Close
Stenografija, veština pisanja (4) - učenje na daljinu

Stenografija, veština pisanja (4) – učenje na daljinu

Samoglasnik „U“: pisanje, predstavljanje, stapanje

1.Pisanje samoglasnika „U“

Za pisane samoglasnika „U“ koristimo dva znaka. Prvi se piše tankom kosom crtom ispod osnovne linije. Veličina ovog znaka je veličina malog slova. Početak pisanja predstavlja takozvanu „u liniju“. Grafički nije prestavljena. Nalazi se između donje i osnovne linije (videti azbuku).

 

Drugi znak za slovo „U“ se piše na osnovnoj liniji. Njegov oblik je oblik položenog latiničnog slova „S“. Spada u red slova male veličine.

1.1. Pisanje samoglasnika „U“ na početku reči

Piše se svojim znakom, koji kreće od „u linije“ i završava na osnovnoj liniji.

Drugi znak koji podseća na položeno latinično slovo S koristimo samo ako se slovo U nađe ispred suglasnika „T“. Npr: utorak, utučen, utovar (prvi red vežbi). Obratite pažnju da je reč reč „utučen“ napisana na dva načina. Slog „u“ je napisan na početku reči, ispred „T“, dok je kod suglasnika „TU“ slovo „U“ predstavljeno u prvom slučaju. U drugom prikazu je došlo do stapanja što razrađujemo u nastavku. Reč „utorak“ je takođe napisana na dva načina pri čemu je u oba slučaja slovo „O“ predstavljeno pisanjem sloga „TO“ o čemu je bilo reči ranije.

2. Predstavljanje samoglasnika „U“

Samoglasnik „U“ u suglasnicima i suglasničkim grupama se predstavlja tako što suglasnike i suglasničke grupe pišemo na „u liniji“. To su npr reči: buba, Duda, Buda, tuba koje su date u vežbama za ovu nastavnu lekciju. Uz takve reči često su napisane reči (npr: baba ili beba) kako bi se lakše usvojilo različito pisanje reči sa istim suglasnicima i različitim samoglasnicima.

2.1. Predstavljanje slova „U“ suglasnicima male veličine

Suglasnici male veličine se pišu ispod osnovne linije (videti reči: sused, rudar, kuvar isl).

2.2. Predstavljanje samoglasnika „U“ u slovima srednje veličine

Suglasnici i suglasničke grupe srednje veličine pišu se pola iznad i pola ispod osnovne linije pisanja.

3. Predstavljanje slova „U“ u suglasnicima i suglasničkim grupama veličine dugih slova

U dugim slovima „U“ se predstavlja na dva načina:

3.1. U dugim slovima koja počinju da se pišu ispod gornje međe odvaja se dugo slovo od gornje međe za slovo male veličine i piše se do „u linije“ (reči: tuđina, ćuran, čuperak, fuzija i sl)

3.2. U dugim slovima koja počinju da se pišu na polovini srednjeg razmaka osnovne i gornje linije u ovom slučaju počinju da se pišu od osnovne linije a sa pisanjem se produžava ispod donje međe za slovo male veličine. Videti u vežbama reči: šupa, župa, žubor isl.

4. Stapanje samoglasnika „U“ u suglasnicima

Stapanje može da se desi u sredini i na kraju reči. Stapanje vršimo sa „U“ koje pišemo u obliku latiničnog „S“. Napomenimo da stapanje može da se koristi prva polovina znaka za samoglasnik „U“, druga polovina znaka za samoglasnik „U“ ili ceo znak za samoglasnik „U“. (Videti i provežbati reči: ribu, dimu, misu, našu … isl).

Reč je o tome da se kod pisanja vodimo računa o završetku prethodnog suglasnika. Ako se suglasnici završavaju sa oštrinom samoglasnik „U“ stapamo tako što se koristi prvi deo znaka za samoglasnik „U“, ili se pisanje završava ulevo. (Videti i provežbati reči: misu, našu, Mariju, tarifu, rakun isl).

Radosav Lazić, februar 2017

Prilozi: Stenografija vežbe U ; StenografijA4 – Stenografski papir