Close

Zdravlje, terapija i promena – očekivani i neočekivani rezultati

Stari Kinezi su davno zaključili da je promena jedina konstanta u prirodi. Bez obzira da li sarađujemo sa sobom, prirodom ili neposrednim okruženjem. Hteli mi to ili ne promena je neminovnost što je mnogo puta naglašeno.

Promena može da bude brza ili spora, voljna i nevoljna, spoljašnja ili unutrašnja, očekivana ili neočekivana, nužna ili blagovremena … Bez obzira o kojoj i kakvoj je promeni reč naš je stav da se i mi „nešto“ pitamo, što je navedeno kao jedan od razloga za stvaranje sajta. Oni koji smatraju da slobodna volja ne postoji ne čitaju ovakve tekstove niti se promenom bave. Oni (valjda) sve što ih snađe prihvataju bez unutrašnjih potresa i bilo kakvih emocija.  

Pre promene svakako bi trebali da konstatujemo da nas „ima više“. Jedno Ja je ono što smo konstatovali kao problem. To je ono Ja koje puši, drogira se, konzumira alkohol, neumereno jede, ima problem sa dragim osobama, sa kolektivom, komšilukom, grižom savesti ili nečim sličnim. 

Drugo Ja je posmatrač u nama koji o svojim opažanjima obaveštava donosioca odluke i planera. To su oni koji bi da preokrenu situaciju tako što bi nešto promenili. Tu je i Ja koje želi da izvede promenu. I to nije sve.  

U tom „mnoštvu“ naših Ja postoje mnogi koji će nakon promene „profitirati“ na neki način zbog čega bi da sve to ubrzaju pa se i promeni ubrzano raduju. Sportista se nada da će „ubistvom“ pušača ili žderača u nama na takmičenjima postizati bolje rezultate. Intelektualac bi možda s ušteđenim novcem od duvana kupio neku knjigu ili otišao na neki kurs za samorazvoj. Istovremeno neki od naših Ja poput hedoniste ili svađalice su zabrinuti za svoju budućnost. Sve u zavisnosti od toga šta glavno Ja hoće da promeni.

Postoje u nama i likovi koji nisu baš čvrsto ubeđeni da je promena moguća, ali postoje i oni koji bi da se sve to obavi sada i odmah. Da sve bude gotovo još juče kako bi rekle mlađe generacije. Stručnjaci pominju: id, ego, superego, svesno, nesvesno, kolektivno nesvesno, podsvesno… Ili kako u nama istovremeno egzistiraju odrasli, roditelj i dete pa je „sukob generacija“ često sastavni deo vaspitanja i odrastanja. Govori se i o anđelima čuvarima što podrazumeva i postojanje njihove suprotnosti … 

Rešenje tražimo u skladu sa procenom. Pojednostavljeno šta je to što bih Ja trebalo i mogu da radim (ili uradim), pa da se desi ono što Ja hoću da se desi. Možda želim da nešto prestane da se dešava ili da promenim smer koji mi zbog nečeg ne odgovara.

Šta sve (ne) funkcioniše i zašto

Problem možemo da rešavamo osvešćivanjem ali isto tako možemo da se odlučimo za instant rešenja bez prevelikog udubljivanja kao kad u hladnjak automobila dodamo antifriz, ili sa letnjih pređemo na zimske gume.

Možemo da trčimo i oslobodimo se masnih naslaga, ali ne baš odmah. Opet zašto bi se mučili trčanjem ako to možemo da rešimo promenom u režimu i kvalitetu ishrane.  Možda možemo još brže, operativnim izvlačenjem masnih naslaga ili smanjenjem želuca. 

Pušenje ili alkohol rešavamo tabletama, flasterima, hipnozom, subliminalnim porukama, meditacijom, molitvom, pojedinačnom ili grupnom terapijom.

Početni uspeh

Početni uspeh je skoro redovno prisutan ali uskoro pobeđuju reakcionarne snage. Posle nekog vremena umesto da oslabimo kako je nagoveštavala nova dijeta mi smo uspeli da „dodamo“ još neki gram. Ili smo „teškom borbom“ nakupili mesec dana nepušačkog staža, posle čega „uspevamo“ da u kratkom vremenu nadoknadimo propušteno. 

Opravdanja i izgovori

Okruženje počinje da nam pomaže: „Ne možaš da ostaviš duvan“, „Da si mogo ti bi ga ostavio“, „Nemoj više da ti se smeje ovaj narod“, „Hvala Bogu što si propušio jer si bio mnogo živčan“, „Jel si se skoro gledao u ogledalo“.

Promena

Sem okruženja počinje i „samopomoć“. Posle pretrpljenog stresa često su potrebne godine da pokušamo ponovo s nekom terapijom. Samopouzdanje nam se ispumpava dok krivica i sumnja u vlastite sposobnosti dobijaju krila.

„Neću više da ispadam budala“, „Meni se i voda i vazduh lepe. Znači nije do mene“,

„Oni koji mogu uspevaju u svemu. Pomiri se sa sudbinom“, „Oni koji su uspeli znaju nešto i to kriju od mene“. Sve u svemu stanje je pogoršano zbog čega počinjemo nesvesno da gajimo otpor prema bilo kakvim promenama.

Pored okruženja u kojem se nalaze mnogi koji su „jedva čekali“ kojima smo mi dali povod za likovanje, pored sumnje u vlastitu nesposobnost često ni „eksperti“ nisu skloni da nešto podele sa vama. Dok je tehnika radila oni su vas rado uzimali kao primer. Sad posle pada krivica neuspeha je samo vaša. 

Odjednom kod raznih gurua postajete primer za „moć negativnog mišljenja“. „Nisi dovoljno verovao u to što radiš“, „Nisi dovoljno dugo držao mentalnu sliku uspeha“, „Prevario te je um“, „Izađi iz komforne zone“, „Odlučno naruši svoju rutinu“, „Nije dovoljno pokušati. Potrebna je istrajnost“, „Najtamnije je pred zoru“ … 

Posledice „pada“

Vidljive posledice su bolne. Izloženi smo podsmehu. Postali smo trajno ranjivi jer smo pokazali slabu tačku (što je odlika ne baš „mudrih“). Doživljeni stres nam ubija samopouzdanje, kreativnost nam opada. Tu su razna preispitivanja, griža savesti, osećaj krivice, nemoć, nezadovoljstvo životom … Sve u svemu upadamo u negativnu spiralu koja se ubrzava, što može da nas izbaci iz ravnoteže na duži rok.

Neka opravdanja za „male“ probleme i možemo da nađemo („ja kupujem cigarete od svojih para“, „uživam u pušenju“, „cigarete me smiruju“, „hranim se i oblačim od svoje zarade“, „koliko ima srećnih i debelih pa šta“ …). 

Kad su u pitanju složeniji problemi koji razgrađuju odnose sa voljenim bićima, kolegama na poslu (koje možda manje volimo) ili na odnose sa poslovnim partnerima onda smo u mnogo većem problemu sa mnogo ozbiljnijim posledicama.

Jednom rečju uspeli smo da od jednog problema stvorimo najmanje još jedan. Ako smo pre terapije bili pušač sad postajemo zadrti, zacementirani, svađalački pušač. Ako smo pre terapije imali nezgodnu narav posle neuspeha postajemo: budale, psihopate, neizlečena narkomančina, bolesni alkos opasan po okolinu, nemoguć slučaj itsl. 

Izlazak iz komforne zone šok terapijom 

Znam osobe koje su ostavile duvan posle posete lekaru. Bilo je dovoljno da im se saopšti dijagnoza i posledice ako ostave ili ako ne ostave duvan. U nekim zemljama socijalističkog bloka mnogo je narkomana izlečeno „na suvo“ tj svi koji bi preživeli bili bi izlečeni. 

Retko se ko danas odlučuje na šok terapiju što je i normalno ako se složimo da smo mnogo bezbrižnih dana proveli u majčinoj utrobi. Sem toga ni šok terapija ne deluje onako kako smo je planirali. Osedeti u nekoj takvoj situaciji je još i najmanji problem, ali dobiti šećer ili na drugi način trajno narušiti zdravlje nije ono što se preporučuje.

   Moguća rešenja za prevazilaženje teškoća

Namerno je napisano u množini. Uvek postoji više rešenja koja možemo da odaberemo. Jedno od njih je promena naših mentalnih stavova o uspehu i neuspehu. To nije tako teško. Dovoljno je da posmatramo dete koje uči da hoda, ili da se prisetimo naših biciklističkih početaka. Neka se jave oni koji su prohodali iz prve. Na kraju neka se jave i vrhunski sportisti koji su to postali tako što su trenirali manje od drugih. Zašto mislite da je sa vama drugačije? 

Oni koji prate odeljak o pisanju ili se bave pisanjem znaju da moraju da se naviknu na odbijanje. Mnogi veliki pisci će (pošto postanu veliki) rado pričati da su u početku i po pedesetak puta slali svoje tekstove izdavačima pre nego im se posrećilo. Knjige o uspehu uvek naglašavaju početne neuspehe koji ne bi trebali da nas odvrate već da nas učvrste u našoj nameri. Uspeh je neko reče pokušaj više.

Tu je i dobrobit više. Ako mozak uči nove stvari on se razvija dok telo zadržava (čak i vraća) vitalnost. U protivnom postajemo lenji ali zato puni opravdanja dok krivimo druge za ono što se nama dešava. „Druge“ ne možemo da isključimo, ali ne treba ih ni preceniti.

Biheviorizam

Ako smo promenom mentalnih stavova stekli sposobnost prevladavanja neuspeha i sposobnost učenja kroz uspešne i neuspešne pokušaje otvorili smo sebi prostor za život u realnom svetu potencijalnih mogućnosti i uspeha nego u nekom vakum svetu nedostižnih maštanja i nesuvislih, ukrštenih fantaziranja“.

Ovo samo znači da i mašta i fantazija mogu i trebaju da postanu naši saveznici. Detalji i uputstva kako se to radi mogu da se nauče i iz tekstova na ovom sajtu kao, iz knjiga ili filmova, putem konsultacija ili rada sa terapeutom.

Bihevioristi će nam lepo objasniti da smo mnoga ponašanja naučili putem stimulacije. Dovoljno je da se setimo eksperimenata koje je ruski naučnik Pavlov izvodio sa psima i sve nam postaje jasno.

Zaključak je da mnogo toga možemo da promenimo kod sebe na isti način. Ovaj put putem samostimulisanja. Zato što smo na intelektualnoj lestvici iznad pasa vrlo dobro znamo šta znače pojmovi stimulacija i destimulacija.

Možda smo nesvesno imitirali neke svoje uzore i junake tokom odrastanja i formiranja, možda su manipulisali sa nama dok su nas vaspitavali i oblikovali. Možda smo počeli sa duvanom, alkoholom, drogom ili drekom oponašajući junake sa TV ekrana ili sa ulice. Treba se samo podsetiti da nismo rođeni ni sa cigaretom ni sa flašom. Niti smo imali razloge za bilo kakvom agresivnošću npr. 

Budite sigurni da svako ponašanje s kojim niste zadovoljni može da se analizira i promeni. U početku to ide sporije kao i prvi koraci. Kasnije se promena ponašanja sve više ubrzava. Radosno postajemo majstori u tome.

Bihevioristički odnos prema cilju

Da bismo biheviorističkim metodama došli do cilja potrebno je da imamo dobre mentalne stavove koji uključuju i sposobnost prevladavanja neuspeha, da imamo realnu težnju, realnu procenu situacije, da budemo motivisani, da budemo spremni da ulažemo kontinuirani napor.

Za uspeh nije dovoljno reći: „Želim da ostavim cigarete“ iako nam je to krajnji cilj. Potrebno je da nekoliko dana pre toga vodimo beleške pa tek posle toga da taj veliki cilj podelimo u nekoliko manjih. Sećam se prijatelja koji me je kad sam ostavljao duvan nazvao budalom . „Kad bih ja mogao da sa četiri pakle dnevno siđem na jednu NIKAD ih ne bih ostavljao“.

Potrebno je da u tom periodu prikupljamo „potkrepljivače“ velike i male. U pitanju je neko zadovoljstvo kojim ćemo postepeno zameniti lošu naviku ili loše ponašanje. Sve se računa od žvake preko bombona. Svako čašćavanje sebe takođe. Na kraju bihevioristi ističu i potrebu da naučimo kako da se brzo relaksiramo. 

Okruženje i promena

Okruženje ne gleda uvek blagonaklono na naše eksperimente. Svi znamo frazu da svet nije idealno mesto ali nemamo kud. Tokom sprovođenja svog plana treba izbegavati ona mesta koja bi se naš plan doveo u pitanje. Nije zgodno sedeti u zadimljenoj kafani u pokušaju ostavljanja duvana kad je „sve isto“ ako znamo da je to mesto gde smo baš skloni preterivanju.

Isto tako treba znati da nam sredina nekad izvlači energiju zbog čega mnogi kapituliraju posle nekoliko sati upornog odolevanja. Kao što ne možemo da čitamo ili kopamo čitav dan tako ne možemo ni protiv nekog svog dela kojeg svesno želimo da promenimo. U konačnom Šekspir: „Sve je spremno ako je spreman vaš duh“. Biće to prava promena.  

 

[contact-form-7 id=“5263″ title=“Без наслова“]