Close

Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (2)

_jelencheČitam knjigu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“, crkavam od smeha, odlična komedija #preporuka. Poenta. Smeh je najbolja terapija.

U prethodnom tekstu smo izbegli raspravu vezanu za pojam terapija usvojivši izvornu reč iz vremena kad terapija nije imala veze sa medicinom. Pojam terapija smo povezali sa brigom za „nešto“. To nešto smo mi, konkretno naše mentalno zdravlje, što je preduslov za svako drugo zdravlje. Naučili smo da terapija ne podrazumeva bolest. Govorimo o preventivi, očuvanju, korigovanju i poboljšanju mentalnog zdravlja.
 
Jednostavno bolest ne moramo da prizivamo, ni da čekamo (ni da je dočekamo) da bismo se bavili zdravljem. Ako bolest i nastupi nije kasno ni suvišno, ni pogrešno baviti se mentalnim zdravljem. Razlika je u tome što u tom slučaju moramo da se uklapamo sa medicinskim tretmanima (njihovim terapijama).
 
Kad se stvari ovako postave nećemo pogrešiti ako zaključimo da se veći deo medicine i ne bavi zdravljem, već bolešću. Da bi terapija imala efekta potrebno je za početak da, u najširem, priznamo sebi šta nam je mučenje, a šta zadovoljstvo. Isto tako moramo da znamo i šta za nas predstavlja pojam „normalno“.
 
Medicinari će nam reći da  je „normalno dva puta dnevno i dva puta godišnje“, ali to je samo statistika. Potrebno je da dokučimo šta je to što je nama normalno.

manojlovicka17Zamisli dođe vam đevojka i kaže ja ću dijete da imam vještačkom oplodnjom, a s vama sve normalno Ja bi oplakala tome momku

Terapija – pozicioniranje 

 

Na ovom mestu nije zgoreg setiti se moći koju imaju izgovorene, (ne)promišljene reči o kojima posebno vode računa pisci, filozofi, mudri terapeuti, komunikolozi, neurolingvistički programeri … Ovde ubrajam i čitaoce koji žele da nekim oblikom terapije na bolje menjaju sebe, za početak. Moguće je biti „učen“ i znati sve to bez praktične primene, ali ovo nije pisano za njih.
 
Ne znam za druge jezike ali u našem ne postoji izraz „normalniji“. Jednostavno je bili smo normalni i u vremenu „dva puta dnevno“ ali i danas, bez obzira da li je to više ili manje i bez obzira šta o tome kaže statistika. U svim varijantama smo „normalni“ i kao takvi nemerljivi sa drugima koji su takođe normalni. Zašto onda nemamo razumevanje za sebe i prema sebi dok se upoređujemo sa drugima, dok se krvnički mučimo dijetom koja nas ubija?

Crystal_agencyDrage moje, cesto dobijam poruke koja je najbolja i najbrza dijeta za skidanje kg. Evo odlicnog clanka o svemu… https://t.co/FexyCw9yH7

Korišćenje terapije

 

Terapiju koristimo da iz jedne normalnosti pređemo u drugu. U zavisnosti od toga šta je naš problem, kako smo ga postavili i kako smo se mi prema njemu postavili zavisi ishod. Uprošćeno, ako smatramo da nešto ne možemo jasno je „ne – možemo“. Ako smatramo da možemo, onda odvajamo vreme za to, planiramo, tražimo puteve itd. Počinjemo da se time ozbiljno bavimo sa većim emocionalnim očekivanjima. Tada preokrećemo celokupnu spiralu događanja u svoju korist.

ZumstegAissiAntistres terapija koju preporucujem je celodnevno gledanje u talase preporuka

MargaKey„Riječi jesu moja terapija. Moj bokserski džak. One često urlaju umjesto mene. Nekad šapuću. Zavisi od prve pjesme na radiju.“

nenaspaavanaPlakanje je moja antistres terapija

Razne mogućnosti su nam na raspolaganju. U pitanju je jedino iskrena želja da izađemo iz stanja u kojem smo. Psihoterapija u tome pomaže, brže se izlazi iz začaranog kruga. Treba pošteno reći da je psihoterapija jedna od mogućnosti ali i da nije neophodna. Nije strašno ni pogrešno ako u nekom periodu svog razvoja zatražimo pomoć profesionalnog psihoterapeuta ali to nije nužno.
 

Terapija (bez) psihoterapije

Ako prihvatimo neku od terapiju kojom sebi možemo da pomognemo (ili odmognemo) na rasolaganju nam je sve: smeh, pecanje, čitanje, molitva, meditacija, kopanje, pranja sudova i sve drugo poznato i nepoznato, uključujući i ono do čega dođemo sami.
         

CesenJeZakon@NinaGray_ Hiposenzibilizacijska terapija. Opraviš in pol je boljš. Za zmeraj.

Da bi nabrojane (i nenabrojane), poznate ili nepoznate terapije funkcionisale na pravi način potrebno je da budemo svesni dešavanja u našem umu. U protivnom ostajemo bez saznanja šta nam se događa i da li je to dobro ili loše za nas.
 
Ako su čitaoci do sad mozak i um smatrali za sinonime vreme je da to malo pojasnimo. U pitanju su dva pojma koji se samo delimično preklapaju:) Pomenute i nepomenute terapije se prvenstveno odnose na um. Uprošćeno – mozak je hardver, um je softver. Potrebno je doći do svoje terapije koja pozitivno utiče na mozak i um. To je dobar početak 🙂

Meditacija i nejasnoće

 

Meditacija je pojam koji najviše zbunjuje običan svet i u narodu rastegnuto tumači. Od  vrhunskog spasenja do “ sigurnog puta u propast“, uključujući i sve između krajnosti. Oni koji veruju u njenu vrhovnu ulogu  zarad spasenja bi se rado odrekli svega, samo da saznaju koja je prava i kako se sprovodi. Drugi beže od bilo kakve meditacije kao „đavo od krsta“ ubeđeni da bi bolje prošli u bliskom susretu sa „zmijom otrovnicom“.

Novine i „stručnjaci“ nam u pojašnjenju baš nešto i ne pomažu iako sve vrvi od meditacije . Pominju se jutarnje, većernje, za svako doba dana, transcedentalne, muzičke, za smirenje … Nude nam se tekstovi za i protiv meditacije, oglasi i tumačenja raznih učitelja, kao i tekstovi o meditaciji poznatih ličnosti. Da zbrka bude kompletna postoje religije koje propagiraju meditaciju i druge koje su apsolutno protiv meditacije.

 

BitnonetKorizmena meditacija za danas https://t.co/3U7CMfXeys

djavolja_strunaDanas latino ritam, kafa, pogled kroz prozor, sunce i misli. Meditacija.

Atma_HRMeditacija sa svijećama za vrijeme punog Mjeseca: Ulazak u novu dimenziju svjesnosti https://t.co/7jOPRBpGQK

 

Šta je zapravo meditacija

 

Meditacija je koncentracija na jedno: na zvuk, na miris, na ukus, na gimnastički ili baletski pokret, na mir u napetosti i na smirenost u haosu. Najbolju meditaciju za sebe nalazite u okruženju u kojem ste nastajali i onom u kojem ste trenutno. Naravno, u skladu sa interesovanjima i vremensko finansijskim mogućnostima, možete da primenjujete i sve ostalo.

Priprema ručka
Priprema ručka

Dok sa uživanjem okopavate baštu, dok perete sudove posle porodičnog ručka (ili zadovoljni jer je ručka bilo), dok na pecanju gledate plovak drečave boje, dok uživate u muzici, dok ste okupirani sočnom jabukom vi istovremeno i meditirate.

 

 

Mehanizam uma i terapija

 

Naš um koji je još iz pećinskih vremena predaka morao da vodi računa o preživljavanju, kako da pojede a da ne pojedu njega ili kako da ubije a da ne bude ubijen, nije spreman na velika prijatna nepoznata iznenađenja. Um bi da kontroliše situaciju po modelu „bori se ili beži“, jer sve može da bude i smrtno opasno.

 
Zbog toga se naš um pred prijatnom novinom oseća blago nelagodno, manje više uplašeno. To se demonstrira vađenjem slika iz podsvesti kad neka nova stanja i zadovoljstva tokom evolucije nisu izlazila na dobro 🙂  Promene unutar i oko nas su moguće ali oprez, rezonuje naš um.
 
 
Prva slika pokazuje najverovatniji ishod susreta srne sa nečim novim u čovekovoj ruci. Druga slika može da znači ljubav ali (nažalost) i prihranu posle koje sledi znamo već šta. Tek na trećoj slici možemo da budemo sigurni da srna nije pogrešila u proceni. Pre nego prezremo naš um zapitajmo se, kako su nas doživljavali gladni dinosaurusi mesožderi.

Mehanizam terapeutskog dejstva meditacije

Zbog hiljadama godina uspešnog modela opstanka koji nam je prenet rođenjem, početak meditacije (posvećeno obavljanje bilo koje jednostavne svesno prihvaćene radnje) u svest uleću neke ružne (samo vaše) slike iz podsvesti kako bi se ta harmonija preventivno razbucala.
 
Slike koje isplovljavaju niotkuda bivaju još jednom analizirane racionalnim delom uma ali, iz novonastale pozicije zadovoljstva. Zbog toga slike (male doze neprijatnih scena koje um vadi iz podsvesti) bivaju razgrađene. Podsvest nam postaje lakša za teret koji je um izvadio a mi preradili kroz prizmu novog stanja. Zbog novog sklada koji postižemo tom malom promenom, osećamo se neobjašnjivo dobro i prijatno umorno. To je dobar znak da radnju treba što pre ponoviti.
 
Složićemo se da je put od slike jedan do slike tri dug i traumatičan. Zato imajmo malo više poverenja i razumevanja za sebe i dragu nam nesigurnost.

Neuspela terapija jednako rekreacija

Često mladi samoproglašeni učitelji meditacije, novokomponovane religijske vođe i oni koji su mnogo pročitali (nekad je sve smućkano u jednoj osobi) propovedaju da je um naš neprijatelj, da nam nikad ništa dobro nije doneo, da je reč o bolesnom egu i da to treba što pre zgaziti ko besno pseto. Ništa dalje od istine.
 
Um je stariji od nas. Stvaran je kroz milenijume sa jasnim prvim ciljem – preživeti. Svi ostali nagoni na red dolaze posle tog prvog – preživeti 🙂 Nakon našeg rođenja je sam nastavio da nas oblikuje kroz odrastanje. Mnogo puta je, zahvaljujući autoritetima, zajedno sa svesnim delom, verovao više našim roditeljima, učiteljici, televiziji i političarima nego sebi.
 
Drugim rečima i mi smo odgovorni za oprez svog uma, jer svaki put kad su nas obmanuli (svesno i nesvesno) mi smo obmanuli njega. Konfuzija našeg uma je sastavni deo nas. Do ovog mesta saradnja svesnog i nesvesnog nije bila baš kooperativna, ali ovo je mesto gde to može da se promeni.

Do promene poboljšanjem međusobne komunikacije 

 
Na kraju krajeva naš um je sve vreme tu zbog nas i našeg preživljavanja. Prava istina je da um ima svoje mehanizme i razloge koji su nas doveli dovde. Drugi deo istine je da je uvek spreman za promenu sebe kroz učenje i kroz igru, da će preživeti osvešćivanje, prilagoditi se i sa nama raditi za nas. Treba ga samo  dobro prostudirati.
 
Naš um će nas često s razlogom „podsećati ometanjem“ da svet nije idealno mesto. Ako nam je ranije poverovao u nešto onda nas je i učvrstio u tome. Kopanje je za ljude sa dna lestvice, mašina za pranje sudova je stvar prestiža, trčanje je za budale, pecanje je čisto gubljenje vremena, pušim jer sam video od drugih, duvan ne može da se ostavi …
 
Nemojmo sad od uma da zahtevamo nagle zaokrete ako nismo sigurni kuda oni vode. Možda smo prodali zemlju otišli u grad, kupili mašinu za pranje sudova koja radi dok mi zauzimamo meditativnu pozu. Onda nam se umesto unutrašnjeg mira dešava eksplozija nerazumljivih unutrašnjih naboja.
Kraj drugog dela. U nastavku psihoterapija.
Radosav Lazić , mart 2017

 

 

Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (2)

5.00 (100%) 2 Ako ste već stigli dovde skoristite mogučnost da komentarišete, podelite, ocenite … Nije obavezno ali može da koristi. Hvala na utrošenom vremenu 🙂

(Visited 141 times, 1 visits today)

Leave a Reply

1 Comment on "Terapija, zdravlje, međusobna komunikacija i promena (2)"

Notify of
155
Sort by:   newest | oldest | most voted
Optimized with PageSpeed Ninja