Close
Vakcinacija i organizovani kriminal

Vakcinacija i organizovani kriminal

Vakcinacija i organizovani kriminal

Vežba razmišljanja – naručen tekst : Organizovani kriminal i vakcinacija

Jedan od ciljeva sajta je da se ovlada i veštinom razmišljanja koja je važna za preživljavanje. Rezultati razmišljanja mogu da rezultiraju: 1.konačnim odgovorom 2. određivanjem potreba i 3. boljim mapiranjem teme koju smo sebi zadali (vakcinacija i organizovani kriminal), čime se ovaj tekst bavi.

Oni koje to više zanima mogu da potraže knjige Edvarda de Bona a mogu i da se malo promuvaju po sajtu, naravno uz neophodno vežbanje i vođenje dnevnika.

Prvo potrebno je znati značenje pojmova organizovani kriminal,  vakcinacija  , revakcinacija , kao i osnovno poznavanje zaraznih bolesti.

Oni koji imaju nepoljuljani stav o ovom pitanju ne moraju da čitaju dalje, sem ako ne želje da isprate i provere mapu do koje se stiže na kraju puta. Istovremeno takvi rizikuju da promene mišljenje o temi, ili možda ostanu bez konačnog stava.

Vakcinacija da, vakcinacija ne … ili ne ovako

Problem sa vakcinisanjem polako dostiže kulminaciju. Strane su se polarizovale pri čemu zagovornici vakcina pokušavaju da stvari reše jednim udarcem. Tu su i emocionalni bezobrazluci u stilu ne morate da vakcinišete svu decu već samo onu koju hoćete da zadržite.

Sa druge strane roditelji po cenu plaćanja novčanih i zatvorskih kazni biraju da svoju decu ne vakcinišu. Za protivnike vakcine vlast koja želi da nametne vakcinisanje po svaku cenu ušla je u fazu terora  bez milosti za drugu stranu.     

Propagandom na propagandu

Na ovakvu propagandu ni druga strana ne sedi skrštenih ruku. Internetom kruži nepotpisana skica anonimnog „darodavca“ koji verovatno pripada skupini protivnika vakcinacije, „teoretičara zavere“ i protivnika organizovanog kriminala.

Zagovornici ističu petnaest godina ozbiljnih naučnih istraživanja, posle čega bi svi trebali da ućute i prihvate vakcinaciju. Sa druge strane protivnici ističu da su nevakcinisana deca zdravija, da nisu bolesna i da ne idu kod lekara. Protivnici obavezne vakcinacije takođe imaju svoje naučnike  i estradne ličnosti koje su protiv.

Izgleda da je vreme komunističkih političkih komesara prošlo i da buka sa pojedinih medija neće pomoći da se celokupna javnost prelomi prema vakcinaciji. Na kraju to je dobro jer posle svih polemika, uvreda i emocionalnih manipulacija nikako ne bi trebalo da se problem predstavi (samo) u crno belom svetlu.

 

Vogralikov lanac

Vogralikov lanac slikovito govori o uslovima koje je potrebno ispuniti da bi nastala bolest i zaraza koja se širi. Radi se o: izvoru zaraze, putevima kojima se zaraza prenosi, ulaznim vratima infekcije, količini i virulenciji uzročnika, kao i o osetljivosti domaćina.

Vogralikov-lanac-vakcinacija
Vogralikov-lanac-vakcinacija

Zaraze nema ako se Vogralikov epidemiološki lanac preseče na bilo kom delu. Samim tim je nejasno zašto zagovornici obavezne vakcinacije „udaraju“ samo na jednu kariku – osetljivost domaćina i to reklo bi se na namerno pogrešan način?

Postavlja se pitanje da li postoje načini da se osetljivost domaćina umanji? Svi znamo da postoje ali da se o tome nekako nerado govori pri čemu se mnogo toga gura pod tepih.

Sledeća slika nam pokazuju da se o tome skoro uopšte ne vodi računa. Jedemo svašta i pijemo svašta, ali je to „svašta“ upakovano u šarena laža ambalažu.

 

Otvorena pitanja

Da li je GMO hrana štetna? Da li su istraživanja s ovim pitanjima blago modifikovana i prilagođena potrebama kompanija koje to proizvode? Kako na ljudski organizam utiču nekontrolisana seča šuma i sveukupno zagađenje? Kako na osetljivost domaćina utiče broj plastičnih flaša kojih će u okeanima za četvrt veka biti više nego ribe?

vakcinacija
vakcinacija

Zahvaljujući brzom prenosu informacija zabrinuti, ambiciozni, misleći roditelji su vodeći računa o blagodeti svoje dece sebi postavili određene zadatke na koje sad traže odgovore. Zbog ove činjenice propagatori vakcinacije imaju problem pokušavajući da ih predstave kao sektaše.

Jeftina propaganda prolazi kod lenjih, neobrazovanih roditelja koji veruju više nego što razmišljaju. Zbog toga oni svoje probleme ne rešavaju unapred već kad moraju. Naravno za to često ne bude dovoljno vremena mada u većini slučajeva nema ni potrebe.

Tačno je da su zaraze harale Evropom i da je tek početkom dvadesetog veka mortalitet u gradovima opao, pa je njihova samoreprodukcija postala izvodljiva. Sve dotle magična privlačnost gradskog života je svežu krv morala da nadomesti migracijama sa sela.

Zato bi u skladu sa trendovima iz zemalja (gde vakcinacija nije obavezna) naši medicinari trebali više da porade na zarazama i na pravi način poprave otpornost i osetljivost domaćina. Umesto izbora nekog takvog puta broj vakcina se povećava a njihov sastav drži u tajnosti.

Kredibilitet(i) 

Do sad smo videli da nije prihvatljiva ili-ili solucija jer stvari nisu ni crne ni bele. Isto tako mnogo je otvorenih pitanja koja se guraju pod tepih kao da su u pitanju klikeri a ne životi naše dece.

Propaganda postaje oštrija uz pokušaje diskvalifikacije druge strane. Primećujemo da obe strane imaju svoje „stručnjake“ ali i javne ličnosti koje iz njima znanih razloga beskompromisno nude svoju stranu. Broj „obaveznih“ vakcina čiji je sastav delimično nepoznat se povećava. Isto tako raste i broj sumnjivih dobavljača, jer Torlak je iz nekih razloga odavno „mrtav“.

Sasvim je u redu postaviti pitanje kredibiliteta (i jednih i drugih).  Tako je ne tako davno ministar zdravlja svojevremeno prvi primio vakcinu. Pandemija beše u pitanju, jer je epidemija za ….. zvučala odveć slabo.

U stopu ga je pratio i aktuelni predsednik države.

Setimo se, Slavica Đukić Dejanović je pred kamerama hvalila uvoz više od 850 hiljada vakcina kojom prilikom je i dobila nadimak „Dr Mengele“. Ono što Slavica nije pomenula je podatak da su to vakcine sumnjivog kvaliteta, ali zato najskuplje plaćene na svetu.

Ni Milku Forcan niko nije pomenuo niti se ulazilo u detalje tipa ko koga i ko s kim, o čemu je malo govorila Milka.  

Cena (ne)upamćenog gradiva

Šta mi, građani Srbije, moramo zapamtiti (jer od toga nam zavisi život)? Kad god političari nešto konzumiraju pred kamerama (piju, jedu, primaju inekcije i slično) – to je upravo ono što ne smemo raditi. Jer, posle toga se uglavnom poveća smrtnost, a smanji državni budžet. Političari preživljavaju, a to su ljudi posebnog kova reče Vesna Rakić Vodinelić u odličnom tekstu na zadatu temu.

Ako već nisu čista posla i ako su akteri više puta „omanuli“ sa zaluđivanjem naroda kako im još jednom verovati bez da su platili cenu od prošlog puta? Ruku na srce punu cenu za sve gluposti i dubioze naših vođa još nikad nije platio neko od njih. Razmislimo, da li je to razlog za povećani bezobrazluk?

Vakcinacija i organizovani kriminal

Rešenja, konačni odgovor ili samo mapa 

Lako je biti „intelektualac“ sa bilo koje od sukobljenih strana i kritikovati one druge. To nije naročito teško zbog čega takve pozicije ostavljamo „drugima“. Ako samo kritikujemo postajemo kritizeri. Ali to nije put već kružno kretanje.

Rešenja mogu da se nađu među ljudima sa kredibilitetom  , ljudskim i naučnim integritetom u čije reči i naučne rezultate možemo (i trebamo) da verujemo. Da li danas takvi vode zdravstvo? Ako odgovorimo sa „da“ zapitajmo se otkud ovolike tenzije i otkud to da roditelji radije biraju zatvor nego da vakcinišu decu?

Da bi takvi mogli da vrše istraživanja potreban je novacNaravno novac kojeg nema bi verovatno bio razlog više da takve osobe ostanu u zemlji.

 

Dobili smo i odgovor s kojim baš i ne znamo šta da radimo. „Moj odgovor je pod D. Stečajni upravnik iz Kalifornije“. 

Vakcinacije – mali paradoks

Ako bi država za „pronalaženje“ milijarde evra (1.000.000.000,oo) koja godišnje nestaje ponudila poštenim nalazačima hiljaditi deo (milion evra) siguran sam da bi mogao da se formira tim ljudi koji bi pronašli svaki pfening.

Na taj način bi se poštenom nalazaču dala šaka pirinča ali bi se sačuvalo nekoliko džakova (milijardi) kojima bi se finansirala istraživanja, povećale plate u zdravstvu. Istovremeno bi se obezbedilo dovoljno novca da se za lečenje dece u inostranstvu sredstva ne prikupljaju SMS porukama.

Paradoksalno. Građani Srbije su osobama koje ne mogu da pronađu hiljadu miliona evra (1.milijarda) u zdravstvu prepustili rešavanje hiljadu milijardi evra (1.000.000.000.000,oo) PDV-a na podzemna i nadzemna bogatstva Kosova i Metohije.

Vakcinacija – veliki paradoks

Sedamdesetih godina prošlog veka UN su objavile konačnu pobedu nad svim pošastima poput: kuge, tuberkuloze,  velikih boginja i drugih zaraznih bolesti koje su desetkovale planetu. Izgledalo je da su humanost i holistički pristup pobedili. Uzročnici zaraznih bolesti su smešteni u bezbedno vakumsko hermetičko okruženja u SAD i SSSR (Rusija) tek radi istorije.

Onda se pojavila zaraza protiv koje nije bilo vakcine. Virus side (AIDS) je misteriozno pobegao iz laboratorije. Istovremeno su objavljene informacije o novim genetski modifikovanim virusima gde vakcinacija ne pomaže (variola vera i mišja groznica npr). 

Umesto zaključka

Samo u medicini se govori o petnaestak miliona naučnih radova, te da mesečno u svetu izlazi oko 5000 medicinskih naučnih časopisa. Mnogi od radova sadrže kontradiktorne tvrdnje zasnovane na eksperimentima u „strogo“ kontrolisanim uslovima.

Takođe se smatra poželjnim i uputnim pozivanje na istraživanja koja nam idu u prilog dok se preko nepovoljnih olako prelazi, ili se guraju pod tepih. Zaključci istraživanja su često nategnuti sa prenapregnutim metodološki manjkavim vezama koje teško podnose proveru.

Često na scenu stupa marketing na koji  se troši više novca nego za istraživanja novih lekova. Postoji opravdanje i za takav pristup baziran na profitu, koji pod tepih gura čak i mrtve.

Ako „baš“ moraju naučnici sa manjkom savesti uključujući i političare bez savesti će priznati grešku, ređe i nameru.

 

Rezultati 

Umesto „da“ ili „ne“ rezultata dobijena je mapa pređenog puta sa nekoliko predloga. Ostaje nam da se zapitamo šta još možemo da uradimo sa sobom i drugima kako bi svet postao lepše i sigurnije mesto. Samim tim veliki umetnici bi prestali da čovečanstvu postavljaju lošu dijagnozu.

„Istorija čovečanstva pisana je krvlju i suzama, a među hiljadu okrvavljenih statua u prošlosti retko bi sinula jedna, prekrivena srebrom dobrote. Demagozi, varalice, oceubice i ubice prijatelja, silom opijeni egoisti, fanatični proroci koji su ljubav pripovedali mačem: bilo je uvek isto, i uvek su isti bili trpeljivi narodi, gonjeni jedni na druge u besmislenom ubijanju za cara, kraljeve, religiju i ludake – bez kraja“ – Remark. 

Prilozi:

  1. Pisana odbrana u vezi zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog odbijanja vakcinacije – Centar akademske reči , Šabac
  2. Doc. dr Nemanja Đukić: Društvena uloga vakcinacije   iz kojeg možemo da vidimo u kojim zemljama imunizacija nije obavezna.
  3. Prikaz snimaka i literature kojom se vakcine predstavljaju kao uništitelji imunog sistema.
  4. Još jedan prikaz medicinski „sumnjivih, nedovoljno efikasnih metodologija“ ali finansijski jako unosnih.
  5. Tekst Ivone Živković: „Od masovnog zastrašivanja do unostnog biznisa“
  6. Sveroditeljski proces (2017), Dr Jovana Stojković
  7. Stav autora knjige: „Mrtvi doktori ne lažu“
  8. Razgovor Američkog kongresmena Dan Burtona sa predstavnicom FDA dr Caren Midthun. Vrlo jasno priznanje da najviše institucije u državi NE MOGU da garantuju da NE postoji veza između autizma i vakcina.
    Naknadno dodata veza iz komentara kojom završavamo tekst, tek da se uverimo da smo uradili odličnu mapu razmišljanja.
  9. Tekst (07.09.2017) koji goviri da je Vrhovni sud Evropske unije osporio nasilno vakcinisanje.
  10. ZAHTEV O POTPUNOM INFORMISANJU PRI VAKCINACIJI
  11. 17.11.2017. Dr Jovana Stojković, „Vakcinacija, pravo a ne obaveza“
  12. Transformacija svesti 2012. Da li se nešto promenilo u dokazima?