Close

Stenografija kao veština pisanja (2)- učenje na daljinu

Učenje na daljinu počinjemo sa kursom stenografije. Ovladavanje ovom veštinom osobe koje se bave pisanjem dolaze u blagu prednost ili dublji ugao samorazvoja, koji će uticati na njihovu veštinu. Oni koji se ovom oblašću ne bave će možda imati neki svoj izgovor ili opravdanje (videti prethodni tekst o stenografiji). Pre nego nastavimo želim da odgovorim na prigovor druge vrste da je učenje na daljinu uvek sumnjivog kvaliteta, posebno kad je u pitanju stenografija. Pošto je prethodni tekst bio svojevrsna trijaža pretpostavljam da ovo čitaju samo zainteresovani pa mogu da pišem bez prevelikog okolišanja.

Učenje na daljinu (Distance Learning) ili (Distance education) je počelo učenjem (baš) stenografije. Prvi ga je primenio ser Isak Pitman (1813-1897) (Sir Isaac Pitman) koji je od svojih studenata tražio da stenografišu kratke poruke iz Biblije. Prenos znanja je išao prepiskom korišćenjem poštanskog sistema. Takvo učenje je u startu pokazalo svoje pragmatične (praktične, ekonomske i kvalitativne) prednosti u odnosu na klasično učenje. 

Pisci steno – udžbenika obavezno naglašavaju da se stenografska slova izvode od „običnih“. Takav početak ima smisla jer se jasno vidi da je svako steno – slovo kud i kamo ekonomičnije za pisanje od običnog. U zbiru to nije malo, ali to je tek početak. Kasnije kad se dođe do drugih praktičnih skraćenja nećemo razmišljati da smo počeli od obične azbuke, u našem slučaju od obe.

Slika u tekstu pokazuje stenografsku azbuku iz sredine prošlog veka. Pored svakog slova napisano je ćirilično ili latinično slovo iz kojeg je steno – slovo izvedeno, što ne bi trebalo da zbunjuje. Možda je to dobra asocijacija da se što pre nauče stenografska slova. Na slici sam rukom dodao još jedan način za pisanje slova m što je pomenuto u prethodnom tekstu. Istovremeno o istom troškuje skraćeno slovo dž, onako kako je zaživelo u praksi. Recimo i da se početkom prošlog veka slovo v pisalo samo na jedan način a da sad postoje dva načina za pisanje. Postoje i dva načina za pisanje slova i,  iako predstavljanje slova i češće od pisanja o čemu ćemo govoriti u sledećem nastavku.

Šta je potrebno nabaviti pre početka

U početku je potrebno imati papir sa linijama jednakog razmera. Ne baš sveska za prvake iako baratamo sa malim, srednjim i dugim slovima J  Počinjemo pisanje sa četiri linije. Videti na sledećoj slici. Takve sveske nisam video u prodaji, ali svako od nas može da odštampa u jednoj ili dve kolone eksperimetišući. Mogao sam i ja ali je bolje ako svako sebi pravi razmeru koja mu odgovara. Kasnije pišemo uz pomoć dve linije. Na kraju pišemo bez linija, najčešće sa jednom. Dobar savet je nabaviti karo dvolisnice pa vežbati i eksperimentisati sa njima.

Preporučuju se olovke srednje tvrdoće HB, dok se u geometrijskoj stenografiji preporučuju tvrde olovke sa oznakom H. Ja vam za početak preporučujem meke olovke (oznaka B). Na kraju svi dolazimo do patent olovke srednje tvrdoće prečnika 0,5 ili 0,75 mm. Potrebno je pre toga malo baratati sa mekim olovkama jer smo se u nekom periodu odvikli od pisanja. Mnogi danas brže kucaju po tastaturi nego što pišu. Na kraju pišete neobično običnom olovkom, običnom hemijskom ili običnim naliv perom. Ako se „razbolite“ kao ja imaćete arsenal tog loma sa svih kontinenata, kupljenog ili poklonjenog.

U početku je potreban jedan marker kojim precrtavate ono što ste „uspeli“ da prevedete, prepišete ili prekucate. Možete da koristite i graničnik od papira ali i žvrljanje ima svojih draži, naročito u početku.

Nekoliko praktičnih saveta

Tokom pisanja jači pritisak na papir se radi u silaznim potezima. Slova trebaju da budu iskošena oko 70 – 75 stepeni. Podlaktica treba da bude na stolu. Druga ruka pridržava papir.

Priručnici preporučuju da zbog ekonomičnosti slova treba pisati sitnije ali vi, vaša dioptrija i eksperimentisanje ste merilo stvari J

U stenografiji važi pravilo „piši kao što čuješ“. To između ostalog znači da nema velikih slova niti znakova intrpunkcije. Kasnije kad dođe na red videćete da se u stenografiji isto pišu: „pod“ i „pot“, „od“ i „ot“, „pred“ i „pret“ čime se bavimo posle kod sređivanja beleški.

Imena ljudi i objekata se pišu bez skraćivanja što naglašavamo blagim podvlačenjem.

U početku je najbolje raditi do 30 minuta. Poslednju četvrtinu ostaviti za sređivanje beleški i prepisivanje dok ne budemo potpuno sigurni da znamo šta smo napisali i da smo to tačno prepisali. Tako najbrže počinjemo da mislimo kao stenografi dok postižemo automatizam u pisanju. Ne treba raditi u žurbi. Prvo treba postići tačnost i lepotu u pisanju.

Brzina dolazi sama od sebe jer novim pismom već pišete brže. Jednostavno je izašli smo iz komforne zone, kad dostignemo sledeću tačku na putu biće to mnogo brže i lepše. Glava će prestati da se umara a dobijaćemo i jasne signale šta je to što treba popraviti. Put je možda dug (možda i nije) ali je svakako koristan. Nekad je više nekad manje zabavno. Nekad nedovoljno zabavno da zaboravite na igrice zbog čega je potrebno malo upornosti. Zato se držite recepta od pola sata dnevno čak i kad znate da možete više.
Posle toga u poređenju sa ostalima koji pišu sve je „isto“ i ništa vam ne smeta što demonstriramo fotografijom stenografa na delu.

Hvatanje beležaka na otvorenom (Pančevo 2016)
Stenografija-veština-pisanja

Pisanje slova i predstavljanje suglasnika „a“, „e“, i „o“

Jedinice jezika – glas, slog, reč

Najmanja jezička jedinica je glas. Pošto su kod nas glasovi zahvaljujući Vuku ujedno i slova dolazimo do suglasnika (konsonante) i samoglasnika (vokali). Imamo zvučne kad nam glasne žice trepere i bezvučne tj. praskave. Od njih artikulacijom nastaju slogovi. Slogove može da čini jedan glas (obavezno samoglasnik) ili dva ili više glasova od kojih je jedan obavezno samoglasnik. Važi i za slovo r koje može da se tretira i kao suglasnik slogotvornog karaktera (trn, grm, hrt itd).

Reči su manje ili više složene konstrukcije kojima obeležavamo pojam ili misao, od kojih gradimo rečenice na putu ka složenijim mislima. Zato se kaže da je reč elementarna jedinica govora.

Na početku izlaganja o stanografiji rekli smo da tu nastojimo da jednim potezom ne pišemo slova već slogove. To nam polazi za rukom jer su mnoga slova predstavljena. Slovo e se predstavlja tako što se ravnomerno spoje dva suglasnika, dok se slovo a predstavlja tako što se prethodni suglasnik pojačava u silaznoj putanji.

U prvom redu imamo primer takvog spajanja. Pored slova b napisano je bEbA i bAbA.Slede reči: bEg, bEgA, BEbEk (podvučeno jer se radi o prezimenu), BEč, BEčEj, vEgE, vEgA, bEbE, dEdE, DAdA, dEdA, kEdEr, kAdAr, kAdrA i KAdrA. U ovom pasusu su italikom i velikim slovima napisana slova koja predstavljamo umesto da pišemo direktno. Dovoljno da se uverimo u dvostruku uštedu do sad. Prvo stenografska slova su kraća. Drugo i tako skraćena ne pišu se sva.

U drugom redu imamo reči: Banat, bande, banda, Bantu (iznad slova r je zarez čime naglašavamo da se r čita bez e) crnac, crv, creva, crven, crep, cev, sef, šef i Džef.

Predstavljanje slova „o“

Slovo o se predstavlja proširenjem obline, naravno ako slova imaju oblinu. Nebitno je da li je oblina otvorenog ili zatvorenog tipa. Dodajmo još jednu rečenicu koja bez prakse ne zvuči nikako ali sam siguran i da vam posle prakse neće trebati: „U azbučnom pisanju širina obline je u visini slova male veličine“.

U prevodu ista slova pišemo na malo drugačiji način. U osmom redu imamo primer kako se od slova z pravi zo u prve dve reči: zob i Zola. Treća reč Bojan pokazuje kako od slova b pravimo bo . U nastavku posle reči banja koja predstavlja slovo a u reči bAnjA slede reči i slova: nOmAd, džO, bO, vO, gO, dO, otEO, pOpAj, pAkAO i pAkO.

Pisanje samoglasnika e na početku reči. Piše se na osnovnoj liniji. Po potrebi mže da se pomera na visinu sa koje počinje sledeći suglasnik ili suglasnička grupa (o čemu ćemo u sledećim lekcijama). Drugim rečima slovo je na početku reči pokretno kao i slovo a. Na kraju reči se retko piše jer se često podrazumeva. Može da se doda iza suglasnika ili suglasničke grupe naročito u početnoj fazi učenja pisanja.

Predstavljanje dvojnih samoglasnika „eo“ i „ao“ u suglasnicima i suglasničkim grupama

Ovo je još jedna bez prakse rogobatna definicija. Dvojni samoglasnik eo tako što se širina obline proširi za slovo srednje veličine u kome se predstavlja, dok se dvojni samoglasnik ao predstavlja tako što se u suglasniku ili suglasničkoj grupi u silaznoj putanji predstavlja samoglasnik a i proširuje oblina za slovo male veličine. Pravilo ne važi kod slova z gde slovo e moramo da napišemo. Primer nalazimo u sedmom redu: beo, geo, deo, keo, đeo, žeo, jeo, leo, neo, po, čeo, heo, ceo, teo, zo, ro. Napomena: Na kraju reda imamo precrtana slova: t i f. Nekad (početkom dvadesetog veka) su se to i fo predstavljali na taj način. Danas se to ne radi već se posle slova f  napiše slovo o (kao na slici), dok se slovo t za predstavljanje to blago na dnu uobliči u oblik slova o što uz izvinjenje ostajem dužan u sledećem nastavku.

Radosav Lazić, februar 2017

Priložena vežba

Prvi red: b,beba, baba, beg, bega, Bebek, Beč, Bečej, vega, vaga, bebe, dede, deda, keder, kadar, kadra, Kodra.

Drugi red: Banat, bend, banda, Bantu crnac, crv, creva, crven, crep, cev, sef, šef, Džef.

Treći red: bedem, badem, balada, Bled, trajekt, taraba, tetreb, verena, baren, baron, vrana.

Četvrti red: čarapa, šerpa, Gandi, Gaga, gega, vašar, naš, reš, džem, džep, Džej, Džaja, Moma, mama, tele.

Peti red: šraf, ćef, feder, vedar, vetar, vatra, rever, pas, zec, Zaza, zeza, Hes, les, s, so, raso, rasol, Ras.

Šesti red slike: aga, Aba, avet, alat, as, ambar, aber, Ana, ar, aždaja, amanet, afera, debeo, Daba, deba, Bor.

Sedmi red: beo, geo, deo, kao, đeo, žeo, jeo, leo, neo, pop, ćeo, heo, ceo, to, zo, ro, fo.

Osmi red: zob, Zola, Bojan, banja, nomad, džo, bo, vo, do, đo, oteo, Popaj, Pakao, Pek.

U idućem nastavku radićemo predstavljanje preostalih samoglasnika i i u, ali i r

Stenografija kao veština pisanja (2)- učenje na daljinu

4.50 (90%) 2 Ako ste već stigli dovde skoristite mogučnost da komentarišete, podelite, ocenite … Nije obavezno ali može da koristi. Hvala na utrošenom vremenu.

(Visited 599 times, 1 visits today)