Close
Studenti-generacije-Balkan

Studenti generacije, naročito inteligentni i zablude I deo (naručen tekst)

Današnja tema su studenti generacije i nadprosečno inteligentni. Preciznije u tekstu će biti reči o zabludama koje nam se ovim izrazima sugerišu. Videćemo da li su u pitanju neke više, običnima nedostižne elitne kaste ili im je marketing dobar. Nekad se o njima govori sa čuđenjem, nekad zlurado, nekad servilno. No krenimo redom.   

Među političarima se posebno ističu Aleksandar Vučić , Ivica Dačić i Zoran Đorđević. Prva dvojica su bili studenti generacije dok je treći član Mense organizacija koja okuplja najinteligentnije. 

Ako bi neki stranac trebao da proceni Srbiju na osnovu gorepomenute trojice na vlasti verovatno bismo kao društvo dobili visoku prelaznu ocenu. Uz saznanje da pomenuti sa svojim klikama Srbijom vladaju decenijama ne bi bilo nikakve dvojbe. Neupućeni bi mogli samo da nam zavide.  

Stranac bi bio nemalo iznenađen kad bi čuo da nama i dalje odlaze najbolji dok mi kao društvo tonemo sve dublje. Uz opasku da smo i sami učesnici u tome možda je vreme da kao glasači i roditelji stavimo prst na čelo i razmislimo. Možda nismo ni najbolji ni najinteligentniji ali smo dovoljno mudri za preispitivanje.  

Odnos društva prema studentima generacije

Društva na Balkanu obiluju primerima sagrešenija o ovu decu. Pored toga što ih školujemo za izvoz kao društvo nismo u stanju ni da ih prepoznamo blagovremeno. Reagujemo retko i nedovoljno, najčešće pod pritiskom javnosti, ako moramo jer nema ko da nas leči npr.

Puno darovite dece regrutuju domaće i strane firme koje ih lako pronalaze na zadovoljstvo svih. Napomenimo možda prvu grešku: deca običnog poštenog sveta se od malih nogu utucava u glavu da “sreća ne stanuje ovde”. Ko bi ih krivio zbog toga

Krkobabićev-Mali
Studenti-generacije-i-realnost

Da li se državni aparat pri tome zloupotrebljava? Naravno, odgovor je pozitivan kao vrata. To se zloupotrebljava uvek kad se može? Ako se zapitamo da li može i treba drugačije odgovor je “kad se mora” takođe pozitivan.

 Studenti generacije i “najinteligentniji” u realnom životu

Problem, metastaza sistema

Neprovereno-ali-“divno”-zvuči-i-“odzvanja”

Kad je sistem duboko poremećen poput našeg za odgovore je potrebno kvalitetno razmišljanje . Ako razmišljanje izostane dešavaju se “revolucionarna” rešenja. Sa druge strane znamo da takva rešenja makar se dešavala samo u glavi imaju i dalekosežne negativne posledice.

Naš problem je što smo kao društvo “ogrezli” u: kriminal, korupciju i nepotizam. Kad bolest uzme maha sistem poput živog organizma gubi moć samoregulacije i vraćanja u normalu te nastupa metastaza. Zbog metastaze sistema oni koji veruju u sebe odlaze iz zemlje ne želeći da se valjaju u blatu.  

Zbog toga, objasnili bi na pijaci “tonemo dupke”. Vreme nam opasno izmiče. Javlja se realna opasnost da se stvari otrgnu kontroli što najčešće vodi u revolucionarna rešenja “preko kolena”.

    Problem u nama

Radi se o našoj nespremnost da priznamo grešku i promenimo mišljenje. Zbog konstantnog zaglupljivanja i zastrašivanja koje se sprovodi mi radije okrećemo glavu od problema. Dok čekamo (ako čekamo) trebamo da znamo da problem niko sem nas neće da nam reši. Pomoć sa strane nikad nije besplatna. 

Mali broj među nama koristi pravo na promenu mišljenja. Bojimo se da nas ne proglase: preletačima, konvertitima, nepouzdanima itd. Za to vreme najgori i najbeskrupulozniji među nama menjaju stranu i prolaze odlično. Usput je jako važno da nas zbog “negovanja” podaničkog mentaliteta nekažnjeno ponižavaju. Naravno da postoje elegantnija rešenja za koja smo trenutno nespremni.

 

Problem studenata generacije  

Studenti generacije su slični najgorim đacima. I jedni i drugi znaju šta “prolazi” u zatvorenom sistemu. Možda nešto malo preko toga, radne navike na primer. Kao što najgori đaci znaju šta profa pita za 6 najbolji znaju šta ispitivač voli da čuje kako da mu se to prezentuje.

Samim tim studenti generacije su dobri za rad u zatvorenom sistemu koji ih pravi. Ako im se posreći ostaju na fakultetu kao asistenti, kasnije profesori. Ali van toga u privatnom poslu nema garancija za uspeh studenti generacije” se ne snalaze baš najbolje. Život je otvoren sistem sa puno iznenađenja.

Ako vratimo film s ovih prostora nekoliko decenija unazad videćemo da su milioni među nama prolazili kroz: ratove, inflacije, hiperinflacije, zemljotrese i poplave, gubitke najmilijih, materijalne gubitke, demonstracije, raspad i prodaju firmi u kojima radimo itd, itd.

Dok se pitate može li gore zaposlite se, formirate porodicu, kupite stan … Ali ne lezi vraže: kredit koji vraćate je u švajcarcima, zgrada je sa smrdljivim zidovima, ispred zgrade je neko odjednom postavio auto put, stan nikako da se završi, isti stan je prodat petorici, beba vam je ukradena i prodata …   

  Uspeh i studenti generacije – rezime

Uspeh je rastegljiva kategorija. Nekima je uspeh siguran posao bez trzavica. Drugi ganjaju dobro plaćen posao, treći prave karijeru, za četvrte to je od svega po malo. Peti bi idealnog bračnog druga s kojim mogu sve, itd.

Isto tako imamo pravo da kroz život menjamo stavove i ciljeve. Kako god ali niko nema tapiju koja traje večno. Možda u početku sve krene kao po loju i da se ubrzo sve rasprši . Nekad krene loše pa bude bolje. Nekad se borimo, nekad mirimo, nekad bežimo, nekad se selimo …

Odličan školski uspeh nije garancija za prosperitet i životnu sreću iako nije greška takvima dati šansu sa oročenim rokom trajanja. Nekad je to 100 dana, nekad više. Ali ako u zacrtanom roku nema rezultata to je znak da dotičnoj osobi  “nešto” ipak fali za uspeh.

Dačić i Vučić – “uspešni” studenti generacije

Pre nego objasnimo uspeh ukažimo na “pukotine”. Ako je neko pre mnogo godina bio student generacije bez dana radnog staža u struci više je negativna nego pozitivna preporuka. Pitamo se otkud onda oni tu?

Ponizni-Ivica-Dačić
Studenti-generacije-na-istom-poslu

Radi se o “poslušnicima” kako ih naziva Karen Arnold1 Obojica su postali portparoli svojih političkih partija i nastavili da rade ono što su jedino znali – udvarali su se uplašenim, dezorjentisanim, zabrinutim potencijalnim biračima.

Iskoristili su stečenu medijsku popularnost, prigrabili moć i dotukli političke očeve. Nastavili su da rade isto uzdajući se u kratku pamet biračkog tela. Danas mnogo glasača veruje da da njih dvojica umeju da rade jedino kampanje za sebe i svoje ortake i da to rade neprekidno opipavajući puls naroda protivrečnim izjavama o svemu i svačemu.         

 

Svoju moć pomenuti dvojac (studenti generacije) “učvršćuju” izborom svoje prve postave. To su u najmanju ruku nestručni (Vučić) ili korumpirani (Dačić) kadrovi. Pored takvih “gromada” oni izgledaju zaista “impozantno”. Odličan recept dok je stanje u državi normalno. Kad nastupe teški trenuci od takvog okruženja može da nastupi samo šteta. 

Svojim manevrima studenti generacije dojučerašnji portparoli su prigrabili čeone pozicije Srbije. Sad bi trebali da demonstriraju druge veštine, da primenjuju nova znanja, da povlače dugoročne državotvorne poteze itd. ali njima baš to nikako ne uspeva. 

Zbog prozrelih manevara i “prosperiteta” narod sve glasnije traži ostavke ove dvojice sa svitama. Ujedno se inisistira na izbornima zakonima koji bi im onemogućili da ovakvi studenti generacije sa svojim svitama i prilaze Skupštini.

Zaključak prvog dela

Bez obzira na široko shvaćen pojam uspeha sigurna formula za uspeh ne postoji. Pre pola milenijuma Musaši je priznao i sebi i čitaocima sumnju da je u njegov uspeh upletena i Volja neba. Danas Nobelovac Kaneman govori o sreći, pri čemu nema sigurnog tumača šta je jedno a šta drugo.  

Nema je niko pa ni studenti generacije nemaju tapiju na uspeh. Jednostavno svet je daleko od idealnog mesta i često nije fer. U takvoj gužvi od mogućnosti studenti generacije često ispoljavaju nesigurnost koju su potiskivali i u sebi i od sebe.   

Zamislite ik kako otvaraju firmu i kreću u privatni biznis, nađu se na tržištu i zadesi ih katastrofa koja se dešava većini partijski “nepovezanih” firmi? Šta će svet da kaže u slučaju neuspeha je za njih ubistveno pitanje mada im se nekad dešava da rade za nekog kog preziru jer ga znaju kao lošeg đaka.

 

Čak i kad su neprikosnoveni u onome za šta su se školovali studenti generacije na žalost nemaju mnogo drugih znanja i veština da bi svoje brodiće doveli u sigurnu luku. Ako nam je daleko da se sećamo kako se naš Tesla “proveo” sa Edisonom zapitajte se kako bi se proveo Bojan Martinović u pokušaju da: patentira proizvod, osnuje firmu, iznajmi poslovni prostor, uzme kredite, započne proizvodnju, uradi plasman, naplati …

 

Kraj prvog dela

Radosav Lazić

  1. “Mislim da smo otkrili poslušnike – osobe koje znaju kako uspeti unutar sistema”. I “znati da je neka osoba najbolji učenik u svojoj generaciji znači znati samo da je ta osoba izuzetno dobra u postizanju uspeha koji se meri ocenama. Ta činjenica vam ne govori ništa o tome kako ona reaguje na nestalnost života”, citirano u The Chicago Tribune 29.05.1992.[]