Close
Zaglupljivanje - put bez povratka

Zaglupljivanje – put bez povratka

Zaglupljivanje – put bez povratka je naručen tekst. Predstavlja glasno razmišljanje autora dok traži odgovor na pitanja: “Zašto smo ovako pasivni?”.

Ograničenja mozga – uvod u samozaglupljivanje (i) samospašavanje

Počećemo sa kratkim eksperimentom za koji vam treba manje od 30 sekundi. Na snimku imamo tri osobe crnog i tri osobe belog tima. Svaki tim ima svoju košarkašku loptu koju dodaje osobi iz svog tima bez šutiranja na koš (koga nema). Vaš je zadatak da u tridesetak sekundi samo prebrojite dodavanja belog tima, ignorišući crni tim. Sad pogledajte snimak.  

 

Verujem da su svi tačno pogodili koliko je bilo dodavanja. Ali na pitanje da li ste primetili nešto neobično polovina vas će odgovoriti negativno. Ima ih i koji se ljute kad im se pomene šta su propustili da vide. 

Desilo se “intelektualno slepilo” koje smo stvorili sebi zbog brojanja dodavanja i ignorisanja crnog tima. Tvorci eksperimenta Kristofer Čabris ( Christopher Chabris) i Danijel Sajmons (Daniel Simons) u knjizi “Nevidljivi gorila” su nam ovo lepo dočarali. Zadatak brojanja i instrukcija da ignorišemo crni tim izaziva slepilo za sve ostalo.

Naravno ako dobijemo odgovor “zašto” znaćemo i “kako” da se menjamo (ili ostanemo isti). Za sad jedino imamo odgovor na pitanje: “Šta se dešava kad slepci vode slepce”. Tačnije mnogi su pristali da budu baš to. Pa zašto onda krivimo druge?

 

Samozaglupljivanje i dezorjentacija

Mnogi misle da je naš mozak Čudo Božje, spreman na sve, neumoran, nepogrešiv pa će nam nekako pomoći da se iskobeljamo. Ovim tekstom takav stav se delimično dovodi u pitanje. Mozak ima nesagledivu moć adaptacije ali i ograničenja. Ali prvo mi moramo da ga pokrenemo, na pravi način, sa pravim motivima i ciljevima. Tek tad se dešava čudo. 

Mozak je sa jedne strane superkompjuter i može više i od onoga što zamislimo, ali samo ako i mi to hoćemo. Da li znate da je pronalazak slova i čitanja doveo do mutacije naših moždanih konstrukcija u uređaj za čitanje? Mozak prvobitno nije bio dizajniran za tu funkciju. Kad je u pitanju (anti)zaglupljivanje dosta toga možemo da uradimo. Važi i obrnuto takođe. Na nama je.

Kad pogledamo mogućnosti mozga sa jedne strane i sve gluposti i istrebljenja koje smo priređivali jedni drugima kroz istoriju sa druge, zaključićemo da su u pravu oni koji tvrde da planeta opstaje jer je “glupost neuništiva”. Drugi kažu da je razlog postojanja uprkos nesposobnosti i lažljivosti koje tolerišemo onima koji nas vode to što  Gospod brine o maloj grupi svojih. Da nije njih Zemlja odavno ne bi postojala. 

 

Šta nam je činiti

Zadatak nam je pokazao da naš um može sam ili uz pomoć drugih da jako lepo zaglupi sebe, toliko dobro da ujedno postanemo slepi za svoje slepilo. Stručnu pomoć tražimo tek kad se baš, baš zavrzemo. Pre toga nikako jer ko bi bolje od nas znao razloge. Pitanje je i da li bismo požurili da tako nešto priznamo sebi.

optička iluzija
Optička iluzija, dve duži su iste

Većina poznaje i priznaje samo optičke iluzije i fatamorgane, jednom rečju vizuelne obmane. Intelektualno slepilo ne priznaju,  jer im je tako lakše.

Šta ćemo sa selektivnim sećanjem, često namerno iskrivljenim kako bismo uz pomoć “takvog” mišljenja, mašte i dovijanja napravili o sebi sliku kojom smo zadovoljni? Na kraju šta sa svim tim optičko-mentalnim iluzijama kojima pribegavamo svesno i nesvesno?

Rešenje postoji. Setimo se tekstova o razmišljanju. Rekosmo da je to nešto što mozak i inače radi ali i onog što mu mi damo da uradi.

 

 Antizaglupljivanje – upoznajmo sebe (i preduzmimo nešto)

Često u šali ali i zbilji konstatujemo da nas u glavi ima više. Nekad se to baš lepo vidi. Ovde ćemo da analiziramo tri učesnika. Prvi je autonomni sistem koji se ne isključuje. Drugi je voljni sistem. Treći je posmatrač.  

 

Danijel Kaneman autor knjige “Misliti brzo i sporo” nam predlaže kao bolje nazive Sistem 1 i Sistem 2 jer kao takvi zauzimaju manje prostora u našoj radnoj memoriji pa ćemo duže da ostanemo koncentrisani na temu. Možda to važi za mislioce sa kapacitetima. Početnicima je lakše da ih prepoznaju kao autonomni i voljni sistem, uz dodatak najčešće lenjog posmatrača. 

Sistemi 1 i 2

Autonomni sistem (Sistem 1) koji se ne isključuje je zadužen za preživljavanje. On brzo i asocijativno donosi odluke.  Ako nam život nije ugrožen stvar prepušta Sistemu 2 da ovaj od toga napravi logičnu, povezanu priču (od materijala koji mu je serviran). Nekad kao u zadatku sa gorilom možemo da ga “ućutkamo” ali se to retko dešava. Malo treninga nije na odmet.  

kako napraviti priču od onoga što vidimo
Zaglupljivanje-:- brzo-asocijativno-razmišljanje-(pa-kako-nam-bude)

Na slici iznad Sistem 1 koji prvi (često i jedini posmatra) vidi “nešto”. To nešto su razne munjevite asocijacije koje počinju sa: ugrožava me, ne ugrožava me. Na primer: odlična fotografija, sponzoruša raspala bez grama mozga, moje su veće, voleo bih da ona moja izgleda ovako, lepa je dok ne progovori, kakva li je gore (dole), sad će muške svinje da zapene, baš me zanima šta li je po struci, ovakva je mog Milojka smotala … (znači mrzim je) , voleo bih da sebi nađem jednu ovakvu, da li bih svom detetu dozvolio da se ovako …?

https://twitter.com/NatasaMiletic_/status/992014881103728640

 

Ovo je primer za zbunjujuću ograničenost našeg uma. Reč je o lenjosti koju kompenziramo preteranim samopouzdanjem u nešto što verujemo da znamo. Na taj način “štedimo sebe” jer postajemo nesposobni da priznamo sebi neznanje i pokrenemo drugi, na drugi način misleći deo (odnosno Sistem 2). Stravično moćan način kojim izbegavamo viđenje neizvesnosti. Najkraće: “Nisam direktno ugrožen/a”. Za ostalo ćemo lako.

(Samo)zaglupljivanje je lako i “privlačno”

To “lako” je posao za oba sistema, tj ako nam se prekida scena gledanja. Često puta pažnja odluta na nešto drugo pa dalje ne promišljamo, tj ne uključujemo misaoni proces Sistema 2. Čemu ako naš asocijativni mozak zna sve. Mišljenje je neuvežbanima često naporno. Naravno to nikad ne bismo priznali sebi.   

Opravdanje-za-zaglupljivanje
Emocionalna inteligencija
1Goleman D. (1997), Emocionalna inteligencija, Geopoetika, Beograd, str 19

Na slici vidimo šta se dešava kad procenimo da smo u životnoj opasnosti (pre nego svesno procenimo). Plavo desno na crtežu je zmija (moram ovako pošto slabo crtam). Podaci ulaze u oko, odatle se okreću do talamusa. Tu se signal račva. Veći deo ide u vizuelni korteks na obradu dok manji deo ide u amigdalu (dve žlezde, primarni centar za strah), gde je obrada plus ili minus.

Ako nam je ugrožen život (po brzoj proceni Sistema 1) krvni pritisak nam se povećava, otkucaji srca takođe, dok su veliki mišići spremni za “bori se ili beži” akciju. Ako nam život nije ugrožen onda je to: zmija igračka, nečija šala, bezopasna, nacrtana ili projektovana zmija. Sve u svemu ništa strašno. Znači vraćamo se na “gde sam ono stao”.

 Eksperiment za “razmišljanje”

Kaneman u knjizi koju smo pominjali iznosi još jedan eksperiment sproveden sa zaposlenima. Službenici su u zajedničkoj prostoriji na poslu imali automat za kafu i čaj. Godinama su kafu i čaj plaćali ubacujući novac u “kutiju poštenja”. Iznad je stajao cenovnik sa preporučenim iznosima.

Onda je bez obaveštenja i najave iznad automata malo iznad preporučenih iznosa postavljen poster sa cvećem. Posle sedam dana poster je zamenjen pa je sad iznad automata stajao poster sa očima koje posmatraju korisnika. (Uz malo mašte to možete da vidite sa ilustracije ispod. 

Grafikon
Prikupljeni novac za litar potrošenog mleka

Niko ništa nije komentarisao ali su prihodi iz nedelje u nedelju znatno varirali. “Nedelja postera sa cvećem” je bila mnogo siromašnija od “nedelje postera sa očima”.  

Ne žurite sa zaključkom da je vaš Sistem 2 nešto drugo i da vi uvek znate svoje razloge za donošenje odluka. Možda je bolje da se zapitate zašto posteri pobednika izbora ostaju dugo, dugo dugo da nas gledaju s visine i posle izbora. Ili zašto isti ti ne “izlaze iz televizora” (ili se ne skidaju sa njega) sve vreme. Naravno uvek “nekako” u prvom planu. 

Zaglupljivanje
Zaglupljivanje-u-službi-demokratije-i-boljeg-života-“reakcija”-građana-Niša-i-rezultat

Zaglupljivanje i “rezultati”

Rezultati? Pa ima ih nije da ih nema samo što mi sa njima nismo baš zadovoljni. Svi gledaju samo svoja, najuža posla. Protest malinara – pa šta kad su oni nas podržali. Protest dužnih u švajcarcima. Pa šta? Kad su se zaduživali mislili su da su pametni i da će odlično da prođu. Protest oružara. Pa šta? Oni su organizovani i uvek isteraju ono što hoće. Oni gledaju samo sebe. Zašto bih ja rizikovao ako ništa ne mogu da dobijem? Štrajk zaposlenih u Goši? Pa šta? Što im se nisu pridružili oružari? Smanjenje penzija. Pa šta? Nisu dirali one sa najnižim penzijama. Kome treba nek se buni.  Zar nisam ispao budala krajem devedesetih i to za džabe dok su mnogi uzeli milione?  

Mnogo je razloga zbog kojih smo izabrali da budemo učaureni. Razlog u osnovi svega stoji strah Sistema 1. Zato mnogo rijalitija i praznih sadržaja koji nas drže u vegetativnom stanju. Strašna prevencija od uključivanja Sistema 2 koji je opasan po vladajuću kliku, čak i nerazvijen. Od toga smo kao narod oboleli. To se zove mentalna epidemija.  

Zaključak

Isti narod koji je umeo da se buni za prava “obojenih” u Južnoj Africi sad prelazi preko neizglasavanja Tijaninog zakona. Peticije na socijalnim mrežama misteriozno nestaju, krimosi ne odgovaraju, sudski postupci zastarevaju.

Sudeći po dešavanjima možemo da zaključimo da mentalna epidemija jenjava. Jednostavno narod je decenijama zaglupljivan i pljačkan (materijalno i duhovno) od strane lažne, nesposobne elite. Nekad činjenjem, nekad nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem rekli bi pravnici.

Primera zaglupljivanja je bezbroj, afera takođe i nikom ništa (za sad). Lažni stručnjaci, Savamala, obavezna vakcinacija s neproverenim vakcinama kojima je pride isteko rok (a bile su najskuplje na tržištu), lečenje dece SMS porukama dok iz zdravstva nestaje milijarda evra godišnje … 

Pošto smo preživeli mnogo više od navedenog možemo da očekujemo razvijanje otpornosti na zaglupljivanje, isto onako kako su mikroorganizmi nadmudrili penicilin a bubašvabe DDT. Bili smo narod od koga su tutubani napravili rulju ali eto biramo da opet budemo narod koji privlači najbolje jer nam ovo sad ne prija. Intelektualno slepilo je izlečivo, samim tim i mentalna epidemija.      

Napomene, onima koji su sa čitanjem stigli dovde:

-Mogao sam da stavim jasnije crteže i fotografije, ali nisam. Zašto? Zato što se u slučaju nejasnih slova, crteža ili fotografija u čitanje uključuje Sistem 2. To je sistem kojem se obraćam svojim tekstovima jer je prvi previše ličan. Hteo sam da budem siguran.

-Dvoumio sam se između ove naslovne i neke sa cvećem. Zbog toga će mnogi otići sa sajta. Mnogi se kasnije vrate jer Sistem 2 se (i) tako uključuje.  

Radosav Lazić