Close

Stenografija, veština pisanja – učenje na daljinu (3)


2. 1. Dupli znaci kod pisanja suglasnika „V“,“J“,“M“,“Š“

2. 2. Pisanje i predstavljanje samoglasnika „I“

2. 2. Pisanje i predstavljanje samoglasnika „I“ na početku i na kraju reči

2. 3. Pisanje i stapanje samoglasnika „I“ u dugim slovima

S obzirom da se bliži početak vašeg ozbiljnog samostalnog vežbanja još jednom prilažemo stenografsku azbuku, ovaj put na većem formatu. Azbuku možete da odštampate i koristite za podsećanje.

 

Стенографија азбука и графички приказ слова = Stenografija i grafički prikaz slova 

U tu svrhu prilažem i stenografski papir za pisanje. Podsetiću vas i da je to papir kojim se služimo u početku. Kasnije koristimo obične sveske sa linijama. Na kraju možemo (a i ne moramo) da koristimo papir bez linija. Druga linija odozdo je osnovna. Prva donja linija je donja međa . Linija iznad osnovne je gornja. Linija na vrhu je gornja međa.

Stenografski papir = Стенографски папир

Posle naredne lekcije za koju je ostavljen suglasnik U može da izvede ozbiljniji prelaz na stenografsko pisanje koje ćemo na sledećim časovima nastaviti da kratimo, tesnimo, ubrzavamo i pojednostavljujemo. Ako stenografskom pisanju posvetite 20-30 minuta dnevno počećete da pišete ne samo brže već i kvalitetnije. Povratka nema J

Sad bi konačno valjalo da se počne sa vladanjem svim slovima i polako se prebacivati na stenografsko pisanje. Nije loše uvežbavati ruku koju smo može biti malo zapustili kad je pisanje u pitanju. Ne mora to da bude baš pravo vežbanje kaligrafije, ali malo rutine nije na odmet.

 

2.1. Dupli znaci kod pisanja suglasnika V“,“J“,“M“,“Š“

Znaci (prikaz 1) za navedena slova pišu se na početku i u sredini reči, dok se znaci (prikaz 2) pišu na kraju reči. Pravilo se delimično urušava pisanjem slova V koje može i u sredini reči da se piše prvim načinom. Pravilno je ali i razumljivo u oba slučaja. Kako će se pisati nekad zavisi od našeg afiniteta, nekad od položaja ruke pre nego smo stigli do slova ili sloga.

To je sve za ovaj podnaslov. Ostaje vam da smišljate reči i vežbate.

 

2.2. Pisanje i predstavljanje samoglasnika I“

2.2.1. Pisanje samoglasnika „I“ na početku i na kraju reči.

Samoglasnik I na početku reči pišemo njegovim azbučnim znakom. Pišemo se od osnovne linije do polovine razmaka linije iznad. Retko ovaj samoglasnik pišemo i na kraju reči, ako procenimo da je to neophodno.

U početku ako se gradivo nagomila može da izgleda komplikovano da se doda još jedno pravilo: Kad je glagol u infinitivu samoglasnik I ne pišemo. Zato je možda zgodno u početku zaboraviti na ovo pravilo dok se malo bolje ne ovlada materijom. Posle početnih vežbi i sami ćete doći do ovog zaključka. Videti prikaz 3 u vežbama.

2.2.2.  Predstavljanje samoglasnika I“

Prilikom predstavljanja ovog samoglasnika pomeramo se na međuliniju koja se nalazi iznad osnovne linije. Na taj način smo predstavili slog koji se završava sa I  . Tokom pisanja nam to mesto postaje osnovna linija za pisanje, sve dok se ne stvore uslovi za povratak na osnovnu liniju. Ako reč i u drugom slogu ima I nastavljamo da se penjemo po istom principu. Sledeći ovo pravilo kod pisanja pojedinih reči kao što je „ki-ki-ri-ki“ dolazi do priličnog odskoka sa osnovne linije. O ovome ne treba puno brinuti jer takvih je reči zaista malo o čemu se vodilo računa. Sem toga uvek možemo takvu reč da podelimo na dve i da se previše ne udaljavamo od osnovne linije.

U prikazu 4 vidimo kako to izgleda u praksi. Uočavamo da teoretisanje bez prakse može da bude zastrašujuće, dok će se isto pravilo sa malo prakse zalepiti za vas samo od sebe J Evo tog zastrašujućeg objašnjenja. Ako slog na početku reči počinje slovom I onda se slovo ne predstavlja nego se piše. Ako se prvi slog završava sa slovom I ona se slovo predstavlja tako što pisanje počinje sa imaginarne I linije koja se nalazi iznad osnovne linije na pola odstojanja do gornje linije. Drugi i treći slog se istovremeno i pišu i predstavljaju jer se pisanje svakog sledećeg sloga koji završava na I pomera za pola rastojanja naviše. Obratite pažnju da pojedine reči možemo da pišemo na dva načina. Tako će nam u početku reči poput „Biba“ ili „Bidža“ biti jednostavnije da napišemo polazeći od osnovne linije. Kasnije kad se poveća brzina pisaćemo ih polazeći od I linije. Oba načina su pravilna.

 

2.3. Pisanje samoglasnika I“ i njegovo stapanje sa dugim slovima

 

Kod dugih slova koja se završavaju oštrinom (T, F, H) samoglasnik I se stapa tako što se ovi suglasnici podebljaju pri kraju, u drugoj polovini dugog slova. Tako nastaju slogovi TI, FI i HI. Ako se T i F podebljaju na prvoj (gornjoj polovini) dobijamo slogove IT i IF. Kod suglasnika Č i Ć samoglasnik I stapamo tako što Č i Ć završavamo oštrinom (prikaz 5).

Kod dugih slova sa zatvorenom oblinom (Š i Ž) samoglasnik I se stapa tako što se Š i Ž uvećavaju za slovo male veličine, tačnije za slovo I. Ovim se slova Š i Ž (koja sad čitamo kao ŠI i ŽI) protežu od gornje linije do donje međe (prikaz 6).

Radosav Lazić februar 2017

Prilozi: Стенографија представљање слова „И“, учење на даљину. Вежбе уз лекцију 2. = Stenografija predstavljanje slova „I“, učenje na daljinu. Vežbe uz lekciju 2.

newest oldest most voted
Notify of