Close
Audrey-Hepburn-jšeširi-za-razmišljanje

Šest šešira, tehnika za razmišljanje – zeleni i plavi (4)

Šest šešira, tehnika za razmišljanje nam pomaže da razumemo i disciplinujemo svoje razmišljanje. U pitanju je alatka za usmeravanje pažnje na određene aspekte i tipove razmišljanja. Time dobijamo na efikasnosti u razmišljanju. Postižemo sveobuhvatno sagledavanje predmeta razmišljanja, iz razmišljanja eliminišemo ego, svađe i beskrajne, beskorisne rasprave sa sobom i drugima. Sve to u kratkom ali vođenom vremenskom intervalu od pet do deset minuta. 

Podsećanje

Iskoristićemo uvod da se malo podsetimo. Tvorac ove alatke za razmišljanje je Edvard de Bono  koji je šeširima namenio sledeće uloge:

Beli šešir su činjenice. Šta je to što znamo? Koje informacije nedostaju?

Crveni šešir su emocije. Šta je to što osećamo u vezi sa predmetom razmišljanja? Istovremeno k kako se osećamo u vezi s tim?

Šest-šešira-za-razmišljanje-de-Bono
Šest-šešira-za-razmišljanje-de-Bono

Žuti šešir su prednosti, pogodnosti uključujući uštede (novca, vremena, živaca …) Ili odgovor na pitanje zašto bi to (ma šta to bilo) bilo dobro?

Crni šešir je provera činjenica iz ugla pesimiste. Zašto to možda ne bi bila dobra ideja? 

Zeleni šešir je testiranje novih ideja koje se pojavljuju. Postoje li prednosti po pitanju alternative, ili kompromisne alternative. 

Plavi šešir je mišljenje o mišljenju. Pogled na stvari iz ptičje perspektive i kontrola procesa razmišljanja kojeg u tom momentu sprovodimo.

 

Razmišljanje plavim šeširom

Ako dobro upravljamo plavim šeširom onda razmišljanje ne bi trebalo da nas plaši i zbunjuje. U pitanju je razmišljanje o razmišljanju.

Plavi-šešir-za-razmišljanje
Plavi-šešir-za-razmišljanje

Slikovito možemo da kažemo da se kod plavog šešira u početku radi otvaranje glave, generalka, luftiranje, podmazivanje i ponovno zatvaranje posle čega očekujemo bolje rezultate razmišljanja. Možda i zadovoljstvo povećanjem mudrosti, zašto da ne.

Plavi šešir je u početku plan razmišljanja. Kasnije tokom iskoraka u plavi šešir vršimo kontrolu procesa razmišljanja (proizvodnje) uz uočavanje slabih mesta (ako ih ima) i usavršavanje procesa razmišljanja. Tako na duži rok (trajno) postajemo krmanoši svog života.

Strah od plavog šešira

Plavi šešir je u početku plan razmišljanja. Kasnije tokom iskoraka u plavi šešir vršimo kontrolu procesa razmišljanja (proizvodnje) uz uočavanje slabih mesta (ako ih ima) i usavršavanje procesa razmišljanja.

Proces analize „mišljenja o mišljenju“ zbog nerazumevanja plaši mnoge pa su osobe koje misle tek retkost, malo veća od statističke greške. Po knjigama i netu kruži misao da tek 3-5% populacije misli, dok njih 20-25 % tek „misle da misle“. Ostali bi se radije ubili nego da stvarno počnu da misle. Stav je autora teksta da možemo da polemišemo „samo“ o procentima.

Oni koji su stigli dovde sa čitanjem (i vežbanjem) bi ovih procenata trebali da se sete kad razmišljaju o prostom samoupravljanju ili demokratiji u svom najsirovijem obliku.

Tu leži i odgovor zašto se političari većinom psihopate „muče“ da zasole svoje partije pravim intelektualcima koji su im potrebni za vrbovanje onih koji nešto mogu da urade. Ostali su tek botovi nesposobni da dobace u više misaone i životne konstrukcije. Ovi drugi dolaze sami ako im se pred oči bace sočna obećanja bez ikakve obaveze da se posle izbora i ispune. Zato političari niti smeju niti hoće da se bave ukidanjem rijaliti programa jer bi time dobili protivnike među „jeftinom“, prostom većinom.

Pitanja koja se rešavaju plavim šeširom

Kao što kuvari đakonija, programeri, oficiri i svi drugi moraju da znaju gde se sa svojim aktivnostima nalaze u svakom trenutku tako i dobar mislilac mora da vodi proces razmišljanja, ali i da povremeno iskoči iz procesa i sve to posmatra sa strane (ili visine). Još preciznije to podrazumeva da istovremeno vidimo i drvo i šumu jer plavi šešir je i dirigent i kontrolor i nalogodavac. 

Sa plavim šeširom istovremeno otvaramo i rešavamo sledeća pitanja:

1.Gde smo sad i šta upravo radimo i šta pokušavamo da uradimo? S kojim šeširom bi to bilo najbolje uraditi i odmah s tim početi.  

2. Koji je (ili šta bi mogao da bude) sledeći korak? 3. Provera i program daljeg razmišljanja. 4. Rezime. Gde smo stigli? Koliko smo daleko odmakli? 5. Zapažanja, pitanja i komentari. Ovo podrazumeva i da su učesnici u razmišljanju sve vreme svesni i svog ponašanja u razmišljanju i svoje efikasnosti.

Sad je već jasno da pitanja koja se rešavaju i usmeravaju plavim šeširom i nisu ni teška ni nerešiva već da smo često do znanja dolazili od onih koji „misle da misle“ bez da su trošili suvišno vreme na udubljivanje onoga što predaju ili propovedaju.

Zeleni šešir za razmišljanje

Zeleni-šešir-za-razmišljanje
Zeleni-šešir

Kao što plavi šešir bojom asocira na nebo i pogled odozgo tako zelena boja sugeriše energiju, rast i slobodu za razmišljanje o svemu i u bilo kom pravcu. 

U pitanju je aktivni šešir koji se bavi predlozima i sugestijama. Zeleni šešir je aktivni šešir pod kojim se rađaju nove ideje. Njime se povećava asortiman opcija pre nego se počne sa pojedinačnom razradom i ocenom mogućnosti.

Važno. Zeleni šešir ne mora da bude logičan, tačnije ne mora da bude logičan do kraja. Dovoljno je da predlog bude smislen. Ostali šeširi pre svega beli, crni i žuti će se pozabaviti logičnošću ideje, koncepta ili mogućnosti.

Rezime

„Zelenim šeširom proširujemo asortiman opcija pre nego se bilo koja od njih dublje razmotri“. O oceni predloga brinu žuti i crni šešir. Koji ide prvo zavisiće od plavog šešira i njegove procene da li optimizam gasiti pesimizmom, ili je podesnije da se pesimizam potpiruje optimizmom. 

Kad niko nema novu ideju o tome šta može da se uradi vreme je za razmišljanje zelenim šeširom. Upozorenje: „Nikad od nekoga ne možemo da zahtevamo da da novu ideju“ jer je moguće da ga to nadilazi, ali možemo da ga zamolimo da se potrudi i da pokuša. 

Sa zelenim šeširom možemo da dajemo „tentativne ideje“ bez saznanja da li će takve ideje uopšte moći da se ostvare. Možemo i namerno da provociramo (sve dok znamo šta radimo) sa ciljem izletanja iz uhodanog misonog toka ili izlaska iz zone komfora kako vole da kažu novi životni učitelji.

Malo prakse

Pošto će o tome biti više reči u nekom od sledećih tekstova sad ide samo par vežbi, tek da se vidi kako sve ovo ima smisla i da nam malo skoči samopouzdanje.

Prvo je podsećanje da je neophodno (makar u početku) voditi dnevnik razmišljanja. Drugo je podsećanje na disciplinu i da treba raditi vežbe u okviru petominutnog ili desetominutnog okvira. Ako se bude poštovalo vreme svi će biti prijatno iznenađeni.

Vežba. Razmislimo sa plavim šeširom o prekomernoj upotrebi ostalih šešira ponaosob. Nakon toga u okviru pet minuta razmisliti o prekomernoj upotrebi plavog šešira koristeći ostalih pet.

Sledeća petominutna vežba je da se sa plavim šeširom razmisli o nedovoljnoj upotrebi ostalih pet. Onda da se sa svakim od pet šešira razmisli o premaloj upotrebi plavog šešira.

Sad možemo u svetlu svih šest šešira da razmislimo u okviru deset minuta o tekstu koji kruži netom bez da nam se bilo šta sugeriše. Eto prvog ozbiljnog domaćeg. Koliko je šešira Ošo uzeo u razmatranje? Mala sugestija i pitanja: Nisu li ovde favorizovana „samo“ dva šešira? Ako jesu, koji to behu? Šta biste vi zaključili koristeći svih šest šešira?

U pitanju je vežba. Nebitno da li je priča istinita.

Za pisanje teksta korišćene knjige:
1. Edvard de Bono„Naučite vaše dete kako da razmišlja“, Narodna knjiga- Alfa, Beograd 1995 i

2. Edvard de Bono „Šest šešira za razmišljanje“ Finesa, Beograd, 2000

Radosav Lazić

Leave a Reply

Be the First to Comment!

Notify of
avatar
155
Optimized with PageSpeed Ninja