio bi dostizanje naše prave prirode (koja je dobra) oslobađanjem od zalepljenih tetana. Kako se radi samo o jednom polutajnom religijskom učenju pojmovi koje sajentolozi koriste ne mogu da pretenduju na sveobuhvatnost izvan njihovih krugova.

Vraćanje u prošle živote – metode i „dubina“  

Zvuči prilično jednostavno. Pitamo se da li je baš toliko jednostavno i čemu bi nam služilo to i takvo vraćanje u prošle živote.

Hipnoza i reinkarnacija

Hipnotizeri vraćanje u prošle živote izvode kako u dubokoj tako u lakoj i srednjoj hipnozi, zavisno od tehnike i načina rada. Efekat je isti, ne i dubina proživljenog. Klijenti se toga sećaju ne samo memorijski već i fizički i emocionalno.

„U nekoliko slučajeva uspelo mi je da ljude vratim u jedan od prethodnih života. Oni su mi detaljno opisivali živote nekih drugih osoba koje su navodno živele pre sto, dvesta ili trista godina i tvrdili su da su to bili oni sami“ (Kurt Tepperwein, Visoka škola hipnoze, Zagreb, Prosvjeta, 1983, str 158).

Na našim prostorima to je izvrsno radio pok. Aleksandar Portnoj iz Paraćina, čest učesnik i asistent na Intenzivima direktnog iskustva. Aca je to radio stručno i iskusno podjednako poštujući i klijente i znanje koje mu je preneto iz Indije. Autoru nije poznato da li je i kome Aca to znanje preneo.

Astrologija, Tarot karte itsl i reinkarnacija  

Astrologija kako zapadna tako i istočna odgovore i razloge za prošle živote nalaze u natalnoj karti. Pored astrologije „valjane“ odgovore nude i svi drugi ozbiljni, manje ozbiljni, posvećeni ili samo skloni brzoj zaradi.

Takva znanja i odgovori imaju (ako imaju) „samo“ intelektualnu težinu za klijenta koji može da poveruje ili ne poveruje u servirano. Ako poveruje klijent može da prihvati neki dobronamerni savet ili smernicu, ali rečeno jezikom duhovnosti „to nije to“.

Reinkarnacija - ponovno rođenje, seoba duše i prošli životi - lični stav
Radosav-Lazić-Božidar-Popović-RTV-STILL

Da bi „to bilo to“ neki astrolozi pribegavaju regresoterapiji – vraćanju klijenata u njihove prošle živote kad ponovo preživljavaju traumatična iskustva iz prethodnih života, koja do tog momenta iz podsvesnih dubina „boje“ sadašnji život.

Na našim prostorima u tome je svakako najbolji i najpoznatiji Božidar Popović – Sirijus. Boža je autoru jednom prilikom ispričao da su hrišćanski autoriteti na jednom od Crkvenih sabora (pre podele na pravoslavlje i katoličanstvo) preglasavanjem usvojili učenje o samo jednom životu.

Reinkarnacija kroz prizmu: metafizike, metalogike i metempirije

Metafizika se najjednostavnije definiše kao ono što se nalazi iza fizičkih knjiga. Reč je o svojevrsnoj nadgradnji nečeg što prelazi (transceduje) iskustvo o uzrocima našeg bića. Ako do saznanja o reinkarnaciji dolazimo samo spekulativno (poput čitanja ovog teksta), onda ostajemo u običnoj metafizičkoj ravni, što u duhovnom smislu i nije neki rezultat ma koliko bili informisani o svemu.

Metalogika je ono što stoji s onu stranu logičkog. Po Hartmanu to je aktivna veza između subjekta i predikta „kao takva koja nije ni duhovni akt ni idealna struktura“. Reč je o konceptima u funkciji saznavanja ali izvan logičke sfere (Bazala).  Ako usvojimo koncept Šopenhauera „metalogičko pripada osnovama logike“ onda ispitivanje reinkarnacije ima smisla u razvoju individualne logike.

Metaempirija se bavi onim što je izvan iskustva, s nečim što se nalazi izvan moguće empirijske spoznaje, zbog čega ne može da postane predmet (objekt) iskustvene spoznaje.

Iskustva terapeuta

Brojne knjige koje govore o reinkarnaciji predmet su interesovanja kako psihoterapeuta tako verskih učitelja, umetnika i nešto manje naučnika. Treba konstatovati da knjige i filmovi retko menjaju početni pristup konzumenata. Ako se to i desi ipak se ostaje na površini jer znanje nešto malo prelazi snagu trač partije. Recimo još jednom to nije to.  

Iskustva terapeuta ukazuju da mnogi od klijenata imaju živa sećanja koja posle vađenja iz podsvesti lako nalaze svoje mesto u našem osvešćivanju. Nekad je reč o snažnom naboju koji će se ispoljiti pre nego do terapeuta i dođemo. Nekad (uvek) u tom delu uma ima puno toga pokupljenog svesno i nesvesno tokom odrastanja, čitanja, razmišljanja i maštanja. Čak i tad, čak i takvo iskustvo čisti naš um, osvešćuje ga i povećava naše mentalne kapacitete.

Autor je lično impresioniran i još uvek traži skriveni smisao u činjenici da su se brojni klijenti živo sećali Drugog svetskog rata u kojem su učestvovali na nemačkoj strani.

Otpor prema ispitivanju seobe duša 

Postoje situacije kad klijenti ne bi trebali da iskušavaju i istražuju sebe ispitujući avanture i traume prošlih života, jer im se može desiti da upadnu u još veći kanal nego onaj u kom trenutno borave.

Etički je nedopustivo sa klijentima raditi „toliko novog“ ako klijent pati od: šizofrenije, epilepsije, endogene psihoze, staračke slaboumnosti …

Pored toga postoje i situacije u kojima takva ispitivanja ne mogu da se vrše. Reč je o odbijanju iz verskih razloga, svi oblici mentalnih oštećenja, sklonost afektivnim ispadima … Reč je o osobama i situacijama kad se tako nešto ni ne pokušava.

S obzirom da je kod nas najviše zastupljena običajna religioznost interesovanje je oduvek postojalo, ali je tek manji broj raspoložen da napravi sve potrebne korake. Mnogi bi ro radije usvojili „preko noći“ što autoru ovog teksta izgleda pogrešno.

Odnos prema reinkarnaciji 

Na našim prostorima postoji velika otvorenost prema novom u sferi duhovnog. Mnogi preteruju sa novim tehnikama i inovacijama jer nemaju dovoljno strpljenja da kopaju do kraja. Zbog toga često ostaju odlično informisani, ali površni.

https://twitter.com/ZahirNT2/status/874303461319376900

Najzastupljenija religija na našem tlu pravoslavlje sprovodi se najčešće kroz (samo) četiri obreda. Mi se krštavamo, venčavamo, slavimo slavu i na kraju „finiširamo“ svoj ovozemaljski život sa opelom. Vernici na selu uz to imaju malo više aktivnosti (poste Veliki petak), obeležavaju Božić i po neku seosku slavu, ali ni to baš nije to.  

Zato svako od „verujućih“ zna i koji je znak i koji podznak u horoskopu. Nisu nam strane ni životinje iz kineskog horoskopa, japansko slaganje sudbina, šamanizam ni sve ostalo što dolazi sa svih kontinenata i što može (ili ne može) da se „proba“ sa većim ili manjim kulturnim slaganjima i otporima. Valjda je to taj vek gde su svi preplavljeni informacijama u kojima promišljanjem može sve da se nađe, ali nam baš to promišljanje nekako uvek izmigolji jer stižu nove informacije.

Reinkarnacija – lični stav

Pored brojnih blagodeti koje su nam na raspolaganju postoje i brojne začkoljice koje sprečavaju ili ometaju duhovni rast. Zabrinjavajuće ali istinito traženje smisla većini i nije primaran cilj u životu, kao da nešto može da se ima ako smisla nema. Nekad smo zavedeni, nekad izmanipulisani, nekad sve to svesno svrstavamo u sekundarne prioritete.

Zapitajmo se još jednom da li je u redu bolje znati šta imamo ispod haube auta nego ispod kose. Ćelavi bi takođe mogli da razmisle o odgovoru 🙂

Postoji bezbedan put koji počinje razvrstavanjem problema i obukom u njihovom rešavanju. Iza toga na red dolazi povećanje komunikacijskih sposobnosti:sa sobom, drugima i sa okruženjem. Posle toga (tek posle toga) smo spremni za dublja suočavanja sa prošlošću, za duboko i iskreno prihvatanje odgovornosti za ono što jesmo.

https://twitter.com/NacaSweety/status/830893327939751937

Finiširanje

Kad dođemo do tog stadijuma počinje naš dubinski reprogram i defiksacija poznatija kao nulto stanje ili um očišćen od aberacija. Tad celim bićem prihvatamo etiku duhovne nauke bez koje nema istinske religioznosti. Paradoksalno ali tad sa puno svesti počinje naš „život za oslobađanje od života“ kako to reče Velja Abramovič pozivajući se na mistike. 

Posle toga spremni smo za „otvaranje“ sobe u kojoj možda ima (možda i nema) iskustava prethodnih života. U svakom slučaju potrebno je zaviriti. Posle toga naš život možda postane harmonija sa smislom.