Close
Surreal-Artwork-Man-Gun-Tv-Design

Tajne TV duela i zašto ih se Vučić plaši (naručen tekst)

Moram odmah da kažem da je tekst „Tajne TV duela … „ naručen sa ovim naslovom. Složiću se s onima koji mi budu prebacili da je objektivnije „Tajne TV duela – da li ih se Vučić plaši“, umesto „zašto“ ih se plaši. Sa druge strane ako Vučić već nekoliko godina „izbegava“ TV duele ostaje nam da se zapitamo i „zašto“.

TV dueli idu uživo. Imaju svoju publiku koja voli da ih konzumira. Jeste li se zapitali zašto su tako malo zastupljeni na našim televizijama? O TV duelima se priča i pre i posle. Gledanost privlači firme koje se reklamiraju. Reklamiranje se naplaćuje. Od naplate žive svi: vlasnici, zaposleni, država … (dobar je redosled nabrajanja). Gde je logika? Zašto ih nema? Zašto su sklonjeni majstori koji vode takve emisije? Ko je tako pametan? Na kraju koja je to “ preduzetnička pamet“ i koja je to „profitabilna“ logika? 

Skrivene mogućnosti TV duela

Skrivene mogućnosti TV duela su prvi put efektno demonstrirane 1960. godine u Americi. Tad su koplja ukrstili potpredsednik Ričard Nikson (Richard Milhous Nixon, 1913-1994)) i senator Džon Kenedi (John Fitzgerald „Jack“ Kennedy, 1917-1963). Radilo se o prvom sučeljavanju suprotstavljenih predsedničkih kandidata pred TV kamerama. Tom prilikom je Kenedijev tim svesno  i majstorski ubio Niksona „kao zeca“. Još tada su postavljena pravila koja se u našoj zemlji i dan danas zloupotrebljavaju.

Krenimo redom. Iznećemo većinu stvari o koijma Nikson i njegov tim nisu vodili računa. Za TV duel su bila pripremljena dva studija ali i dva odela za Kenedija. Pošto je Nikson došao u svetlom odelu odveden je u studio sa svetlom pozadinom gde ga je čekao odmorni Kenedi u tamnom odelu.

Da je Nikson došao u tamnom odelu Kenedijeva ekipa bi ga odvela u studio sa tamnom pozadinom, dok bi Kenedi oblačio svetlo odelo.   

Nije bilo slučajnosti ni sa govornicom. Namerno je odabrano postolje koje otkriva čitavu figuru. Kenedijevi su znali za Niksonovu operaciju kolena želeći da i to okrenu protiv njega. Samouvereni Nikson je na TV duel došao ležerno odeven direktno iz kampanje, bez dana odmora. Nije se obrijao a odbio je i šminkera. Kenedi je svemu tome pristupio drugačije.

Tok TV duela Nikson-Kenedi

Tokom TV duela Nikson se ponašao prirodno ne znajući da kamere stvari tumače malo drugačije. U pojedinim momentima nije ličio na potpredsednika već na prosjaka koji je na ulici pozajmio dva broja veće odelo, kako bi ga pustili da uđe. Pravio je grimase. Znojio se malo više (što je „rešeno“ jakim reflektorima uperenim u lice). Zbog povrede kolena nije mogao mirno da stoji. Pomerao se (pripremljene kamere su to uredno beležile).

Sve u svemu, Nikson je bio koncentrisan samo na pitanja ali je brojnim neverbalnim gestovima slao poruke slabe, nesigurne osobe koja pride nešto krije. Za neopredeljene glasače koji preziru političare dovoljno.  Stoga je bilo „tako normalno“ i „opravdano“ da i tokom odjave emisije bude dobrim delom zaklonjen.

Nikson je verovao da je dobro pripremljen i da zna o čemu govori, čime je promašio suštinu TV duela. 

Jednostavno, pogrešno je programirao sebe čime je u etar poslao mnogo, za njega loših neverbalnih poruka koje u konačnom čine većinu komunikacije. Ljudi to sebi mogu da urade. Rade to svakodnevno. Dešava se svima. Desilo se i Niksonu. Setimo se eksperimenta  „da li ste videli gorilu“

 

TV dueli i nova pravila

Kao što znamo, Kenedi je postao sledeći predsednik Amerike. Sa druge strane, Nikson nije odustao. Naučio je „pravila“. Prilagodio se i nakon toga predsednikovao dva puta. Zahvaljujući novinarima u aferi Votergejt je uhvaćen sa prstima u džemu. Podneo je ostavku desetak dana pre isteka mandata, nakon čega je pomilovan. 

Elvis Presley Richard Nixon Black A
Nikson-Elvis

 Mnogi političari su posle novih pravila koja su skopčana sa TV duelima i medijskim nastupima, radije menjali zanimanje ne želeći da uče „estradno prilagođavanje“. Bio je to razlog više za odustajanje smatrajući da je politika i inače nedovoljno časno zanimanje. Ostaje nam da pogledamo naše političare i još jednom proverimo na čemu smo.

McCarthyism-I_Have_Here_In_My_Hands
McCarthyism-Have-Here-In-My-Hands

Preporučujem čitaocima podnaslov „zablude razmišljanja“  pisan pre godinu dana. U tekstu se skreće pažnja na makartizam uz ogradu „da Vučić možda nije znao“ da manipuliše. Godinu dana kasnije jasan je zaključak da je Vućić svesno pred kamerama zloupotrebio fotografiju.

Dijagnoza

Jedan od zaključaka pomenutog teksta bio je da se mi kao društvo po pitanju važnosti i značaja medijskih sloboda nalazimo gde i razvijen svet, ali pre više od pola veka. Sva društva koja imaju održivi razvoj imaju modele kojima eliminišu korumpirane, lažljive psihopate sprečavajući kolektivni boravak u močvari. Srbija to nije uradila. Zato je Vučić sa ekipom dogurao najdalje, ali u pogrešnom smeru.

Eliminacije novinara čak i fizičke nisu počele sa Vučićem. Svaki sistem je to radio. Setimo se pokojnih: Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića … sumnjivih samoubistava i neuspelih atentata na Aleksandra Tijanića i Milovana Brkića, urednika Tabloida. Dodajmo pretnje smrću Brankici Stanković uz svakodnevno  zastrašivanje i „upodobljavanje“ . Možemo da se spustimo i na lokalni nivo. Tamo nalazimo buljuke malih bednih kabadahija koji redovno pokušavaju da zastraše i ućutkaju novinare

Svi su gušili medijske slobode. Od Tita preko Slobe. Danas se to radi mnogo manje sofisticirano uz zloupotrebu državnih organa. Zbog toga više nema elokventnih voditelja i oštrih pera koji političarima daju isti tretman koji pas daje banderi pored puta1Izjava američkog novinara koja se često citira. . Umesto toga danas im se nazovi novinari klanjaju i javno obožavaju, postavljajući samo naručena pitanja2Možda je ovaj deo malo duži ali sam vodio računa da tekst neće čitati samo građani Srbije koji žive u Srbiji.

Vučićev strah od TV duela

Mnogo je novinarskih pitanja koja niko ne sme da postavi. Razumljivo, radi se o goloj egzistenciji. U medijima su samo „provereni“ novinari i vlasnici medija koji su se više puta „dokazali“. Doduše, problem počinje sa njima jer im Vučić ne veruje. To možemo da vidimo iz nameštenih konferencija za novinare. Poverenje je „ogromno“ iako su novinari probrani a pitanja naručena. Samo je Vučić u kadru.

Vučić je upoznao prevrtljivu ćud vlasnika medija. Svih ovih godina niko od njih nije opekao prste pokušavajući da sačuva dogorelu cigaretu. Radije su se hvatali novih gospodara. To će njemu (opet) da se desi. 

Vučić to zna. Oni znaju da on zna, ali poriču u njegovom prisustvu. Da bi se dokazali izlaze mu u susret kao nikom svom. Kad počne da pada, iznosiće na videlo sve na šta su bili prisiljeni. Utrkivaće se u mazanju. Neki to povremeno čine i sad ako on zaboravi na obaveze koje ispunjava državnim parama.

Iskreno, danas Vučić kao predsednik Srbije ne mora ni sa kim na tv duel. Zato se zadovoljava neprekidnim performansima sa voditeljima koje voda sa sobom. Oni ga pitaju samo ono što im je rečeno. 

Dešavaju se nepotrebna padanja u nesvest, atentati, unapred dogovorene varnice … sve, više-manje providno. 

Od ranije je poznato da se Vučić slabo nosi sa stresom pa kritičari uredno beleže takve situacije.  

Zašto neće biti TV duela sa Vučićem

Vučić je do sada uspevao da opstaje kod neukih u haosu koji sam izaziva, ali je režiranje takvih predstava po ugledu na Makartija sve teže. Treba mnogo statista koji aplaudiraju. Treba dosta naručenih anketa i telefonskih poziva, montiranih snimaka i fotografija. Njegovom protivniku bi trebalo vezati ruke i noge. Usput bi sve trebalo da izgleda ubedljivo i „objektivno“ što je neizvodljivo jer je car odavno go. Kao da sve vapi za iskrom posle koje se gubi kontrola.

 

Zaključimo

Aleksandar Tijanić je u intervjuu za koji je tražio da se objavi posle njegove smrti priznao: ” Ku**im se da ljudi ne bi videli moj strah. I da me zbog tog kukavičluka ne prezru. Zato se pravim hrabar u situacijama koje su ludačke3https://www.index.hr/vijesti/clanak/Objavite-ovo-kad-umrem—Tijanic-Duboko-prezirem-profesiju-kojom-se-bavim-Novinarstvo-to-je-sloj-robova!/709127.aspx”. 

Mnogi vrsni novinari koji su mogli da „izuju“ Vučića tokom TV duela su sklonjeni. Zbog toga oni jesu na gubitku ali i Srbija. Drugi koji mogu da nas prijatno iznenade su zbog egzistencije izabrali „privremenu“ reciklažu, do neprepoznatljivosti. Poput Sarape.

Dodajmo pored kvalifikovanog protivnika, „objektivnih“ voditelja, snimatelja i ljudi iz tehnike, Vučića može da izda i neko iz njegovog okruženja. Tako je oduvek. Zato je sigurno da Vučić ne sme da prihvati takav rizik. Ne kažem da ne bi voleo, ali to vreme prolazi.

Uslovi o kojima Vučić mašta su se promenili iako nam i sad Pink često tokom emisija uživo u pozadini servira slike Beograda na vodi. Makarti bi bio ponosan ali ni on ne bi bio sto posto siguran. 

Potvrda zaključka

Posle duge komunističko-socijalističke nadrilekarske „terapije“ Srbija je pokušala da se leči i sustigne svet uz pomoć disidenata. Počelo je u Rakovici gde su glasači birali između mudrog, odmerenog Borisava Pekića i drčnog, medijski guranog blefera, Vojislava Šešelja.   

Uočivši prevaru (ne baš odmah) građani Srbije su se okrenuli „lekovima iz inostranstva“. Znali su glasači da DOS ne košta puno. Izabrali su ih verujući da biraju manje zlo. Posle ubistva Zorana Đinđića postalo je jasno (ali kasno) da su još jednom prevareni. Srbija je bila uništena i rasprodata. Ostalo je da se rasparča.

Vučić je dobio poverenje obmanuvši glasače. Danas, dok Srbija metastazira, on krši ustavna ovlašćenja krckajući poslednje grame poverenja. Usput je oko sebe okupio sve kojima je do juče pretio hapšenjem i „gvozdenom metlom“.

       

O tome se diskutuje na brojnim nezavisnim sajtovima dok „youtube“ vrvi od priloga o Vučićevoj „pameti“.

Zato slobodno možemo da zaključimo da neće biti TV duela sa Vučićem, osim ako o tome ne počnu i vrapci na grani da pevaju. Tada bi (najverovatnije na jesen) pre raspisivanja izbora povećao penzije svojim sigurnim glasačima koji ne koriste internet, čime bi ih uz malo makartizma pripremio za konzumiranje TV duela na pravi način -sa unapred formiranim stavovima (videti tekstove o „zaglupljivanju“).

Radi se o podatku koji je stigao iz najbližeg Vučićevog okruženja, zbog čega je rano za otkrivanje izvora. Pošto se radi o identičnom zaključku do kog je došao i autor teksta, ovo je dobar trenutak da se to pomene i zaključak malo istakne.

Dodajmo, Srbija će teško preživeti još jedno glasanje sa ovim kandidatima, protivkandidatima, izbornim zakonima i brojačima glasova. Bolje joj je da odmah sebi iskopa grob na kojem će nova-stara vlast naseliti migrante.

Na kraju sa ili bez TV duela Vučić je prošlost. Naravno zbog prirode svog uma on to ne želi da vidi (nije prvi u tome). Ključno je pitanje hoće li glasači videti na vreme da i Srbija može da postane prošlost?  

TV-duel-kojim-se-gasi-televizija
Ispadanje-legendarni-TV-duel-zbog-posle-kog-je-RTV Still-„zgažena“