Close

Šest šešira, tehnika za razmišljanje (2)- crveni i beli

Tekst „Šest šešira, tehnika za razmišljanje (2) crveni i beli“ je nastavak teksta kojim smo otvorili temu, koji preporučujem novajlijama kako bi nastavak išao glatko, bez zapinjanja.

Tvorac metode je Edvard de Bono . Prvenstvena ideja „šest šešira“ bila je kako smo naglasili u prethodnom tekstu „eliminisanje ega iz razmišljanja“, što predstavlja nemerljivo važan pomak u ovladavanju veštinom razmišljanja.

Mišljenje
Mišljenje

Pre nego nastavimo podsetimo se i omiljenog mi citata pomenutog autora : „Osnovno obrazovanje uguši dve trećine potencijala za razmišljanje a fakultet preostalu trećinu“.
Ako je ovo tačno onda za:Farmu, Velikog brata, Parove i ostale Zadruge nije ostalo ništa. Lično mislim da jeste ali da sad ne polemišemo sa citatom 🙂 

Znači „oni“ (ma ko oni bili) nam „ne brane“ da mislimo, ali ako to ne umemo da radimo ili radimo loše onda je svakako gore po nas. Ne zaboravimo da smo mi ono što mislimo, onako kako mislimo, uvažavajući (ili ne uvažavajući) logiku.

Stariji među nama mogu da nam iz prve ruke ispričaju nešto o vremenima kad je bilo kažnjivo misliti drugačije, to jest bilo je kažnjivo čak i misliti.

Ode-to-predaleko
Ode-to-predaleko

Koliko je iskrenih komunista (ma šta to značilo) platilo glavom razlaz Staljina i Tita? Koliko njih nije smelo da pisne o rupama u: „koncepciji ONO i DSZ“, „samoupravljanju“, „naoružanom narodu“, „bratstvu i jedinstvu naših naroda i narodnosti“.

Idila se ko što znamo završila krvavim, monstruoznim bratoubilačkim ratom. Koliko je njih priželjkivalo krvoproliće dok su narodu pričali nešto drugo?

U novije vreme dešava se „slično“ ili možda crnje. 

Disciplinovanje razmišljanja 

Ponovimo još jednom: Političari (o njima je reč) nam neće zabraniti da mislimo, ali činiće mnogo toga da naše razmišljanje i naše odluke idu u prilog njima, a ne nama ili zajednici.

Tako su komunisti ne žaleći naših para snimili spektakl kojim je trebala da se izm ostalog prikaže i genijalnost njihovog Vrhovnog komandanta. U pitanju je manipulacija činjenicama (u svakom pogledu) pa je akcija „spašavaj se ko može“ pretvorena u „veliko, genijalno neponovljivo ratno lukavstvo“. O tome se dugo ćutalo, činjenice su proglašavane „svetinjama“ sve dok je bilo živih učesnika sa realnim moćima.

To je jedan od razloga zbog čega ne bi trebalo da postoji zaključak „ode to predaleko“ kao sa slike, ili sličan njemu

Eliminisanje ega iz razmišljanja

Ego ćemo iz razmišljanja isključiti kontrolisanjem vremena korišćenja svakog šešira posebno, uz istovremenu slobodu da se razmišlja u mnogo širem kontekstu. 

Kod zajedničkog razmišljanja moderator će promenom šešira (samim tim i načina razmišljanja) moći da usmerava i osvetljava proces razmišljanje bez etiketiranja. Sasvim je u redu da moderator kaže: „Ovo je bilo razmišljanje crvenim šeširom. Da vidimo šta kažu činjenice“. 

Zbog toga je poželjno tehniku učiti početnim korišćenjem parova šešira. Za početak je najefektnije početi sa crveno belom kombinacijom. 

Crveni šešir za razmišljanje- beli šešir za razmišljanje

razmišljanje-crveni-šešir
razmišljanje

Mnogi nisu svesni emocionalnih ograničenja, jer im je i emocionalna pismenost (do sad bila) nepoznata kategorija. Njih ponesu pogrešne emocije na brzinu što im omogućava da se kaju na tenane. O emocijama malo više govori najčitaniji tekst sa bloga  ali daleko od toga da je to sve što treba da se provežba. Zato se držimo samo po jedne stavke sa belim i crvenim šeširom:  Ja sam neko ko razmišlja (beli šešir) i uživa u razmišljanju (crveni šešir) iako može i drugačije. 

Crveni šešir

Ponovićemo deo iz prethodnog teksta. Crveni šešir su emocije. Šta je to što osećamo u vezi sa predmetom razmišljanja? Istovremeno kako se osećamo u vezi s tim? Radi se o: osećanjima, slutnji i intuiciji. Podrazumeva odgovor na pitanje: Kako se trenutno osećam u vezi sa predmetom razmišljanja.

razmišljanje-beli-šešir
razmišljanje

Ključna reč kod crvenog šešira je „trenutno“. Ne zaboravimo crveni šešir zanimaju samo osećanja. Naravno i osećanja treba kanalisati i sa njima efikasno postupati kako bi se izbeglo rasplinjavanje. 

Tako su moguće obostrano lepe emocije između čitaoca i: Mileve i Stanojke i Radojke iz tri različita grada, ali te večeri je moguće izaći samo sa jednom. Isto tako može da nam se dopadne više automobila. Sve su to situacije u kojima crvenom šeširu treba pomoći.

Važno: Crveni šešir podrazumeva osećanja koja se iznose. Osećanja ne moramo da pravdamo. I na kraju osećanja na početku razmišljanja ili sastanka mogu da se dijametralno razlikuju na kraju razmišljanja ili sastanka. Crveni šešir nam omogućava da iznesemo osećanja koja postoje zato što postoje, ne zato što su opravdana. Zato koristimo reč „trenutno“. Dobro je reći i: „posle svega“, „u ovom momentu“ i sl.  

 Beli šešir

Beli šešir su činjenice. Šta je to što znamo? Koje informacije nedostaju? Kako da saznamo informacije koje smatramo potrebnim?

Važno je uočiti šta je u pitanju, možemo li da se pouzdamo u informacije i hoćemo li da ih proveravamo? Treba imati dovoljno podataka, ali treba znati i šta nam zaista treba da bismo doneli valjanu odluku. Zato je kod razmišljanja sa belim šeširom važno navesti o kom se tipu informacija radi. 

Tako u video materijalu kolege Milojka Pantića se počev od 2,30 sekundi komentariše plasman Srbije na Svetsko prvenstvo u fudbalu. U 2, 45 sekundi Pantić počinje monolog o „bulumenti besprizornih tipova“. U 3,10 Pantić počinje rečenicu: „Nema nikakve sumnje … „

Važno je uočiti da Pantićevo „Nema nikakve sumnje … “ nisu činjenice koje bi sud prihvatio ako bi do toga došlo. Istovremeno gledaoci mogu da prihvate Pantićev misaoni tok ali i ne moraju. Važno je da znaju šta rade i za šta su se opredelili. Možda im pomogne saznanje koje se nudi na 6min i 10 sekundi, ili neki drugi snimak kolege Pantića.

  Usmeravanje pažnje  

Kad političari kažu da se njihove odluke ne zasnivaju na emocijama znajte: ili vas lažu ili ne znaju da misle. Na vama je da onda vidite šta ćete s takvima, da li nas bezočno lažu, da li nam trebaju, kako im se „odužiti“. 

 

Sve odluke i svi izbori (uključujući i političare) se zasnivaju na osećanjima. Nekad strah od gubitka izbora vodi do odluke o jednokratnoj pomoći penzionerima . Uz to ide i odluka o povećanju penzija (koja tek treba), što će takođe biti predstavljeno drugom emocijom – zaraznom brigom, ispunjenjem obećanja, saznanjem da nam je krenulo itd, itd, itd.

Nastavlja se.

Za pisanje teksta korišćene knjige: 
Edvard de Bono: 1. „Naučite vaše dete kako da razmišlja“, Narodna knjiga- Alfa, Beograd 1995 i

                                2. „Šest šešira za razmišljanje“ Finesa, Beograd, 2000 

     Radosav Lazić

Leave a Reply

Be the First to Comment!

Notify of
avatar
155
Optimized with PageSpeed Ninja