Close

Stenografija (1), veština pisanja, za ili protiv

Pisci vole da naglase kako pišu po četiri do pet sati dnevno. Zar im onda ne bi bilo bolje da uz pomoć stenografije veštine brzog pisanja to napišu za jedan sat? Time se svakog meseca uštedi stotinak sati, ili više od hiljadu na godišnjem nivou. Vredi li razmisliti i malo se potruditi ako znamo da je moguće učenje stenografije i na daljinu.

cropped-korespodentna-stenografijad0b0.jpg

 Mentalne-veštine-debatna-stenografija1Debatna stenografija; ZZUNS; Beograd; 1995, str 45

Stenografija veština i brzina pisanja – malo istorijata

Stenografija (narodski kratkopis ili brzopis) je povećana brzina pisanja koja omogućava da se sa što manje napora napiše više nego običnim pismom. Pošto je moguće učenje ove veštine vežbanjem i na daljinu tekst iznosi dobre i loše strane takve odluke.

Kako zapisati sve je problem od antičkih vremena. Tad su nastale „Tironove note“, zapisi Ciceronovih govora koje je beležio njegov tadašnji rob Tiron. Veština beleženja zvala se tahigrafija. Bila je to prethodnica današnje stenografije koja je počela da se razvija početkom 17 veka, kad je reč prvi put upotrebljena.

Stenografija se uobičajeno deli na geometrijsku i grafičku. Geometrijska koristi crte i delove kruga u raznim položajima dok se grafička bazira na delovima slova koji se lako pišu i spajaju. Isti jezik može da koristi obe vrste.

Moguće je dalje kombinovanje. Tako su Amerikanci pre jednog veka izradili svoju stenografiju „elipsnog sistema“ kod koje se samoglasnici ispisuju kao i kod obične azbuke, dok su suglasnici sastavljeni od delova elipse. Istovremeno postoje drugi sistemi gde se samoglasnici retko pišu, već se naglašavaju tako što se suglasnik ispred malo izdigne, spusti, podeblja ili preseče sledećim suglasnikom.

Stenografska literatura

Na naše prostore stenografija je stigla sredinom devetnaestog veka  ali se u izdanju iz 20032J.Babić, Ž.Šindolić,M. Ilić; Stenografija, korespodentna stenografija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.g taj podatak ne pominje (videti sliku ispod), već se kreće od 1871 g kad je u Skupštini izražena želja da Vlada nabavi stenografa. (str 14).
стенографија-предговор                                                 Mentalne-veštine-stenografija-veština-brzog-pisanja3Slika: Predgovor „Srbske stenografije“ ( 1864)

Knjiga „Stenografija, geometrijski sistem“ se pojavila 1924 g (V.Kosanović, V.Stanojević, drugo izdanje 1931 g), ali sistem nije zaživeo. Danas su u primeni srpska i hrvatska stenografija 4 http://www.stenograf.hr/povijest , viđeno 10. januara 2017. g sa „neznatnim razlikama“ (Radić, 1951:3) . Obe su se razvile pod uticajem Gabelsbergerove ideje „crtanja slova“. Pomenimo i da je na ovim prostorima razvijana i slovenačka stenografija (tesnopis češky).

Recimo i da su se sredinom 20. veka štampale knjige na kojima je naglašavano da je reč o srpskohrvatskoj stenografiji (1951 Radić), jer su stenografska slova u početku nastala od delova običnih slova. Autori geometrijskog sistema nisu naglašavali da li je to srpska ili  hrvatska stenografija. U tom vremenu (1924-1931 g) nije bilo bošnjačkog jezika što danas nije problem jer se koriste ista slova. Crnogorci bi zbog većeg broja slova (2) trebali da ulože mali dodatni napor.

literatura-stenografijа

Mentalne-veštine-stenografija-veština-brzog-pisanja5Slika: Stenografski udžbenici iz 20 veka (na srpskom i srpskohrvatskom)

Stenografija kao veština pisanja (PROTIV)

Pojavom raznih tehničkih pomagala stenografije u praksi skoro da nema. Zbog nepostojanja potrebe stenografija se više ne uči u školi. Drugim rečima, stenografiji je odzvonilo.

Društvo se za takvu odluku pripremalo još od pojave prvih magnetofona i džepnih diktafona. Danas kad svaki mobilni telefon ima video kameru dok Gugl u ponudi ima direktno diktiranje „u papir“. Čini se da je odluka o blagovremenom proterivanju stenografije iz škole bila vizionarska i sasvim na mestu. U Srbiji je moguće polaganje za zvanje debatnog stenografa ali se časovi pohađaju privatno.

Jedan od ubitačnih argumenata „protiv“ stenografije je i činjenica da je za ovladavanje ovim umećem potrebno vremena koliko i za učenje nekog stranog jezika. Zar nije onda mudrije drugačije trošiti vreme?

Vreme uloženo u vežbanje stenografije nam se višestruko vraća kroz kasnije vremenske i živčane uštede. Običnim pisanjem se dešava da ruka ne stiže da zapiše sve, zbog čega se u glavi stvara dodatna zbrka. Kod stenografskog pisanja često se dešava obrnuto. Ruka koja je dugo smatrana za kočničara sad osvetnički čeka da se misao formira. Na kraju se dešava impresivno pomirenje i skladno dejstvo ruke i glave. Ujedno, to je stenografski ideal. Tada je broj poteza rukom izjednačen sa brojem slogova.

Možda uskoro nećemo morati ni da diktiramo. Možda će se sve rešavati sa venčićem elektroda na glavi. Možda će uskoro iz glave vaditi zvučne, pokretne trodimenzionalne slike, posle čega i tastatura postaje suvišna.

Svi koji tako misle u nastavku teksta će videti manipulativni pokušaj Toma Sojera da uživa u bojenju ograde. Stoga dobronameran savet da na ovom mestu zadovoljno završe čitanje ovog teksta. Neka slobodno napuste čas noseći sa sobom apsolutno održivo uverenje da stenografija danas predstavlja balast.

Stenografija kao veština pisanja (ZA)

Učenje brzog pisanje počinje „korespodentnom“ stenografijom koja obuhvata osnovna pravila i elemente predstavljanja i pisanja: slova, reči, prefiksa, sufiksa, skraćenica, kao i građenje reči od skraćenica. Posle prvog časa i upoznavanja sa osnovama počinje primena naučenog kroz stenografsko pisanje. Istovremeno radimo prepisivanje običnim pismom i sređivanje teksta.

Potrebno je ispoštovati ove korake jer sa svakom vežbom pišemo lepše, brže ali i drugačije. Jednostavno stenografija nije mehanička radnja već predstavlja umno mehanički napor. Paradoksalno u početku učenja može da se pojavi zamor (ništa strašno), ali kasnije kad proniknemo u suštinu umaranja skoro da nema.

Postoje mnoga pojednostavljenja prilikom stenografskog pisanja počev od jednostavnijih slova, preko posebnih simbola za sufikse i prefikse, kao i za suglasničke grupe. Posebno je zanimljivo da kod „crtanja slova“ mnogo reči može da se napiše na dva ili više načina bez ikakve bojazni da nećemo umeti da pročitamo ono što smo zapisali. Isto tako postoje i „sigle“, gotove, kombinovane i napisane reči.

Manjini koja nastavlja da čita pominjem i izraz koji je već nestao: „metagrafija“. Danas se umesto njega koristi izraz „debatna“ stenografija, kojom se barata tek pošto se dobro savladaju osnovni elementi korespodentne stenografije – pisanje od 60 do 80 reči u jednom minutu. Viši debatni stenografi dostižu impozantne brzine pisanja preko 120 reči u minutu.

Veština stenografskog pisanja

Radi se o usavršavanju ne samo stenografije kao veštine pisanja već i  o boljem poznavanju maternjeg jezika. Reč je o još kraćem i bržem pisanju, samim tim i mišljenju. „Jezikom se svakodnevno služimo, govorimo ili pišemo. Ali o jeziku retko kad i razmišljamo6M.Šipka, Zašto se kaže, četvrto izdanje; Prometej; Novi Sad, 2008, str 5“. Dodajmo, kvalitetno mišljenje i pisanje podrazumevaju bolje poznavanje jezika i da stenografija kroz usavršavanje i izmene u potpunosti prati duh svog jezika.

Kako smo već pomenuli kad pišemo običnim pismom ili kucamo direktno dešava se da se misli sustižu i prestižu, dok se istovremeno sapliću. To je deo kad se „pogodi žica“ pa reči izlaze iz nas bez milosti i bez pardona. Uzgred mnogi zbog toga i pišu prihvatajući to kao  jednu od blagodati koju im niko ne može oduzeti, bez obzira na tiraž koji nosi dozu neizvesnosti.

„Neka vam kanali između mozga i vrhova prstiju budu otvoreni – dopustite da prenosioci vaših impulsa veselo poskakuju u smeru stranice“7J.Novaković, Radionica pisanja fikcije, Algoritam, Zagrem, 2007, str12, kaže pisac asocirajući da kucanje po tastaturi zbog velikog broja nervnih završetaka u vrhovima prstiju može da bude blagotvorno za pisca. Dodajmo da „crtanje“ slova, slogova i rečenica podrazumeva sinhroni rad leve i desne hemisfere zbog čega je saobraćaj na mostu (Corpus callosum ) između njih prilično zakrčen. Zar to nije put za revitalizaciju moždanih funkcija i razvoj kreativnosti,  isto onako kao što to činimo vežbanjem sa nekim muzičkim instrumentom?  I paradoksalno pitanje, zar se u mentalnoj posvećenost kad intenzivno koristimo obe hemisfere ne krije tajna neumaranja? Ako je tačna tvrdnja naučnika da pisanje rukom razvija mozak više od pisanja tastaturom onda stenografija razvija mozak više od običnog pisanja rukom. 

Zašto autor misli da je učenje stenografije vredno truda?

Pisci, stenografi hvataju sve što izlazi i sve što „hoće“ da izađe iz njih. Um i tema o kojoj žele da pišu se u toj početnoj jurnjavi „stižu“. To još uvek ne znači gotov tekst ali znači veliku uštedu u vremenu. Vreme i dalje ostaje rezervisano za pisanje.

Možda više nema potreba za hvatanjem beležaka ali potrebe za pisanjem, čitanjem i kreativnošću još uvek postoje. Zato manjina koja se bavi pisanjem možda ne treba da žuri sa odbacivanjem nečega što „radi“ u ime lenjosti ili progresa. Osobe koje misle, govore i pišu „možda“ korišćenjem stenografije iz sebe mogu da izvuku više, kako za sebe tako i za čitaoce.

Stenografija traži dobro poznavanje jezika kojim se služimo što je jedan od uslova dobrog pisanja. Istovremeno vežbanjem i razumevanjem stenografije razvijamo i jezik kojim mislimo i pišemo. Jednostavno počinjemo jezik da posmatramo na drugi način bojeći ga još jednom dimenzijom što nam tokom pisanja širi vidike.

Postoje mnoga pojednostavljenja prilikom stenografskog pisanja počev od jednostavnijih slova, preko posebnih simbola za sufikse i prefikse kao i za suglasničke grupe. Posebno je zanimljivo da mnogo reči može da se napiše na dva, tri i više načina bez ikakve bojazni da nećemo umeti da pročitamo ono što smo zapisali. Isto tako stenografija postoje sigle, gotove, kombinovane i napisane reči.

Radosav Lazić, Kragujevac, 2017

Prilog: Tekst iz knjige „Debatna stenografija“ , ZZU i NS, Beograd, 1995.

—————–

Savet za samouke

Ako hoćete da naučite stenografsko pisanje počnite od novijih knjiga izdatih krajem prošlog i početkom 21 veka, zbog primenjenih poboljšanja do kojih se došlo praksom. Na primer slovo „m“ se u početku pisalo na „samo“ jedan  način. Danas se na kraju reči piše drugačije, potezom olovke odozdo na gore, kao i slovo „v“ koje se takođe piše na dva načina.

Autor teksta svoje kompletne materijale za korespodentnu stenografiju metodički uobličene namerava da izloži ovde ili putem kanala 🙂   

Stenografija (1), veština pisanja, za ili protiv

5.00 (100%) 3 Ako ste već stigli dovde skoristite mogučnost da komentarišete, podelite, ocenite … Nije obavezno ali može da koristi. Hvala na utrošenom vremenu.

(Visited 307 times, 1 visits today)
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of
Optimized with PageSpeed Ninja
shares