Close

Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (1)

Terapija 

Terapija od grčkog (θεραπεία – therapeia) znači „pobrinuti se za nešto“ . To „nešto“ može da se odnosi na: zdravlje, bolesnika, lepotu ali i negu noktiju ili nešto slično. U svakom slučaju kako nas podseća Lu Marinof u knjižici „Platon a ne prozak“ reč terapija nema nikakve veze sa medicinom.  

Sa druge strane članak koji pokušava da definiše reč terapija u „Wikipediji“ je nedovršen ali se u prikazanom vidi da nisu razmišljali u našem smeru. Ako pogledamo članak pisan ćirilicom stanje je slično. Pominju se: zdravlje, poremećaji i bolesti.  Istovremeno vidimo da su medicinari usvojili reč i prilagodili je sebi, ali to ne znači da mi moramo da prihvatimo njihovo iskrivljenje pojma terapija.

Jednostavno u ovom tekstu ostajemo pri izvornoj reči i stavu iz prvog pasusa da terapija u našem poslu ne podrazumeva bolest.

visokinapon380

Danas ni terapija ne pomaže
giant_sdj

Nije terapija ako nije tri puta na dan ...

 Psihoterapija

Stižemo do potrebne nam kovanice „psiho-terapija“ . „Psiha“ je reč koja zbunjuje kako sama za sebe tako i kao kovanica. Reč je o grčkom terminu kojim se označava: duša, dah ili karakter, a ne „živci“ kako kod nas tumače priučeni maskirani laici. Konačno radna definicija psihoterapije znači briga o duši, zbrinjavanje i negovanje.

Pomenimo: mnogi ne prave razliku kad tvrde da je reč psiha sinonim za: duh, dušu i um te da se tu radi o istovetnim sadržajima. Mnogi se sa ovim neće složiti. Duša je jedno, Duh nešto drugo što može, hoće ili treba da se sjedini sa dušom i podari joj smisao, misiju i apsolutno ispunjenje. Naravno kad (i ako) duša bude spremna za tako nešto. Po mnogima ni um nije sinonim za dušu, o čemu ćemo drugom prilikom.

psihoterapija
psiho – terapija

Grčka mitologija govori o duši kao prelepoj devojci sa prozirnim krilima leptira poznata po vezi sa Venerinim sinom Amorom (Erosom). Ni to nije deo kojim ćemo se baviti, ali onima koji vole time da se bave možemo nešto da preporučimo.

Zdravlje i terapija

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti„. 

zdravlje

Vidimo sa su u SZO zdravlje lepo definisali, po tačkama razradili na: fizičko, mentalno, emocionalno, socijalno, te da su u definiciju uključili i zdravlje zajednice, podelili na uže i šire itd. Mi možemo da se složimo da je to ideal kome treba težiti, da u nekim zemljama to možda tako i izgleda, uz jednu veliku ogradu. Kod nas si zdrav ako nisi bolestan. Idemo toliko daleko da kažemo „nije ti ništa“ čak i ako je neko bolestan ali nekako funkcioniše.

Kod nas teško može da prođe i kad SZO pragmatično definiše zdravlje kao: „sposobnosti za vođenje ekonomski i socijalno produktivnog života“.

Promena i terapija

Promena je kažu Kinezi jedina konstanta u univerzumu. Menja se univerzum i sve oko nas. Mi se svakako menjamo, hteli to ili ne, razmišljali o tome ili ne, preduzimali nešto ili ne preduzimali.

Ovde (ili tek ovde) smo stigli do razloga za pravljenje ovog sajta. U pitanju nije samo promena, već je pitanje možemo li mi da utičemo na to? Svakako ćemo ostariti i otići s ovog sveta (verovatno, jer svi su otišli pre nas). Pitanje je možemo li da utičemo na to. Ako možemo kako, koliko i na koji način. Zato oni koji misle da baš sve piše u zvezdama ili da nam je sve što treba da nam se desi negde zapisano i pre rođenja mogu da na ovom mestu završe čitanje. Ja ih pozdravljam.

promena

Pozdravljam i one koji veruju, misle ili znaju da možemo i sa promenama nekako da izađemo na kraj. Nisu sve starosti iste, niti svi imamo istu dužinu života. Ako zaključimo ili verujemo od ranije da možemo da utičemo na sebe i okolinu (važi i obrnuto), postavlja se pitanje kako.

naopakorodjena

Koliko je neverovatna promena kad skineš ružičaste naočare, pa se osoba koja ti je divna, prešarmantna i posebna, pretvori u debila <3

 Kako

Promena može da se odvija u svim smerovima. Jedan on načina za poboljšanje mentalnog zdravlja, emocionalne pismenosti i punijeg života svakako predstavlja psihoterapija. S obzirom da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja možda je to najvažnija karika u mnoštvu faktora koji su povezani sa promenom u nama i oko nas.
Psihoterapija nam omogućava da ostvarimo svoje potencijale na svim poljima i tako damo svoj doprinost sebi, bliskim osobama i svojoj zajednici što je u osnovi definicija mentalnog zdravlja. „Zdravlje predstavlja kompletno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i nemoć”

Komunikacija i terapija

Komunikacija je do sad definisana više stotina puta. U zavisnosti da li je komunikacija: svesna, nesvesna, podsvesna, verbalna, neverbalna, masovna, individualna, međuljudska, životinjsko životinjska, ljudsko životinjska, ljudsko tehnička, telesna, ostvarena, neostvarena, sa Višim ili nižim bićem, moguća, nemoguća … možemo da se igramo rečima i da testiramo definicije. Tad će nam postati jasnije ne samo šta je komunikacija već i muke ljudi koji pokušavaju da je definišu 🙂
 
Onima koje to više zanima od A do Š preporučujem knjigu „Komunikologija“ Tijane Mandić. Predlažem vam da preletite po poglavljima i krenete od onog što vas najviše zanima: teški klijenti, igre moći (i nemoći), psihološki aikido, komunikološki vukovi, ovce, hladnokrvni manipulatori … Religioznima preporučujem tekst „Živeti kroz hrišćanski model komunikacije“. Onima kojima je lakše da gledaju i slušaju preporučujem sažete snimke o govoru tela, kako prepoznati lažova i dr.  
komunikacija
Proces-komunikacije
Recimo i do juče čuvanu tajnu: komunikacija se uči i može da se nauči . Dodajmo da radom i vežbanjem povećavamo svoje komunikološke kapacitete. Bolje razmišljamo, bolje plivamo u okruženju. Odnosi u koje stupamo su kvalitetniji, bolji smo kao roditelji, poslovni i životni partneri. Život nam postaje ispunjen i sa smislom. S obzirom da ne postoji protiv argument jedino što mogu da vam preporučim je vežbajte 🙂

 Mentalni stavovi

Promena od kolevke do groba nastupa sa ili bez našeg aktivnog učešća. Ako sebi oduzmemo mogućnost da se umešamo napunićemo se (i napuniće nas) pasivnim, trpljivim stavovima, kajanjem i krivicom. Onda je još teže sačuvati zdravlje, ostvariti veze, graditi odnose, zaraditi pare, vaspitavati decu… Biće nam nemoguće da uživamo: u poslu, sa unučićima, u zraku sunca, mirisu poljskog cveća, oštrini planinskog vazduha … Pretvorili bismo se (i pretvorili bi nas) u pasivnog, tabletama nakljukanog zombija. Život bi bio praznina. 

Ne bismo daleko stigli ni ako bi smo za sve što nam se dešava krivili druge. Možemo da smišljamo izgovore od: genetike, loše sreće, partnera, karme, zatucane sredine, sistema … U tom slučaju ne bi smo imali lepu reč ni za koga. Bili bi smo i bez osećaja zahvalnosti roditeljima, partneru, svom trudu, okruženju … Jednostavno oni bi za nas bili teret ili nužno zlo. Zapitajmo se i ko bi hteo da bude u blizini takve osobe. Ko bi takvu osobu poželeo za muža, suprugu ili majku 🙂  

Promena kao zaključak    

Osobe koje se ne mire sa lošim u svom životu menjaju način razmišljanja, doživljavanja sebe i drugih, države … Preduzimaju nešto, od preispitivanja preko fizičkog i mentalnog vežbanja do promene okruženja. Otvorene su, spremnije ulaze u postavljanje problema i njihovo prevazilaženje, ne hajući mnogo da li se radi o zdravlju ili poslu.

Na kraju imamo pravo i na nervni slom, depresiju, urušeno zdravlje, pogrešno vaspitanje, budale i ideale. Ali isto tako imamo dužnost i mogućnost da sebe preispitujemo i menjamo na bolje. Psihoterapija u tome može da pomogne.    

S obzirom da ne postoje dve iste osobe, sa istim mukama i problemima posao terapeuta, komunikologa i psihoterapeuta je pre svega umetnost. Jesu tu važne škole, stručna znanja i iskustvo, ali klijenti reaguju pre svega na: ljubav, pažnju i posvećenost.

Tijana-Mandić-Radosav-Lazić
Komunikacija

Nekad je potrebno da nas neko pogura samo malo, da bismo sa svojim životom učinili puno. To malo je nekad (kad ostali zakažu) psiho-terapija.

Nastavlja se 🙂

Radosav Lazić  

2017-03-08

Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (1)

5.00 (100%) 1 Ako ste već stigli dovde skoristite mogučnost da komentarišete, podelite, ocenite … Nije obavezno ali može da koristi. Hvala na utrošenom vremenu 🙂

(Visited 148 times, 1 visits today)

Leave a Reply

2 Comments on "Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (1)"

Notify of
155
Sort by:   newest | oldest | most voted
Optimized with PageSpeed Ninja