Close
Schopenhauer

Čitanje, razmišljanje i pisanje uz mudre misli Šopenhauera (1)

Knjige, čitanje, razmišljanje

  1. Bilo bi dobro kupovati knjige kada bi se zajedno sa njima moglo kupiti i vreme koje je potrebno da se one pročitaju, ali se obično kupovina knjiga brka sa prisvajanjem njihove sadržine.
  2. Rđave knjige su intelektualni otrov, one upropašćuju duh.

  1. Da bi se moglo čitati ono što je dobro, uslov je da se ne čita ono što je rđavo: jer život je kratak, a vreme i snaga ograničeni.

  1. Ako neko neprestano čita a da na to kasnije više ne misli, onda to što je pročitao ne hvata koren i najčešće propada.

Duhovna hrana, čitanje, razmišljanje

  1. Uopšte sa duhovnom hranom je isto kao i s telesnom: jedva se asimiluje pedeseti deo onoga što čovek unese u sebe, a ostalo se gubi isparavanjem, respiracijom, ili nekim drugi putem.

  1. Kada čitamo, onda za nas misli neko drugi, a mi samo ponavljamo njegov mentalni proces. To je isto kao kad bi đak učeći da piše, perom povlačio preko crta koje je učitelj napisao olovkom. Prema tome, pri čitanju nam je radnja razmišljanja većim delom oduzeta. Otuda ono znatno olakšanje koje osećamo kada pređemo sa bavljenja svojim sopstvenim mislima na čitanje.

Čitanje,  gubljenje sposobnosti razmišljanja, slabljenje duha

  1. Kad neko neprestano čita i u svakom slobodnom trenutku se opet prihvata čitanja, onda to više slabi njegov duh nego stalni manuelni rad, jer se pri radu ipak čovek može predati svojim mislima.

  1. Kao što opruga, usled stalnog pritiska nekog stranog tela, najzad gubi svoju elastičnost, tako i duh gubi svoju snagu stalnim zatrpavanjem tuđim mislima.

Suvišno, pogrešno čitanje i posledice

  1. Kao što se suvišnom hranom pokvari stomak i time naškodi celom telu, tako se i suvišnom duhovnom hranom može pretrpati i ugušiti duh. Jer što čovek više čita tim manje ostaju tragovi onoga što je pročitao, a on postaje isto što i tabla na kojoj su mnoge razne stvari ispisane jedna preko druge. Otuda ovde ne dolazi do ponovnog razmišljanja, a samo putem razmišljanja čovek usvaja ono što je pročitao.

  1. Uz to ide još i prekor – da bogatstvo i dokolica nisu upotrebljeni na ono što im daje najveću vrednost.

 Kako razviti spisateljske sposobnosti

  1. Nijednu spisateljsku osobinu, kao  na primer, moć ubeđivanja, slikovitost, darovito pravljenje poređenja, smelost ili gorčinu, kratkoću, gracioznost ili lakoću izražavanja, niti pak duhovitost, iznenadne kontraste, lakonizam, naivnost i slično, ne možemo steći time što ćemo čitati pisce koji imaju takve osobine. Mogli bismo, doduše, na ovaj način da pobudimo takve osobine u slučaju da ih već imamo kao sposobnost, dakle potentia (moć, sposobnost), da ih postanemo svesni, da vidimo šta se sve sa njima može učiniti.

  1. Svoje sposobnosti možemo da pojačamo težnjom, čak i smelošću da ih upotrebljavamo, da na primerima procenjujemo dejstvo njihove primene, i da tako naučimo kako ih treba pravilno upotrebljavati, posle čega ih možemo i a stvarno ( actu ) posedovati. 

  1. To je jedini način da čitanje uči pisanju, naime ono nas poučava kako da upotrebimo svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i to uvek pod pretpostavkom da ta obdarenost postoji. Bez nje, međutim, čitanjem nećemo naučiti ništa sem hladnog mrtvog manira, i postaćemo samo plitki podržavaoci.

Za kraj (prvog dela)

Besmrtni Nemac je davao prednost originalnosti na račun učenosti. Istovremeno voleo je da čita učene i naivne u pisanju radije nego izveštačene, kitnjaste blefere koji pišu na normu.

Smatrao je podvalom to što svi čitaju isto, jer onda i kupuju to „nametnuto“ isto. Zbog toga je govorio da je „istorija književnosti svojim najvećim delom katalog nekog kabineta za pobačaje“.

knjige
knjige

Danas bi verovatno isti stav imao ne samo o gomilama napisanog već i o kvadriranoj gomili đubreta koje nam se nudi sa TV ekrana i interneta. Ne zaboravimo, iako je dok čitamo „naša glava arena tuđih misli“ odvija se proces razmišljanja taman mi samo ponavljali piščev mentalni proces.

Kod pokretnih slika koje se brzo smenjuju mentalni procesi nam se još više sužavaju. To na duži rok, negativno utiče na naše razmišljanje, jer se zatrpavanje mentalnim đubretom iz dana u dan povećava.  

—-

Pasusi koji počinju rednim brojem su misli u prevodu Dragomira Perovića, poglavlje „O čitanju i knjigama“ iz knjige „O pisanju i stilu“, Artura Šopenhauera. Izdavač Ars longa V.B. Beograd, 1982.

  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of