Close

Najinteligentniji koji to možda nisu (II) deo

Pojašnjenje “najinteligentnijih” 

Tekst “Najinteligentniji koji to možda i nisu” je nastavak naručenog tekstaStudenti generacije, naročito itneligentni i zablude”. Ovde se bavimo zabludama koje imamo o članovima Mense što je dva posto (2%) najinteligentinijh među nama. Neki od Gospode članova poput našeg ministra Đorđevića se ponašaju kao da se uz svu tu inteligenciju genijalnost podrazumeva. Nešto kao nokat i meso.

Ovim tekstom pokušavamo da odgovorimo da li su članovi Mense najinteligentniji u svemu? Zašto možda nisu (ili jesu) i da li se genijalnost podrazumeva?

Genijalnost

Demistifikovanje kategorije 2% najinteligentinijih počinjemo i završavamo sa pomenutim ministrom. On voli da nam to nekako diskretno ali redovno natukne kako bismo utvrdili gradivo i korigovali ponašanje.

Zašto se ne bismo korigovali ako ga i njegov šef, student generacije Vučić oslovljava sa “Genije”. Znajući onu narodnu “ja tebi serdare ti meni vojvodo (a samo mi znamo..”  finansista Đorđević se u genijalnosti “pronalazi”. 

Pojašnjenja

Uz izvinjenje dvostrukom ministru moram da kažem da pojmovi “član Mense” i “genije” nisu istovetni ni po sadržaju ni po obimu. Član Mense se postaje posle uspešno rešavanja testa što traje 40.tak minuta. To što od ukupne populacije 2% bude kvalifikovano za članstvo ne znači automatsku genijalnost.

Poistovećivanje člana Mense sa genijem je Vučićevo tumačenje onoga što Đorđević voli da čuje. Ovo se lako demantuje. Na sajtu Mense se pošteno kaže da je u pitanju rezultat koji predstavlja “količnik sposobnosti pokazane na testu i životne dobi”.

Vučićeva ideja da mi pomislimo kako u SNS-u pored njega ima još genijalnih zvuči genijalno. Potencijalni kritičari bi trebali dobro da promisle pre nego sa njima uđu u raspravu o bilo čemu

Iz drugog ugla

Pored zagovornika testiranja koji bi da testovima reše sve oduvek postoje i više/manje umereni protivnici. Neki se bave usavršavanjem testova, drugi analiziraju primenu i tumačenje rezultata. Treći prate šta se u stvarnom životu dešava sa članovima Mense.  Četvrti predlažu drugačije skaliranje odnosno vrednovanje rezultata itd.

William-Stern
Definicija-IQ-a-Stern-1912-godina

Tako se u vreme Binea (XIX) nije pravila razika između inteligencije i kreativnosti. Drugi su smatrali da je IQ nepromenljiva rođenjem stečena kategorija. Treći su i danas spremni da daju ruku (i Nobelovu nagradu) su belci inteligentniji od crnih.

Kasnije se ustanovilo da inteligencija i kreativnost nisu isto, ali da stoje u visokoj korelaciji. To znaju i u Mensi pa članovima nude usavršavanje. Inteligentiniji su bolji u uočavanju novih veza, zbog čega uče lakše i brže od drugih, naravno ako su motivisani.

Genije-na-poslu
Najinteligentniji-koji-to-možda-i-nisu

Princip doživotnog učenja nas podseća da mnogo toga može (i treba) da se radi na svekolikom poboljšanju pa i mentalnom čime se jednom za svagda postignut skor na testiranju dovodi u pitanje. Utvrđeno je i da su crni dečaci sa američkog severa inteligentiji od belih dečaka sa juga Amerike. 

Iako danas nedostaje mnogo konačnih odgovora ipak se može reći da je Gardner zabo glogov kolac u mnoge od Mensinih stavova zasnovanih na visokom IQ-u.

Teorija višestrukih inteligencija

Gardner je svojom knjigom 1983 godine1 pomerio u stranu stavove koji su se bazirali na koeficijentu lingvističko-logičko-matematičke inteligencije koja se meri testovima. Tako smo dobili i odgovor kako/zašto neko sa IQ-om od 150 radi kod nekog čiji IQ ne prelazi 100.

Odgovor leži u interpersonalnoj inteligenciji koja je u životu važnija od Mensine. Jednostavno ako nam loše ide matematika upisaćemo jezički smer. Ali ako smo loši u interpersonalnoj inteligenciji (koju Mensa testovi ne mere) grešićemo u komunikaciji. Grešićemo: u vezama na kratke i duge staze, kod izbora: zanimanja, partije, saradnika, učiteljice, kod vaspitanja dece … 

Gardner je pokazao da ne postoji samo jedna vrsta inteligencije već da je u pitanju spektar od sedam glavnih vrsta2. Kasnije je popis proširen na 20 vrsta inteligencije uz opasku da spisak ne mora da bude konačan. 

Tako je interpersonalna iteligencija podeljena na četiri podvrste: vođstvo, sposobnost negovanja veza i zadržavanja prijatelja, sposobnost rešavanja sukoba i sposobnost društvenog analiziranja.

Ako bismo kratko pomenuli emocije koje “nestručnom upotrebom” i nepoznavanjem mogu da nam donesu puno snage i slabosti shvatićemo nemoć standardnih psihometrijskih instrumenata (bez poligrafa).

Zbog svega Gardner ne definiše inteligenciju kao sposobnost snalaženja u nepoznatim situacijama već kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranja proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.

Recimo i da je Gilford zaključio da inteligenciju ne možemo da analiziramo kao jedno sposobnost.      

Mensa i teoretičari zavere      

Ako podržimo teoretičare zavere i javne ličnosti koje tvrde da smo okupirana zemlja na čijem je čelu kompradorska elita onda Mensini testovi zaista “gube na snazi”. S obzirom da (1) živimo u zemlji gde je sve korumpirano (školstvo, zdravstvo, vojska, policija, religija…) i da (2) u Mensi jedino psiholog zna kako je urađen test te da (3) niko sem psihologa nema uvid u test ostavljam čitaocima na volju mogućnost zlonamerne zamene testova, bez sumnje u Mensu i njenog psihologa.

Srbija neupućenima liči na obećanu zemlju u kojoj je mnogo vozača i konobara ostvarilo najluđe snove. Ako dodamo i brojne “taze”  doktore nauka kao da nemamo pravo na sumnju: “Srbija je obećana zemlja”.

Sa druge strane ako presložimo kockice pa vidimo da se snovi ostvaruju jedino članovima SNS-a mišljenje se koleba. Da li su u pitanju “nadljudi”, “bogoljudi” ili obične “jajare koje se više ne krste” zbog prolaska “neke druge inicijacije”? 

Teoretičari zavere ne odustaju. Govore o dvostrukim standardima u školovanju, nešto poput “tvrdog” i “mekog” juana u Kini. Oba juana služe za plaćanje ali samo jedan može da se konvertuje u drugu valutu, dok se drugim kupuje socijalni mir. 

Pošto MI 6 može da ima uvid u rad Mense mnogo “naših” članova (čast izuzecima) bi davno bilo odvedeno odavde. Zato teoretičari zavere po tim pitanjima rado citiraju profesora Zeca .

Čak iako smanjimo globalni doživljaj ostaje problematičnost Mensinog testa na lokalnom nivou. Ako je nekako “provaljen” (nikakvo čudo za Srbiju) onda nije upotrebljiv. Ako u Mensi promene test onda je lakši (ili teži) od prethodnog, što nije isto.    

Najinteligentniji od najinteligentnijih

Postoje pokušaji “objektivnog” određivanja IQ-a znamenitih ličnosti kroz istoriju pre upotrebe Mensa testova što treba uzimati sa velikom rezervom. Kao što iz pesme slutimo da “nije život jedna žena”, tako iz prakse znamo da život nije Mensa test.

Tako na listama koje propagiraju ugledni članovi Mense koji o tome pišu knjige3 liste koje se iznose u mnogome nerviraju teoretičare zavere među kojima je puno inteligentnih, ali i mudrih. Oni odbacuju stare liste genijalnih kao i nove koje se stvaraju posle izlaska Gardnerove knjige4.

Teoretičari zavere tvrde da su liste stvorene posle pada Berlinskog zida dok su Rusija i Indija bile na kolenima, dok Kina nije ubacila u petu brzinu. Po njima liste su na perfidan način želele da preoblikuju i “zacementiraju” istoriju koju su pisali pobednici krajem XX veka dok je svet bio unipolaran5. Na listama nema Rusa, Kineza, Indusa, Nikole Tesle …          

Uskoro trići deo. 

Radosav Lazić

 

 

  1. Frames of Mind[]
  2. lingvistička-logičko-matematička, prostorna, muzička, telesno-kinestetička, interpersonalna, interpersonalna i naturalistička inteligencija[]
  3. Toni Buzan i Rejmon Kin u delu Knjiga genija[]
  4. Howard Gardner, Frames of Mind, 1983 g[]
  5. Michael Gelb, How to Think like Leonardo da Vinci, 1998[]