Close
Стив-Џобс

Uspeh, uspešni i “uspešni” (III) deo

Tekstom Uspeh i uspešni stavljamo tačku na temu: “student generacije” i “nadprosečno inteligentni”. Radi se o sumiranju rezultata i odgovorima na nekolika pitanja koja su stigla putem prepiske i komentara na društvenim mrežama.

Ovo je i prilika da čitaoci koji su preskočili prethodne nastavke saznaju rezultate kojima će zadovoljiti znatiželju. Ako im to ne bude dovoljno mogu uvek da se vrate prvom tekstu o studentima generacije  sa brojnim linkovima i literaturom koji su priloženi.

Oni koji bi da malo više prostudiraju najinteligentnije  mogu isto to da urade sa tekstom o njima.

Studenti generacije i uspeh

Ovi studenti se u našoj sredini često poznati kao “štreberi” što nije baš stimulativno. Karen Arnold sa Bostonskog univerziteta ih je nazvala “poslušnicima” što takođe nema najbolji prizvuk. Po njoj to su “osobe koje znaju kako uspeti unutar sistema”.

Karen tvrdi da se odlikaši “muče kao i svi mi”. Po njoj “znati da je neka osoba najbolji učenik u svojoj generaciji znači znati samo da je ta osoba izuzetno dobra u postizanju uspeha koji se meri ocenama”. Ali nam ta “činjenica ne govori ništa o tome kako ona reaguje na nestalnost života” 

Zato je njihova najveća dobit ako ostanu unutar sistema koji ih je stvorio. Jer ih van toga čeka život koji se ne meri uvek ocenama. Van sistema ih čekaju mnogi koji jedva čekaju da svoje frustracije “leče” kroz njihov neuspeh što je u prethodnim tekstovima dokumentovano brojnim linkovima.

Studenti generacije ni izdaleka nisu formiran proizvod i često trebaju da porade na svom strahu od neuspeha. Nekad trebaju da se zagledaju u sebe i sa sobom rasprave šta je za njih uspeh i da onda krenu ka cilju. Tek tad mogu da govore o uspehu bez obzira šta o tome misle oni koji uspeh doživljavaju drugačije.

U čemu su studenti generacije “najbolji”

Studenti generacije su često odlični portparoli i PR menadžeri. Pošto znaju šta druga strana voli da čuje i kako da joj se to saopšti oni rade baš to, nekad se uzdajući u kratku pamet slušalaca.

Ponizni-Ivica-Dačić
Studenti-generacije-na-istom-poslu

Kontakti sa javnostima su početne pozicije na kojima su se naša dva primera Vučić i Dačić odlično snašli. Odatle su se kandidovali za sledeću stepenicu koju su uspešno savladali zahvaljujući popularnosti stečenoj na prethodnoj poziciji.

Zato mnogi tvrde da Vučiću najbolje od ruke idu kampanje. Drugi ističu da je nepotrebno isticati podatak da je bio student generacije obzirom da nikad nije radio u struci. Ovde je pomenut kao primer snalažljivosti u neuređenom političkom sistemu.   

Čini boljim tj korisnijim rešenje koje se primenjuje u vojsci i policiji gde svi posle obuke i školovanja ostaju u sistemu. Tu se koristi redosled. Onda se osobe rangiraju pa je neko prvi (ili peti) u klasi. To je upotrebljiv podatak u njihovoj zatvorenoj realnosti.   

 Najinteligentniji i “genijalci”

U prethodnom tekstu član Mense kojeg smo analizirali je sugerisao da se pojmovi “član Mense” i “genije” apsolutno preklapaju. Mi smo umesto toga ponudili drugačiji naučno potkovan odgovor. Čitaocima je na kraju ponuđeno da sami biraju između tumačenja nekih od članova Mense (poput ministra Đorđevića) i Gardnera koji je u njihova tumačenja zaboo glogov kolac. 

Da bi bilo preciznije postavljeno je životno pitanje koje pojedini članovi Mense izbegavaju. Kako neko ko je na Mensa testu postigao 150/160 radi kod nekog čiji IQ ne prelazi 100? Gardner je dao odgovor kroz teoriju višestrukih inteligencija koju Mensa testovi ne mere. 

Najinteligentniji i članovi Mense

Negodovanje nekih članova Mense i nerado prihvatanje činjenica koje su u svetu pozate više od 30 godina primoralo nas je da još jednom ponovimo gradivo. 

Kroz prepisku je stigla još jedna napomena koja mi je promakla. Tokom testiranja postoji i mogućnost “nabadanja” tačnog odgovora od nekoliko ponuđenih. Takva mogućnost postoji (priznajem propust) kao što postoji i mogućnost da se među ponuđenim odgovorima tačan pogodi slučajno uz malo sreće nasumičnim zaokruživanjem.

Nisu svi članovi Mense dokazani stručnjaci poput doktora Rajovića čiji se rad prati u čitavom regionu. Reč je o čoveku koji svoja mnogobrojna znanja nesebično deli. Zbog toga od njega uvek može mnogo da se nauči. Kamo sreće da su svi kao dr Rajović. 

  

(Ne)dokazani stručnjaci i “drugi” … 

Postoje osobe koje veruju da su zahvaljujući dobrim postignućima na školskim testovima predodređene na uspeh i da im inteligencija omogućava sve. Sa druge strane na ovom sajtu se tvrdi da postoje visoko inteligentne osobe koje ne umeju da kvalitetno misle1.

Opasnost po društvo (možda i sebe) često su visoko inteligentni koji pokušavaju da urede neku oblast verujući u svoju intelektualnu nadmoć. Zbog toga problematiku često tretiraju površno (bez da su toga svesni).2

Inteligenciju koju imamo trebamo da potkrepimo znanjem i kvalitetnim mišljenjem. Nekad treba staviti akcenat na slabije razvijene delove. Tek tad možemo da očekujemo visoko kreativna, proverljiva i upotrebljiva rešenja.

Jednom rečju bez posvećenosti rezultati su pogubni. Na slici ispod je crvenom bojom prikazano ono što se kako-tako “meri”. Izdaleka (plavo i zeleno) vidimo deo koji se ne testira klasičnim testovima. Stoga možemo da postavimo pitanje da li su “crveni najpodesniji” za bavljenje društvenim progresom s obzirom na neproverljive inteligencije3.  

Šta-se-meri-IQ-testovima
Raspored-inteligencija

Zato je ljudima koji umeju da misle uvek nejasno kad pročitaju da su ministri zamenili ministarstva. Naše društvo obiluje nedovoljno posvećenim “stručnjacima” koji prednost daju ostajanjem u orbiti po svaku cenu: Dinkić, Đelić, Ljajić, Antić, Dačić,  Vulin, Đorđević, Tadić, Mihajlović… Ništa manje ne zbunjuje činjenica da se četvorostruki ministar zdravlja u vreme svog mandata tajno operiše u inostranstvu

Uspešni

Postoje uspešni ljudi kojima većina zavidi iako nemaju kompletirano formalno obrazovanje. Bil Gejts, Stiv Džobs, Aleksandar Tijanić … Zvuči neverovatno ali Nikola Tesla je u srednjoj školi na kraju godine jednom bio odličan, jednom dobar i jednom vrlo dobar. Od svih Nobelovaca za književnost polovina nema fakultetsku diplomu.

Jedno od prvih pravila uspešnih kaže da nema izgovora. Takođe uspešni navodno ne priznaju ni to što je sistem loš, ni što je okruženje siromašno, ni to što nismo apsolutno kvalifikovani. Ima u tome istine. Ako bismo pre početka biznisa pročitali sve knjige o tome apsolutnu tapiju na uspeh ne bismo dobili. Na kraju niti bismo stigli da pokušamo jer toga ima toliko.

 

Činjenica je da veliki broj novih firmi doživljava neuspeh ali to nije razlog za pasivnost. U poslu su na velikom dobitku osobe koje ustanu posle pada i krenu još jednom. Pad i uspeh su dve strane istog novčića. Na kraju bolje je cenu uspeha platiti unapred ali se ne obeshrabriti. 

Uspeh svuda i na svakom mestu

Naslov je ono što propagiraju brojne knjige o uspehu koje su uprkos velikim tiražima dobrim delom beskorisne ne samo za naše podneblje4. Zato mnogi danas i kroz istoriju radije demonstriraju uspeh ali ne ovde. Kasniji pokušaji da se vrate i ovde započnu biznis često završavaju neslavno. Zbog тоga je takvih pokušaja sve manje.

    

Ovde se sigurni u sebe obučavaju kako u sistemu tako i mimo sistema posle čega napuštaju zemlju. Postoji veća grupa koja kupuje diplome po privatnim školama i fakultetima da bi se potom uhlebili po državnim ustanovama i preduzećima. Zbog metastaze sistema retki su mladi koji razmišljaju o pokretanju svog posla.

Zaključimo

Po rečima već pomenutog dr Rajovića člana Mense „od deset najplaćenijih zanimanja u sledećoj deceniji devet još uvek nije poznato“. To nam daje okvire za usmeravanje pažnje.

Nekad je šestomesečni daktilo kurs koji se pohađao dva puta nedeljno u velikom gradu bio odlična osnova da žensko dete pobegne od teškog života na selu i u gradu nađe sreću. Danas niko ne koristi pisaću mašinu dok mnogi maštaju o seoskom životu, kućici u cveću i zdravom životu.

Od mr Đukića (takođe člana Mense) sam na predavanju čuo interesantаn podatak – izjavu koju je dao direktor Netfliksa (Netflix) firme koja pravi odlične serije. On je u svom poslu targetirao tri neprijatelja: Fejsbuk i socijalne mreže, Ju tjub (You tube) i san. 

Iskušenja na sve strane. Preporučujem da se setite ovoga kad se samo malo okačite na internet ili bi da prošetate s daljinskim kroz šumu TV kanala. Potrebno je razvijati nedostajuće inteligencije. Prvenstveno interpersonalne testovima nemerljive. Na kraju možete i na sajtu da zakažete besplatne konsultacije. 

Analizirajući uspešne, najbolje, najinteligentnije, zvane i samozvane vidimo da niko nema doživotnu tapiju na uspeh, jer životni tok nosi promenu kao jedinu konstantu. Neke probleme rešavamo brzo. Za druge je su potrebni rokovi, planovi i disciplina u sprovođenju.

Dodatak

Kad mi je svetski priznati poznavalac Teslinog dela dr Abramović5 pre mnogo godina rekao da u Teslinom muzeju postoje još uvek neraspakovani sanduci zamolio sam ga da mi to ponovi, za svaki slučaj. Nedavno je u muzeju došlo do smene rukovodstva.

Velimir-Velja-Abramović-najveći-živi-poznavalac-Tesle
dr-Abramović

Amerikanci za to vreme izučavaju ne samo Tesline pronalaske već i njegovo nesnalaženje u biznisu. Naša bivša braća sad komšije pišu naučne radove o Teslinim profesorima iz srednje škole tražeći pedagoga koji je kod mladog Tesle aktivirao inicijalnu kapislu.

Na jednom predavanju se čulo da će pod pokroviteljstvom Mense početi da se otvaraju Centri za talente po Srbiji i da će u centru više pažnje posvestiti Mihajlu Pupinu nego Nikoli Tesli. Naravno dr Abramović i ja se ne bismo složili s tim ali mi govorimo iz različitih zona6. Istovremeno sve je bolje od postojećih ustanova 

 

Radosav Lazić

  1. o tome je pisao De Bono koji se na sajtu često citira[]
  2. IQ od 120 i više zaista omogućava da se brže uđe u materiju, ali šta ako ima “prilično” materije, poput ministarstva[]
  3. Videti https://mentalne-vestine.com/studenti-generacije-ii/[]
  4. Ovo je posebna tema koja traži više prostora i vremea[]
  5. autor knjige Abramović, V. (2016). Tesla evolucija svesti čovečanstva, Beograd: Draslar[]
  6. Videti fotografiju “Raspored-inteligencija”[]